* Klaster "Panonska pčela" ima predlog kako da se efikasno reši problem neodgovornog i nekontrolisanog pčelarenja, spreče krađe, požari, kao i da od svega koristi imaju lokalna samouprava i poljoprivreda

Svedoci smo čestih nemilih scena koje se događaju kada je u pitanju smeštaj košnica na već proverenim ili novim parcelama, bez obzira da li se radi o prostoru Nacionalnog parka "Fruška gora", zaštićenim područjima ili njivama na kojima su posejani suncokret ili uljana repica.
Razlog takvom haosu je, pre svega, nedostatak "domaćina" za parcele gde se donose košnice. U Nacionalnom parku "Fruška gora", donekle postoji red zahvaljujući šumarima. Međutim, pčelari se zalažu za to da se ukine takozvana pašarina, što u stvari predstavlja nadoknadu za uređenje prostora, a to bi i taj prostor ostavilo bez ikakvog nadzora. Predlog pčelara je da posao pašnog poverenika obavlja osoba iz poljočuvarske službe, čiji je rad finansiran sredstvima iz buxeta opština.
Ovakvo rešenje bilo bi od višestrukog značaja, kako za opštine i gradove, koji su nadležni za gazdovanje i brigu za zemljište na svojoj teritoriji, tako i za same pčelare, koji bi kao pravi domaćini znali i ko im "dolazi u goste" i gde "domaći" pčelari drže svoje košnice.
Uvođenjem pašnog poverenika, što je ujedno i standard EU, ogroman broj problema vezanih za pčelarstvo bio bi rešen (krađe, požari, gužve, neuređen prostor) i istovremeno bi dovelo do uvođenja reda u pčelarstvu, što bi svakako dodatno unapredilo ovu oblast u Srbiji.

Neregistrovani pčelari najveći problem

Svedoci smo da trenutno postoji veliki broj pčelara koji nemaju registrovana gazdinstva, iako ta registracija za njih ne predstavlja nikakav poseban materijalni teret. Kad nemaju gazdinstva, ni košnice im nisu obeležene, a samim tim ne potpadaju ni pod kakav nadzor, pa ni veterinarski.
Problem koji bi se mogao rešiti uvođenjem pašnog poverenika, kada su u pitanju pčelari koji sele svoje košnice, jeste lakše dobijanje dozvola za selidbu na željene lokacije. Mišljenja smo da su sada procedure komplikovane i skupe, a u nadležnosti su veterinarskih službi. Uz to i sama evidencija gde se nalaze košnice, zavisi od veterinara i veoma je nepouzdana. To sve dovodi do pojave da pčelari bez ikakve kontrole i dokumentacije postavljaju košnice na mestima za koja smatraju da su povoljna za dobijanje dobrih prinosa meda. Upravo je trovanje pčela u ataru Kikinde pokazalo sve slabosti ovakvog sistema. Tamo je, naime, bio postavljen veliki broj košnica bez ikakve evidencije i bilo kakvih pratećih dokumenata. Uvođenjem pašnog poverenika, kao i usklađivanjem aktivnosti veterinara i pašnog poverenika, garantovalo bi se više reda i bolje pčelarenje.
Većina predsednika pčelarskih udruženja je obaveštena o predlogu uvođenja pašnog poverenika, kako bi mogli da postignu dogovor sa lokalnim samoupravama. Smatramo da svi poljočuvari koji bi bili određeni za pašne poverenike, treba da imaju dodatnu naknadu koja bi se mogla obezbediti od samih pčelara, jer dolaze na uređen i kontrolisan prostor. Takođe, trebalo bi da se ukine pašarina i eventualno smanji ili ukine naknada koja se daje veterinarima za izdavanje dokumenata za selidbu košnica. Pašni poverenici bi morali proći teoretsku i praktičnu obuku.

Važna uloga lokalne samouprave

Posao nije mali, ali bi uz razumevanje i podršku lokalnih samouprava, resornog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, inspekcijskih i veterinarskih službi, mogli već sledeću pčelarsku sezonu dočekati sa pašnim poverenicima.
Na ovaj način bi se definitivno došlo do tačnih lokacija gde se iznose košnice, koliko maksimalno može da ih se postavi na određenom prostoru i stavilo bi se pod kontrolu kompletno pčelarenje.
Zbog klimatskih promena primetno je da je sve teže proizvesti količine meda koje mogu biti dovoljne da pokriju troškove prehrane pčela i pčelarima omoguće odgovarajuće prihode i investiranje u pčelinjak.
Neophodno je uvesti i nacionalni pčelarski program, ali i druge propise, koji bi uveli red u pčelarenje, posebno kod selećih pčelara jer je njih i najviše.
Veliku odgovornost po ovom pitanju moraju da preuzmu sama udruženja pčelara, jer su oni najpozvaniji da brinu o pašnim pozicijama na svojoj teritoriji. Pašni poverenik bi trebalo usko da sarađuje sa udruženjima pčelara, a njegov delokrug rada, prava i obaveze, dok se ne reši problem na teritoriji cele Srbije, mogla bi definisati svaka lokalna samouprava za sebe, a uz pomoć Inovativnog klastera "Panonska pčela" i Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine. Po završetku pčelarske godine, analizirali bi se rezultati i usvajali korektivni elementi.
Ovakvom načinu rada najviše će se suprotstavljati oni koji nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, kao i "seleći" pčelari, koji ne poštuju ni postojeću proceduru (bez obzira koliko je manjkava). Takvi "pčelari" unose opšti haos u pčelarenje, potencijalno svojim postupcima dovode do širenja zaraznih bolesti pčela, povećavaju mogućnost krađe, kao i neplansko postavljanje košnica, što umanjuje prinose meda.
Klaster "Panonska pčela" ima već napravljen plan rada za pašnog poverenika i pčelarska udruženja, koji bi uz manje korekcije, mogao biti vrlo brzo u primeni.
Banat, s obzirom na konfiguraciju zemljišta, mogao bi vrlo brzo da uvede pašne poverenike i pošto tamo ima više košnica nego u Sremu i Bačkoj zajedno, to bi značajno doprinelo razvoju ruralnih sredina, jer bi se i pčelarstvo još više razvilo.
Postupak uvođenja pašnog poverenika nije ni jednostavan ni lak, jer se radi o novoj pojavi u pčelarstvu, za razliku od zemalja EU, gde je to sistemski rešeno i obavezno, ali sve analize ukazuju na višestruku opravdanost njegovog postojanja. Dok se ne izradi geografski informacioni sistem pašnih područja, planove za smeštaj košnica (obavezno i na privatnim parcelama!) pravila bi pčelarska udruženja. Ona će morati tačno da znaju gde na svojoj teritoriji, zavisno od zasađene kulture ili samoniklog drveća, mogu i koliko košnica da postave. Poznato je i koliko košnica može biti na jednom hektaru da bi se ostvarilo dobro oprašivanje biljaka i dobar prinos meda po košnici.
Članovi Klastera su sigurni, da je uvođenje pašnog poverenika - svojevrsnog poljočuvara, samo pitanje vremena. Što pre, to bolje, jer su se i vremenske prilike urotile protiv pčela i pčelara, pa bi uvođenje reda u pčelarstvo omogućilo da ono bude zamajac socioekonomskog razvoja ruralnih područja.

Hadži Zoran Jovanović
Klaster "Panonska pčela", Novi Sad


VIŠESTRUKA KORIST

Uvođenjem pašnog poverenika, specifičnog poljočuvara, započelo bi se uvođenje reda u pčelarstvo. Od toga bi prvenstveno imali korist pčelari, ali i drugi poljoprivrednici, jer će to dovesti do boljeg oprašivanja ali i roda biljaka, a sve to će doprineti socio-ekonomskom razvoju ruralnih područja, što je jedan od osnovnih zadataka svake lokalne samouprave.