* Osnovali Banku semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, koje zbog prekomerne upotrebe mineralnih đubriva i hemijskih sredstva sve više nestaju
 
Ekološko društvo ”Dragačevo” iz Guče postoji već 22 godine i okuplja aktiviste iz šest dragačevskih sela,  Markovica, Donja Kravarica, Goračići, Viča, Kaona i Gornji Dubac. Važe za društvo koje je među najaktivnijim u Srbiji  u obnovi, zaštiti i razvoju prirodnog  nasleđa svoga kraja. Nedavno su, u nameri da se odupru posledicama prekomerne upotrebe mineralnih  đubriva  i nekontrolisanog korišćenja hemijskih sredstava,   osnovali lokalnu Banku semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, koje sve više nestaju.
– Budućnost sveta, kao i svih  nas,  zavisi od hrane, a ona od semena. Čvrsto stojimo na stanovištu da je seme osnova prehrambenog suvereniteta, sigurnosti i nezavisnosti svake nacije. Zato je veoma bitno da se, koliko god je to moguće, izborimo za očuvanje i umnožavanje starih biljnih vrsta, koje su  pogodne za proizvodnju organske, biodinamičke i permakulturne hrane. Osim što time obogaćujemo ponudu autentične, naše tradicionalne hrane, istovremeno svi zajedno doprinosimo i zaštiti životne sredine i podstičemo ekonomsku održivost, uglavnom malih proizvođača, koji su u našoj poljoprivredi još preovlađujuća kategorija, kaže Dušan Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Ekološkog društva ”Dragačevo”.
Aktivisti  Društva su u  rad na promociji i afirmaciji Banke semena starih  biljnih, voćnih i  životinjskih vrsta ”Dragačevo” neposredno  uključili eminentne stručnjake prof. dr Zorana Broćića, dr Stevana Babića i dr Ivanu Petrović, koordinatora prve srpske banke semena ”Zrno” iz sela Paštrić kod  Mionice. 
– Njihovo  poznavanje  starih povrtarskih, voćnih i ratarskih kultura, kao i pređašnje stečeno iskustvo nesumnjivo je  od velikog  značaja. To će nam sigurno pomoći da shvatimo kakvim sve biljnim nasleđem u Dragačevu raspolažemo i  na  osnovu te spoznaje kreiramo naše dalje aktivnosti, objašnjava Ivanović napominjući da će u  radu na gajenju starih povrtarskih, ratarskih i voćnih vrsta biti korišćene sve nove tehnologije, a uključiće se, kada to bude potrebno, i laboratorija za  kulturu tkiva i mikropropagaciju preduzeća RZ ”Plant” iz Guče.
U cilju afirmacije starih semena ekolozi Dragačeva uputili su otvoreni poziv svim poljoprivrednicima i organizacijama s područja Moravičkog okruga za saradnju sa njihovom tek osnovanom bankom.
– Kroz razmenu informacija i znanja,  međusobnim povezivanjem i umnožavanjem, stvaraju se mogućnosti za zajedničku proizvodnju, preradu  svežih i prerađenih proizvoda nastalih iz starih semena. Osmišljenim organizovanim nastupom, u saradnji sa državnim, naučno-istraživačkim i privrednim organizacijama, istovremeno otvaramo perspektivu za učešće  na domaćim  i međunarodnim projektima  u oblasti očuvanja starih semena, kao i njihovu dalju afirmaciju i umnožavanje, kaže Ivanović apelujući na aktiviste ekoloških i poljoprivrednih udruženja u regionu i lokalnim samoupravama da osnivaju banke starih semena i tako na najbolji način doprinose  njihovom očuvanju.
K. Rajević
 
OD KROPMIRA ”MESEČARA” DO GOVEDA BUŠA
 
Dragačevski kraj decenijama je nadaleko poznat po tradicionalnim povrtarskim sortama  kao što je  krompir ”mesečar”, paradajz ”volovsko srce”  i  raznim sortama domaćeg belog luka i pasulja. Od voćnih vrsta najčuvenija je svakako jabuka ”budimka”, stara domaća kruška i šljiva, a od ratarskih proizvoda posebno se ističe kukuruz ”osmak” i domaća heljda.  Stare životinjske vrste takođe su zastupljene u ovom kraju Srbije, a predvodi ih rasa goveda buša, svinja moravka  i sjenička ovca.