* Združena setva predstavlja istovremeno gajenje dva ili više useva na jednom polju (parceli) tokom određenog perioda. Vrste koje se gaje u združenoj setvi ne moraju biti sejane ili košene zajedno, ali moraju zajedno da prođu kroz određeni deo vegetacije. Kod združivanja useva važan je pravilan odabir vrsta koje se seju i time postižu pozitivni uticaji u povećanju prinosa, boljoj kontroli korova, smanjenom napadu bolesti i štetočina, smanjenoj eroziji itd. Ukoliko se odaberu vrste koje nisu odgovarajuće, dolazi do konkurentnosti za osnovne uslove uspevanja, kao što su zemljište, voda, hranljive materije i svetlost, kao i boljeg razvoja jedne, a potiskivanje druge vrste. Konkurentnost između vrsta u smeši direktno utiče i na morfološke i fiziološke parametre, a time i na njihov razvoj u kasnijim fazama. Zato se preporučuje da se uobičajena setvena norma redukuje, što zahteva prilagođavanje gustine setve, odnosno broja biljaka po jedinici površine.
 
Organska proizvodnja podrazumeva način gajenja biljaka pri kojem se ne koriste mineralna đubriva i pesticidi i gde je akcenat stavljen na očuvanje zemljišta, njegove plodnosti i biološke aktivnosti. Združivanje useva je jedan od dobrih alternativnih načina zaštite i očuvanja prirodnih resursa, kao što su zemljište, voda i vazduh i zaštita životne sredine. Kako je u organskoj poljoprivredi jedan od najvećih problema unos azota, združivanjem biljaka iz roda leguminoza sa drugim biljkama obezbeđuje se prirodna ishrana azotom za neleguminozne biljke. U organskoj proizvodnji združena setva je jedan od primarnih načina borbe protiv korova, bolesti i štetočina. Gajenjem združenih useva povećava se biološka raznovrsnost useva, a time i efikasnost plodoreda. 
U organskoj poljoprivredi prisutno je i združivanje ne samo dve ili više biljnih vrsta nego i združivanje različitih sorti jedne iste vrste, zato što različite sorte iste vrste imaju različite potrebe za uslovima uspevanja i različitu otpornost prema štetočinama i bolestima. Ukoliko jedna od komponenata u smeši podbaci – strada, druge komponente će to nadoknaditi i tako smanjiti rizik od potpunih gubitaka.
Lucerka (Medicago sativa L.) je najznačajnija višegodišnja leguminoza u agroekološkim uslovima Vojvodine, koja se odlikuje visokim prinosima krme dobrog kvaliteta. Leguminoze, a time i lucerka, svojim korenovim sistemom povoljno utiču na fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, pogotovo zahvaljujući sposobnosti da na svom korenu ostvare simbiozu sa bakterijama iz roda Rhizobium. Posle razoravanja lucerišta ostaju velike količine organske mase u zemljištu, prvenstveno korena. Takođe, usevi leguminoza doprinose zaštiti zemljišta od erozije i sprečavaju razvoj mnogih korova. Prilikom prelaska na organsku proizvodnju (period konverzije), koji kod nas iznosi tri godine, gajenje lucerke u ovom periodu je jedno od dobrih rešenja. Zemljište se tada, pored takozvanog procesa čišćenja, dodatno obogaćuje organskom materijom i azotom i na dobar način sprema za organsku proizvodnju.
Lucerka se, osim kao čist usev, uspešno može sejati u smeši sa strnim žitima, pre svega sa jarim ovsem i ječmom u prolećnoj setvi. Cilj združivanja ovih vrsta je da se dobije zadovoljavajući prinos zrna strnine ili prinos krme bez primene mineralnog azotnog đubriva. U periodu formiranja prinosa strnina lucerka prolazi kroz period ukorenjavanja i nakon skidanja strnina u narednim godinama se nesmetano može koristiti za proizvodnju krme. Mogućnost gajenja lucerke sa strnim žitima ispitivana je u Centru za organsku proizvodnju u Selenči u toku 2017. godine. Setva ove kombinacije useva može se izvoditi na više načina, u naizmenične redove, unakrsno, u trake itd. U spomenutom istraživanju setva je obavljena u naizmenične redove, odnosno strna žita su posejana na međuredni razmak od 25 cm na dubinu od 4 cm, a između je usejana lucerka na dubinu od 2 cm. Usev ječma je korišćen za proizvodnju zrna, a ovsa i lucerke za proizvodnju krme, uzimajući u obzir da ovas ima krmu najboljeg kvaliteta u odnosu na ostale jednogodišnje strnine.
Da bi se smanjila kompeticiona sposobnost strnine, njena setvena norma je u odnosu na punu normu redukovana za 75%, 50% i 25%. Ovakvim smanjenjem setvene norme naduseva omogućava se nesmetani razvoj lucerke u početnim fazama života. 
Dobijeni preliminarni rezultati ogleda ukazuju da je združena setva uticala na smanjenje udela korova u usevu, što je posledica kompeticione sposobnosti naduseva ovsa i ječma. Utvrđeno je da je udeo strnine u smeši od 50% najpovoljniji, jer se tada ostvaruje najbolji balans između prinosa krme u kombinaciji ovsa i lucerke i prinos zrna ječma u drugoj kombinaciji. Rezultati ukazuju da posle skidanja naduseva lucerka nesmetano nastavlja da se regeneriše u narednim otkosima, a u godinama eksploatacije nema razlike između lucerke zasnovane na ovaj način i lucerke sejane u čistoj setvi. Svakako, združivanje useva pokazalo je svoju opravdanost naročito u organskoj proizvodnji, gde je mogućnost primene inputa mnogo manja, a da se dobijeni prinosi ne razlikuju značajno od prinosa koji se postižu u konvencionalnoj proizvodnji.  
 
Msr inž. polj. Slavica Jurišić
Prof. dr Đorđe Krstić
Doc. dr Svetlana Vujić