* U 2023. godini očekuje se bezvirusno seme za merkantilnu proizvodnju iz Centra za krompir u Guči, koje treba postepeno da smanji našu uvoznu zavisnost

Do pre dve decenije Srbija je proizvodila čuveni "invanjički" i "dragačevski" krompir na oko 100.000 hektara, a danas imamo samo trećinu tih površina. Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju, od značajnog izvoznika postali smo veliki uvoznici. Zbog finansijskih problema tada je prekinuta i proizvodnja semena u Centru za krompir u Guči. Samo prošle godine uvoz oko 41.000 tona svežeg krompira nas je koštao 7,5 miliona evra i još 4.000–6.000 evra smo platili za seme iz Holandije i Nemačke. Istovremeno, zabeležen je skroman izvoz u vrednosti od 750.000 evra. Time je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit u ovoj oblasti. Moguće je da će nas ove godine preplaviti jeftin uvoz uz EU, gde je zabeležen ozbiljan rast proizvodnje, pa postoji težnja da se, uz značajne subvencije, smanje ogromne zalihe. Biće to ponovo veliki pritisak jeftinog krompira iz uvoza na plasman iz odlične domaće proizvodnje, koja se procenjuje na oko 500.000 tona.
Proizvodnja krompira je izuzetno skupa i kreće se između pet i šest hiljada evra po hektaru, što je mnogim povrtarima nedostižno, pogotovo jer nema adekvatnih subvencija za ovu proizvodnju. Podsticaji postoje, uglavnom, za kupovinu mehanizacije i opreme. Uz domaću prosečnu potrošnju od oko 100 kilograma po stanovniku, na opstanak mogu računati samo veliki i dobro organizovani domaći proizvođači, koji su se dokazali konkurentnim cenama, odgovarajućim visokim kvalitetom i stabilnom ponudom. Ostalima preti odustajanje od proizvodnje krompira.
Ipak, nevoljama proizvođača krompira u Srbiji se nazire kraj. Naime, začetak revolucionarne tehnologije stvaranja mini-krtola nastao je pre tridesetak godina u američkom Centru za svemirska istraživanja NASA, u nastojanju da se nađu rešenja za proizvodnju krompira na drugim planetama. Intenzivni eksperimenti obavljani su u Južnoj Americi u prvoj dekadi ovog veka, a nešto kasnije u razvijenim državama i u komercijalne svrhe, ali uz postojanje vela poslovne tajne. Ipak, Centar za krompir u Guči, sada u javno-privatnom partnerstvu, angažovao je domaću nauku i znanje i uložio znatna sredstva u opremanje savremene laboratorije. U mrežarniku zaštićenog prostora je 2017. godine osvojena tehnologija za proizvodnju bezvirusnog semena krompira.
– Tehnologija stvaranja mini-krtola u aeroponiku je potpuno nova u svetu, pa smo morali da obavimo veliki broj laboratorijskih ispitivanja da bismo došli do pravih rešenja, kaže prof. dr Zoran Broćić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. – Iz ćelija klice krompira, slobodne od virusa, u laboratorijama smo proizvodili biljke. U aeroponiku biljke se hrane iz vazduha, preko rastvorljivih hranljivih čestica u vidu magle, a ne iz zemljišta. Koren je četiri-pet puta veći nego u zemljištu. Time se obezbeđuje optimalna ishrana, odgovarajuća količina vazduha, pa je vegetacija duža. Stvara se veliki broj mini-krtola, veličine jedva 15 mm – 25 mm i mase 7 g – 8 g, koje se beru kao sa grane nekog stabla. Na jednoj biljci izrasta 15–20 krtola, što je za desetak puta više nego u klasičnim uslovima uzgoja u supstratu. Sadnjom u polju sledeće godine dobija se seme superelite, koje naredne sezone daju elitu u sredini izolovanoj od mogućeg dodira sa lisnim vašima, koje prenose viruse. Sada smo u fazi proizvodnje semena elite. Sledeće godine ćemo dobiti original, zatim prvu reprodukciju, a 2023. godine ćemo imati oko 120 tona bezvirusnog semena za merkantilnu proizvodnju krompira. Radi se o sortama krompira koje se dugo gaje kod nas, a to su: "kleoparta", "kenebek", "sinora", "dezire", "agria" i autohtoni "dragačevski mesečar", koji je u fazi vraćanja na našu sortnu listu.
Stvaranjem našeg bezvirusnog semena krompira Srbija bi postepeno trebalo da se oslobodi uvoza svežih krtola, a posle izvesnog vremena i da postanemo izvoznici sadnog materijala. To je jedan od uslova da naše sadašnje prosečne prinose od 20 tona po hektaru povećamo na 40–45 tona po hektaru, kao u Holandiji i Nemačkoj, što će ovu proizvodnju učiniti znatno profitabilnijom nego sada. Biće to prilika da smanjimo devizne izdatke za uvoz oko 17.000 tona pomfrita, ali i znatno povećamo izvoz čipsa.

B. Krstin

ZADRUGA NUDI SIGURNOST

Duško Mijić, direktor ZZ "Agronom" u selima Despotovo i Pivnice, nedaleko od Novog Sada, kaže da zadruga na čijem je čelu već nekoliko godina na 70 hektara proizvodi različite sorte krompira. Cilj je da proizvodnja i plasman potraju što duže, barem 6-7 meseci.
– Od avgusta pa do marta i aprila iduće godine, po sto tona krompira mesečno, redovno isporučujemo supermarketima u gajbicama ili mrežastim džakovima. Izvesne količine ćemo narednih meseci, verovatno, plasirati u susedne države preko odgovarajućih izvoznih kuća. Ove godine smo zadovoljni prinosima, pa i cenama koje se kreću od 12 do 35 dinara za kilogram, u zavisnosti od sorte, načina pripreme, pakovanja, vremena isporuke i drugih zahteva kupaca. Sortno seme uvozimo iz Holandije i Nemačke. Naša četiri vlasnika zadruge poseduju kompletnu mehanizaciju za obradu zemljišta i setvu, kao i dva kombajna kupljena pre tri godine, kapaciteta dva-tri hektara dnevno, što nam omogućuje znatno smanjenje troškova teško dostupne sezonske radne snage. Kod zadrugara su, od pre dve godine, podna skladišta, a nedavno je završeno još jedno specijalno za krompir i luk u koje može da stane oko 1.400 tona povrća. Naši zadrugari poseduju GLOBAL GAP – sertifikat dobre poljoprivrdene prakse EU, koji im obezbeđuje sigurniji plasman. Sarađujemo i sa nekoliko kooperanata sa kojima nemamo klasične kupoprodajne ugovore, već ih snabdevamo semenom, reprodukcionim materijalom i drugim potrebama, a omogućujemo im i da plasiraju svoju robu preko zadruge. Zadrugari se pripremaju za kupovinu mehanizacije uz korišćenje sredstava iz IPARD programa, pri čemu je zadruga garant otplate kredita.