* Bogat je hranljivim materijama i mineralima, može da se jede presan ili termički obrađen, a najvažnije je da se priprema svež
 
Spanać je popularno rano povrće poreklom iz Persije, poznato po tome što je bogato hranljivim materijama i antioksidansima. Ovom povrću pripisuju se i lekovita svojstva i smatra se da pozitivno deluje na  zdravlje očiju, smanjuje rizik od nastanka raka, reguliše pritisak i slično. Ranije se smatralo da je spanać jedna od najefikasnijih namirnica koja doprinosi lečenju anemije. Iako se kasnije ispostavilo da ovo povrće ne sadrži toliko gvožđa koliko se prvobitno mislilo, i dalje se preporučuje u ishrani anemičnih osoba. 
Spanać može da se upotrebi na mnogo načina, svež ili termički obrađen, ali najvažnije je da je kupljen od pouzdanog proizvođača ili proizveden uz minimalnu upotrebu hemijskih preparata. Naime, lišće spanaća brzo raste i sklono je nagomilavanju nitrata, tako da treba biti oprezan prilikom đubrenja ove biljke azotnim đubrivima. Nitrati i oksalna kiselina više se nakupljaju u mladim listovima, pa bi trebalo sačekati sa prvim branjem, pogotovo ako je u pitanju spanać za najraniju upotrebu. Utvrđeno je, naime, da nepoželjnih jedinjenja ima najviše u  lišću iz rane berbe, koje je raslo na senovitom mestu.
Postoji verovanje da jednom pripremljen spanać ne treba ponovo podgrevati. Činjenica je da jelo od spanaća koje duže stoji na sobnoj temperaturi može da stekne neka neželjena svojstva, ali ako se čuva u frižideru, nema opasnosti od ponovnog podgrevanja. Preporučuje se da se jelo koje je bilo u frižideru brzo podgreje pre upotrebe. Generalna preporuka je da se listovi spanaća upotrebe što pre nakon berbe, a da se nakon pripreme konzumiraju u što kraćem roku.
 
Testenina sa  spanaćem
Za pripremanje ovog jela ne treba mnogo vremena, a dobija se ukusan i kvalitetan obrok koji nije skup. Za pripremu je potrebno: testenina, glavica crnog luka, nekoliko čena belog luka, maslinovo ulje, malo paradajz-pelata, spanać, pavlaka za kuvanje, parmezan i začini.
Crni i beli luk treba sitno iseckati i pržiti na ulju. Nakon toga se dodaju začini po volji: so, biber, origano, bosiljak, tucana paprika i malo šećera. Sve malo prodinstati pa dodati čašu pelata. U to usuti oko litar vode i kuvati desetak minuta. Zatim dodati pavlaku za kuvanje, a kad prokuva ubaciti očišćen i iseckan spanać. Testeninu posebno skuvati, procediti, a zatim sjediniti sa sosom. Sve zajedno treba da krčka oko pet minuta i spremno je za služenje.
Testeninu sipati u tanjire i posuti parmezanom.
 
Pita sa heljdinim korama i spanaćem
Za pripremanje pite potrebno je oko pola kilograma spanaća koji treba oprati, ocediti i sitno iseckati. Posoliti ga i ostaviti da odstoji desetak minuta. Oko pola kilograma mladog sira izdrobiti viljuškom, pa dodati pet jaja, prašak za pecivo i čašu kiselog mleka. Promešati da se smesa ujednači.
Heljdine kore mogu da se kupe na pijacama ili u prodavnici, ali ako ih nema, mogu se upotrebiti i neke druge.
Tepsiju u kojoj će se peći pita treba nauljiti, a zatim staviti list kore. Preko lista staviti malo nadeva sa spanaćem pa pokriti novim listom. Poprskati uljem pa dodati novi list na koji se stavlja nadev. Ređati naizmenično: kora, ulje, kora, nadev, dok se sve ne utroši. Po želji nepečenu pitu iseći na kocke i preliti smesom mleka i ulja.
Pitu peći na oko 170 stepeni dok ne porumeni. Pečenu izvaditi iz rerne i prekriti krpom dok se ne prohladi.
 
Salata od svežih listova
Za pravljenje salate najpogodniji su mladi listovi koje treba dobro oprati i ocediti pre upotrebe. Listovi se mogu pomešati bukvalno sa bilo čim, a neke od najčešćih kombinacija su sa mladim sirom ili sirom sa plavim plesnima, dinstanim pečurkama, kockicama prženog hleba, jabukama, orašastim plodovima, sušenim ili svežim paradajzom, narom... Dresing za salatu se pravi na uobičajen način: mešanjem limunovog soka ili sirćeta sa četvorostrukom količinom ulja uz dodatak soli i malo bibera.
 
A. M.