*  Hmelj nije berzanska roba, pa će podizanje novih zasada zavisiti od višegodišnjih ugovora sa domaćim i stranim kupcima
 
Prvih dana septembra, po tradiciji, počelo je ubiranje hmelja na imanju PD ”Petrovec” u Bačkom Petrovcu, osnovanom 2014. godine. Na osam hektara, mehanički se skidaju šišarke domaćih sorti: ”bačka”, ”aroma” i ”robusta”, kao i svetski najcenjenijih američkih: Centennial, Cascade, Columbus i Chinook. Ovogodišnji uslovi proizvodnje su, uglavnom, bili povoljni, o čemu svedoče i prvi ohrabrujući rezultati. Očekuju se  natprosečni prinosi i vrhunski kvalitet šišarki. Računa se da će aromatične sorte dati dve, a gorke tri tone po hektaru. Ubrane šišarke obično imaju 30-40 odsto vlage, pa se suše do nivoa od 8-11 odsto, zatim se homogenizuju i pakuju, čekajući kupce. Preko 90 odsto roda, obično, ide u izvoz. Na osnovu desetogodišnjeg ugovora, najveće količine biće plasirane u Nemačku, deo roda iz ranijih sezona u Italiju i Poljsku, a ostatak otkupljuju tri-četiri domaće firme, za potrebe oko 40 registrovanih kraft pivara. Time će se, bar delimično, ublažiti značajni izdaci države za uvoz ekstrakta hmelja. 
- Hmelj nije berzanska roba, pa ne postoje stabilnije cene niti plasman, kaže mr Rastislav Struhar, generalni direktor PD ”Petrovec” u Bačkom Petrovcu. - Cene se kreću između četiri i 25 evra za kilogram i, u velikoj meri, zavise od sorte hmelja, načina pakovanja, godine proizvodnje šišarki i mnogih drugih činilaca. Da bismo obezbedili neophodnu stabilnost u plasmanu, a time i u proizvodnji, oslanjamo se na sklapanje dugoročnih ugovora. Dalji razvoj hmeljarske proizvodnje zavisiće od mogućnosti plasmana. Za sada postoji rastući interes domaćih i stranih kupaca za naš hmelj, pa nameravamo da podignemo nove hmeljarnike. U tom smislu, u julu ove godine smo osnovali Hmeljarsku zadrugu, u koju uključujemo, prvenstveno, ljude koji su vični ovom poslu od ranije. U prednosti smo što imamo mehaničku beračicu, sušaru, hladnjaču i drugu neophodnu opremu. Preko Zadruge želimo da zajednički plasiramo hmelj, ali i da konkurišemo za podsticajna sredstva u Srbiji i iz IPARD  programa. Prošle godine smo od Pokrajine dobili tri miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, za kupovinu bagremovih stubova za podizanje hmeljarnika na šest hektara. Velika je to pomoć, jer za zasnivanje proizvodnje na samo jednom hektaru sopstvenog zemljišta treba 30-35 hiljada evra. Na proleće ćemo zasaditi po 6.000 strukova hmelja po jedinici površine, koristeći već postojeće sorte u našem hmeljarniku, s tim što ćemo veći naglasak staviti na one najtraženije, koje daju gorčinu pivu. 
Ove godine u pogon je uključena i dobro očuvana i remontovana polovna beračica hmelja iz uvoza. Ona može pet puta brže da skine šišarke nego što se to nekada radilo ručno. Za kupovinu nove beračice za sada nema uslova, jer se subvencije dobijaju samo za one koje direktno izlaze iz fabrike. Takva košta 300-500 hiljada evra, uz avans od 70 odsto i isporuku nakon dve godine. U PD ”Petrovec” su razmišljali i o otvaranju sopstvene specijalizovane pivare, ali su to pitanje odložili na neodređeno vreme, jer se radi o vrlo složenom i stručnom poslu, za koji još nisu osposobljeni. Posebno zato što kod nas još uvek nema dovoljno potrošača voljnih da kupe skuplje i kvalitetnije kraft pivo.
Tekst i foto: B. Krstin
 
Viševekovna tradicija
 
Prve zasade hmelja u Bačkom Petrovcu, koristeći sorte iz Češke, podigao je 1770. godine austrijski feldmaršal grof Andrej Hadik za potrebe pivare u Futogu. Nakon toga, hmeljarstvo u ovom kraju je doživljavalo brojne turbulencije. Sve do dvadesetih godina prošlog veka trajalo je ”zlatno doba hmeljarstva”. Naredna decenija je bila katastrofalna, jer nije bilo kupaca, pa je uništeno oko 50 odsto hmeljarnika. Ali kada je ukinuta prohibicija u SAD, interesovanje za izvoz bačkog hmelja je ponovo naglo poraslo, posebno u Ameriku. Pedesetih godina prošlog veka Vlada Pokrajine Vojvodine je podstakla podizanje hmeljarnika na preko 1.000 hektara. Ali, sticajem različitih ekonomskih i političkih okolnosti, početkom ovog veka ponovo dolazi do uništenja gotovo svih zasada. 
Poslednji udarac nastao je privatizacijom velikih pivara. Tada novi, strani vlasnici nisu pokazivali interesovanje za bački hmelj, već su donosili ekstrakte iz svojih država. Tek ponegde su ostali visoki bagremovi stubovi, kao nemi svedoci nekada vrlo zahtevnog, ali unosnog posla. Od 2014. godine, uporedo sa osnivanjem većeg broja kraft pivara kod nas, hmeljari u Bačkom Petrovcu su videli svoju novu šansu. Dobro su krenuli, ali će veće skupove, povodom 250 godina uzgoja hmelja na ovim prostorima, morati da odlože za neka bolja vremena, posle jenjavanja pandemije korona virusa. Za sada su izdali Monografiju o proizvodnji hmelja, pripremaju dokumentarnu TV emisiju, kao i niz drugih projekata koji ne zahtevaju veće okupljanje ljudi.