* Novosadski institut "Biosens" nastoji da, preko robota, dronova i drugih vidova veštačke inteligencije, detektuje promene na biljkama, kako bi se precizno utvrdili neophodni poslovi i smanjili troškovi proizvodnje

Prvih dana ove godine počelo je testiranje trogodišnjeg evropskog pilot-projekta FlexiGroBots, koji se odnosi na uključivanje  veštačke inteligencije, digitalne detekcije i mašinskog učenja uz korišćenje fleksibilnih, multirobotskih sistema, što će dovesti do automatizacije procesa u biljnoj proizvodnji. Tu, po svemu sudeći, digitalnu revoluciju u poljoprivredi, finansira Evropska unija, a učestvuje 14 vrhunskih univerzitetskih i privatnih kompanija, specijalizovanih za primenu veštačke inteligencije u proizvodnji hrane. Koordinator projekta je španska kompanija "Atos", koja radi na razvoju informacionih tehnologija u poljoprivredi. Sa željom da se obuhvati više tipova proizvodnje u poljoprivredi, ovaj pilot-projekat predviđa usavršavanje tri paralelna poduhvata. Španci će raditi na uvođenju robotike u proizvodnji vinskog grožđa, Finci uljane repice, a novosadski Institut "Biosens" u proizvodnji borovnice. Tako će Institut u Novom Sadu biti uključen u najveći međunarodni naučni projekat koji je ostvaren u Srbiji. Posebno što će se raditi na unapređenju proizvodnje borovnice, koja tokom poslednjih 15 godina doživljava veliki uspon zbog svog izuzetnog kvaliteta, prepoznatljivog na najizbirljivijim svetskim tržištima i vrlo povoljnih ekonomskih efekata koje ostvaruju  proizvođači. U ovom trenutku borovnica u Srbiji se gaji na oko 2.500 hektara intenzivnih zasada, gde se postižu prosečni prinosi oko 2,5 tona po jedinici površine. Oko 80 odsto ukupnog roda plasira se, u svežem stanju, na vrlo zahtevna tržišta, gde postiže visoku cenu od 3,2 do 4 evra za kilogram. U industrijskim pogonima i seoskim domaćinstvima od borovnice se proizvode  sokovi, sirupi, kompoti, slatko, džemovi, kolači i smrznuta testa, što takođe donosi dobru zaradu.

U saradnji Instituta "Biosens" i kompanije "Zeleni hit" u Beogradu, definisane su sve ključne tačke u proizvodnji borovnice.
– Već tokom maja, kako se planira, u njihovim zasadima borovnice nedaleko od Beograda, nameravamo da počnemo sa konkretnim analizama i testiranjem platformi za robotizovanu proizvodnju, kaže Oskar Marko, pomoćnik direktora za inovacije i razvoj poslova Instituta "Biosens". – Predviđena platforma integriše multifunkcionalno korišćenje produktivnosti robota, senzora, bespilotnih letelica, satelita, hiperspektralnih kamera i drugih instrumenata. Na taj način snimaćemo i detektovati promene na borovnici i, na toj osnovi, precizno odrediti optimalni obim, način i količinu primene pesticida, herbicida i drugih supstanci. Istovremeno, nameravamo da automatizujemo uzimanje uzoraka zemljišta, eliminišemo korove, bolesti i optimalizujemo navodnjavanje. Osnov je da se postigne smanjenje troškova proizvodnje, povećaju prosečni prinosi i dobiju zdraviji plodovi, a domaća industrija stekne novi zamah. U prvoj od tri predviđene godine, radićemo na skeniranju njive uz pomoć elektromagnetnih sondi, dronova i uzoraka zemljišta. U naredne dve godine razvijaćemo metodologiju za detekciju bolesti, način zaštite biljaka i usavršavati robotske ruke za uzimanje uzoraka zemljišta. Do sada su postojali roboti za svaku od ovih operacija posebno. Na kupljeni robot nadogradićemo ruke za uzimanje uzoraka zemljišta, prskalice i druge pomoćne uređaje. Važna novost je postojanje mogućnosti da uzorke ne moramo da šaljemo u laboratorije, nego ćemo laboratorije dovesti do uzoraka koristeći sposobnosti robota. Zahvaljujući algoritmima veštačke inteligencije, dobićemo obilje podataka u izuzetno kratkom vremenu i imati ogroman broj uputstava, koji će pomoći poljoprivrednicima da donesu optimalne odluke. U sve izraženijim uslovima nedostatka radne snage, koja postaje sve skuplja,  roboti će biti pravo rešenje.
Kod ovakvih projekata mora se gledati na stanje u budućnosti. U narednom periodu, kako se očekuje, doći će do usavršavanja dronova i robota, pa neće biti bitno koja će se platforma koristiti. Važno je da se stvori tehnologija koja spaja sve dobijene podatke, kao osnove za odlučivanje poljoprivrednika. Uključivanje robota u ovakvom obliku, trenutno, možda nije isplativo. Ali nakon nekoliko godina istraživanja ta tehnologija će biti sve pristupačnija i jeftinija. Za prvo vreme se može računati da ovakvu tehnologiju proizvodnje borovnice, ali i drugih biljaka, mogu koristiti zadruge ili neki drugi oblici organizovanja poljoprivrednika, kako bi se ostvarili povoljniji finansijski efekti.   
B. Krstin


NOVI ROBOT PARTNER "LALI" I "SOSI"

Institut "Biosens" već sada poseduje dva robota, koje od milošte nazivaju "Lala" i "Sosa". Njima će se u naučnim ispitivanjima pridružiti i novi robot, kupljen od jedne ugledne firme, ali uz dodatak ruku za uzimanje uzoraka zemljišta, prskalica i drugih alata biće specijalizovan za proizvodnju borovnice. Roboti će, uz pomoć dronova, na njivama kompanija "MK komerc" i "Delta agrar", detektovati klijanje i sklop šećerne repe i drugih useva. Preko satelitskih snimaka, dronova, kamera, senzora i drugih savremenih alata, biće precizno utvrđena obimna "torta" podataka o stanju useva i njihova analiza preko računara. Roboti imaju sposobnost da sklapaju 3D model okruženja i time obezbede svoj nesmetani, neophodni pravac kretanja kroz redove zasada.