* Najveće vinopije u Srbiji su u Vojvodini, po glavi stanovnika se najviše popije u Vatikanu, najnoviji trend su plava i narandžasta vina

 

Popiti čašu kvalitetnog vina za mnoge je pravo uživanje. Vinoljupci znaju i da je čar u umerenoj konzumaciji ”pića bogova”. Samo od količine zavisi da li će ono što konzumiramo biti hrana, lek ili otrov, rekao je Paracelzus još u 16. veku.

O navikama potrošača pri kupovini i potrošnji vina govorio je prof. dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, na Prvom banatskom festivalu vina, koji je održan u Zrenjaninu. 

Rekao je da se u svetu godišnje potroši oko 32 milijarde boca vina. Na prvom mestu po potrošnji su SAD, a slede Francuska i Italija. Potrošnja po glavi stanovnika najveća je u Vatikanu, čak 60 litara. 

U svetu vinarstva postoje moderni trendovi, pa je sada povećana tražnja za narandžastim i plavim vinima. Plavo vino je nastalo u Španiji mešanjem različitih sorti grožđa sa organskim pigmentima koji daju plavu boju. 

- U trendu je i rast tražnje za organskim i biodinamičkim vinima. Najviše vinarija koje proizvode organska vina ima u Francuskoj. Sve se više traže i penušava, frizzante vina, kao i ona sa voćnim ukusima ili slatka, blago gazirana. Potrošačima su interesantne i mešavine vina i kafe ili vina i kole. Ipak, mnogi vinari se ne slažu da su takva pića vina. Oni smatraju da je jedina sličnost takvih proizvoda i vina u tome što su oba napravljena od grožđa, objašnjava dr Vlahović. 

Što se tiče pakovanja, u svetu se sve više kupuju vina u limenkama, ali su tražena i vina u eko pakovanjima, kao i pakovanja za jednu čašu.

Potrošnja vina u našoj zemlji je oko osam litara godišnje po stanovniku, a u Evropi 17-18 litara godišnje. Ako gledamo zvaničnu statistiku, Srbija je na 14. mestu u Evropi, pa tako pijemo manje vina od Grka, ali više od Holanđana. 

Najviše vina se popije u Vojvodini i to trećina od ukupne potrošnje vina u našoj zemlji. 

Prema rezultatima različitih anketa, najviše pijemo crvena vina, a nešto manje bela. Roze vina najređe pijemo, ali je primetan rast potrošnje poslednjih godina. Najčešće kupujemo suva vina u staklenoj ambalaži, u marketima i specijalizovanim prodavnicama. 

- Nemamo naviku da kupujemo direktno od vinara na gazdinstvima, kao što to rade, recimo, Austrijanci, koji redovno posećuju vinarije i u razgovoru sa domaćinima biraju vina, što treba da promenimo, smatra Vlahović.

Na potrošnju vina naših stanovnika utiče nekoliko bitnih faktora. Pre svih, to je nivo dohotka koji opredeljuje potrošača da li će kupiti bocu vina i kakvog kvaliteta.

- Prosečan potrošač izdvoji do 500 dinara za bocu vina. Dakle, ne verujemo da kvalitetno vino može biti jeftino, ali skupa vina većina nas retko kupuje. Najviše pijemo domaća vina, jer su kvalitetna i ukusna, imaju prihvatljivu cenu, ali volimo i vina iz Severne Makedonije, Crne Gore, Italije i Španije, ističe naš sagovornik.

Vinska kultura u našoj zemlji nije dovoljno razvijena. Potrebno je da uložimo napore i da radimo na širenju kulture pijenja vina i promociji domaćih, autohtonih vina, kako bismo stranim turistima i domaćim gostima ponudili što kvalitetniju vinsku kartu našeg podneblja. Važno je da poboljšamo izgled boca i etiketa kako bismo potrošaču pružili sve informacije koje traži. Dobrim marketinškim pristupom moramo da odgovorimo željama i potrebama potrošača. 

Osim toga, neophodna je i edukacija mladih o dobrim karakteristikama i umerenoj potrošnji vina. Značajne su i manifestacije na kojima se promovišu vinarstvo i vinogradarstvo, uz stalnu analizu kako to rade u drugim zemljama. 

Po mišljenju Vlahovića, dobro bi bilo da odredimo nacionalni dan vina, kada bismo na različitim nivoima pričali o proizvodnji i vrstama vina, dobrim osobinama i umerenoj konzumaciji uz različita jela.

A. Mihajlović

 

Prava mera je decilitar dnevno

 

Umerena konzumacija vina podrazumeva potrošnju jednog decilitra dnevno, dok ima i onih koji zastupaju mišljenje da je umerena konzumacija i ako popijete decilitar za ručak i još jedan za večeru. Mnoga istraživanja u Francuskoj i SAD su ukazala na to da umerena konzumacija kvalitetnog vina ima pozitivan efekat na zdravlje konzumenta i može doprineti prevenciji određenih bolesti, objašnjava Vlahović.