* Preporučuje  se i da se bavljenje organskom proizvodnjom definiše kao investiciono ulaganje i tako omogući korišćenje zemljišta na duži rok
 
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED, objavila je nedavno Sivu knjigu, dokument koji sadrži preporuke za otklanjanje administrativnih prepreka u poslovanju u privredi Srbije. Deo preporuka odnosi se i na poljoprivredu, odnosno organsku poljoprivedu kao njen deo.
U Knjizi s navodi da su Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju definisani podsticaji za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine, među kojima su i podsticaji za organsku proizvodnju.
Uslovi i iznos podsticaja za organsku proizvodnju u mnogim segmentima ne odgovaraju potrebama poljoprivrednika i deluju ograničavajuće. Između ostalog, članom 18. propisano je da poljoprivrednik može dobiti podsticaje za maksimalno 20 hektara obradivog zemljišta, što je u prošlosti dovodilo do usitnjavanja parcela i veštačkog formiranja poljoprivrednih gazdinstava. Zato je  potrebno razmotriti povećanje ovog ograničenja. 
Članom 38. Zakona propisano je da se iznos podsticaja za organsku proizvodnju vezuje za iznos podsticaja u konvencionalnoj proizvodnji, odnosno da je minimalno 40% veći bilo za biljnu ili stočarsku proizvodnju.
 Zakonom, a i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju, propisano je da se podsticaj za organsku proizvodnju u stočarstvu može dobiti samo za kvalitetna priplodna grla. Imajući u vidu da se kvalitetna priplodna grla definišu kao visokoproduktivna, ovo je u suprotnosti sa načelima organske proizvodnje. Naime, organska proizvodnja fokusira se ne na kvantitet već na ekološki prihvatljive načine proizvodnje. 
 
Obezbediti podsticaje kada je to najpotrebnije
 
Poljoprivrednici često ističu da im isplata dolazi kasno, u onom trenutku kada su oni većinu troškova već pokrili iz sopstvenih sredstava. Recimo, zahtevi za organsku stočarsku proizvodnju podnose se od maja do oktobra, iako stočari najveće troškove imaju na proleće.
Zbog svega navedenog, predlaže se usvajanje novog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ili izmena postojećeg. Cilj je da se omogući dodela subvencija za organsku proizvodnju i kada se obavlja na zemljštu većem od 20 hektara. Takođe treba omogućiti da se iznosi podsticaja za organsku proizvodnju utvrđuju i dodeljuju nezavisno od podsticaja za konvencionalnu proizvodnju.
Preporuka  je i da se omogući dodela podsticaja stočarima za priplodna grla koja se proizvode uz poštovanje načela organske proizvodnje, pod uslovima koji su potpuno drugačiji od onih koji se traže za "kvalitetna" priplodna grla.
NALED preporučuje i da se pojednostavi podnošenje zahteva,  elektronskim putem, pribavljanje potrebne dokumentacije iz Uprave za agrarna plaćanja službenim putem, uvođenje isplata subvencija organizatorima proizvodnje umesto pojedinačnim kooperantima i slično.
Treba omogućiti da dinamika isplate subvencija bude usaglašena sa potrebama proizvođača, koji najveće troškove imaju u proleće.
 
Ulaganje u čišćenje zemljišta je investicija
 
Kao jedan od problema u Sivoj knjizi se navodi i to što proizvođači koji se bave organskom poljoprivredom ne ostvaruju povoljniji položaj pri zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, za razliku od ostalih zakupaca koji sprovode druge vrste investicionih ulaganja na tom zemljištu. Naime, član 61. stav 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, propisuje da se državno poljoprivredno zemljište, pod određenim uslovima, može dati besplatno i fizičkim i pravnim licima koja su  upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu na period do pet godina. Istim članom je propisano da se taj period može produžiti do 30 godina, u slučaju da se lice bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora od biomase ili stočarstva, ali uz odobrenje investicionih radova koje daje Ministarstvo.
Dalje, Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini definiše investiciono ulaganje kao izgradnju sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, plastenika, staklenika, sadnju vinograda ili voćnjaka, protivgradnu zaštitu na višegodišnjim zasadima na  poljoprivrednom zemljištu. Dakle, organska proizvodnja nije definisana kao investiciono ulaganje, iako podrazumeva ulaganja u čišćenje zemljišta.
Ovo predstavlja problem proizvođačima organske hrane, jer im je period zakupa zemljišta od pet godina prekratak za konverziju zemljišta iz konvencionalnog u pogodno za organsku proizvodnju i da bi počeli da prihoduju na osnovu organske proizvodnje. Time im je uskraćena ili otežana mogućnost da kroz ovaj mehanizam započnu ili prošire svoju proizvodnju.
U Sivoj knjizi se preporučuje da se izmeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, tako da i organska proizvodnja bude obuhvaćena pojmom investicionog ulaganja. Na ovaj način bi se proizvođačima organske hrane omogućilo da bez naknade koriste poljoprivredno zemljište na period duži od pet godina. Takođe, predlog je da se razmotri mogućnost da se obuhvat investicionog ulaganja u poljoprivredi definiše Zakonom, čime bi se obezbedila pravna sigurnost u vezi sa ostvarivanjem prava na korišćenje poljoprivrednog zemljišta bez naknade.
Tekst i foto: A. Milić