* Ljubav prema vinogradima i vinu, u odnosu na zadovoljstvo koje iz toga proizilazi, ne može se uvek novcem platiti, poručuje Gavra Botić, koji godišnje proizvede oko 10.000 litara vina   

                                                        

Čurug je nadaleko poznat po dobrim ratarima, koji u proizvodnji žitarica postižu vrhunske prinose. Manje je znano  da je ovaj deo Šajkaške, na potezu između Žablja i Čuruga, još u 18-19. veku imao razvijenu kulturu proizvodnje grožđa i vina. U istorijskim pisanim dokumentima navodi se da je Čurug u to vreme imao oko stotinu hektara pod vinogradima, a  najviše površina pod vinovom lozom bilo je u prošlom veku, između dva rata, 410 jutara. I danas među čuruškim poljoprivrednicima ima dobrih vinogradara, ali zanimljivo je da je jedino vinarija ”Biserno” Gavre Botića registrovana i  upisana u vinski registar. 

– Ima, ako ćemo pravo, dosta papirologije i zahteva oko upisa. Moji Čuružani baš se i ne trude da se registruju, a s obzirom na to da većina  vinogradarstvo i proizvodnju vina smatra hobijem, to im izgleda nije ni potrebno, priča  domaćin Botić.

Ljubav, bolje reći gen, prema vinogradarstvu i vinu ovaj domaćin nasledio je, kaže, od pradede Dimitrija, jer se otac Ivan nije baš puno zanimao za vinovu lozu. Dugo se Gavra u svom radnom veku profesionalno bavio trgovinom, a samo usput, isključivo za potrebe domaćinstva i druženja sa svojim prijateljima, gajio vinovu lozu i pravio vino. Kada je 1991. godine na Bisernom ostrvu na hektaru površine zasadio  ”portugizer” i ”burgundac”, crne sorte, a kasnije bele  ”sovinjon, ”šardone” i ”semijon”, pokazalo se to kao  pun pogodak. U godinama koje su usledile imao je pune grozdove i dobre berbe, još bolje vino i, naravno, zaradu.  

Nedugo zatim ovaj vredni domaćin proširio je  površine pod novim zasadima vinove loze na dva hektara na potezu Žabalj–Čurug. Zbog, kako kaže, brzog dinara, koji mu je u to vreme bio preko potreban, i školovanja dece, okrenuo se podjednako stonim sortama ”muskat”, ”karmen”, ”grožđanka”, kao i vinskim, najviše ”frankovka”, ”merlot”,  ”kaberne savinjon”. 

– Razvoj vinograda je specifičan, nijedna godina nije ista. Često kažem da i vino, kao i čovek, ima svoju ćud  i karakter koji se sa  godinama menja, nabolje ili nagore. Bude posnih i rodnih, ali za vinogradare je najvažnije da, bez obzira na to kakvo je vreme i stanje na tržištu, pokažu upornost i istrajnost. Jer, ljubav prema vinogradima i vinu se, u odnosu na zadovoljstvo koje iz toga proizilazi, ne može uvek naplatiti novcem, poručuje Gavra,  koji  godišnje  proizvede oko 10.000 litara vina, a mnogi  kupci mu, mahom iz Šajkaške, kao i brojni novosadski ugostitelji, zbog osvedočenog kvaliteta dolaze ”na noge”.

Crvena, roze i bela vina ovog čuruškog vinogradara osvajala su proteklih godina brojne nagrade. Priznanja i medalje za kvalitet  dodeljivana su na raznim domaćim sajmovima i  manifestacijama,  kao što su ”Vinofest” u Vršcu, Sajam vina u Temerinu, Svetski kongres evropskih vinskih vitezova ”Sveti Georgije” u Novom Sadu, vinska priredba ”Nova vina Potisja” u Čurugu...

Kvalitet Botićevih vina priznat je isto tako i na raznim sajmovima i manifestacijama u Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji... Na tradicionalnom međunarodnom ocenjivanju vina u Beču Austrian wine challenge (AWC), održanom prošle godine, Vinarija ”Biserno” osvojila je  dva druga mesta za belo i crveno vino  sorte ”sovinjon”.  

 – Za jednu malu porodičnu  vinariju kao što je naša to je, u konkurenciji brojnih proizvođača iz Nemačke, Austrije, Italije, Mađarske, veliki uspeh. Posebno što su organizatori, na priredbi u holu gradske bečke skupštine, bili oduševljeni našim sortama i kvalitetom vina. Kako su rekli, ono ni po čemu ne zaostaje za velikim vinarijama koje iza sebe imaju dugogodišnju tradiciju i razvijenu tehnologiju proizvodnje i plasmana, ponosno ističe Gavra.

Iako ga već stižu godine, a brojni su problemi u proizvodnji i očuvanju zasada, volja Botića za vinogradarstvo i proizvodnju vina nije splasnula.  Više je okrenut razvoju vinskih sorti, jer za gajenje stonih treba dosta radne snage, koje na tržištu objektivno nema.

– Raduje me što je država, posle više decenija, konačno odlučila da podsticajima podrži  vinogradarstvo i vinarstvo. Za dalji razvoj veoma je bitan pravi odabir sadnog materijala i treba ga uskladiti sa kvalitetom zemljišta i mikroklimom, koja je specifična za svako vinogorje ponaosob, objašnjava Gavra, koji  je rešenje za poboljšanje kvaliteta zemljišta u  svom  vinogradu pronašao u doziranoj upotrebi stajnjaka, svake treće ili četvrte godine.

Ovaj šajkaški vinogradar, bez obzira na trenutno  pozitivan odnos države prema sektoru kojim se bavi, pomalo strahuje  za budućnost našeg vinogradarstva i vinarstva, jer je mladih zainteresovanih za dugoročna ulaganja u ovu oblast sve manje. Tu, bez ustezanja kaže, ubraja i svog sina Dušana, zaposlenog u bečejskom ”Sojaproteinu”, ali se, ipak, nada da će sa godinama i u njemu proraditi gen, a porodična vinarija  ”Biserno” opstati i dalje se uspešno razvijati. Ne kažu vinari bez razloga da nasleđeni gen vinu dušu daje.

 

K. Rajević

 

PODZEMNI PODRUM ZA AROMU

 

Zna se da kvalitet vina uvek zavisi od sorti, umeća vinara, ali i podruma u kome odležava. Italijani se drže izreke da je formula dobrog vina: 90 odsto u vinogradu, a isto toliko u podrumu, sa čime se Botić u potpunosti slaže. 

Podzemni podrum u kome njegovo vino sazreva i dobija neophodnu aromu izgrađen je od žabaljske opeke u okviru porodične kuće u Čurugu. Domaćin kaže da ni velike podzemne vode 2010. godine, koje su se pojavile u Šajkaškoj, nisu mogle da ga sruše ili oštete. Bez obzira na godišnje doba, u podrumu je konstantna temperatura od 12 do 16 stepeni, koja najviše pogoduje  zrenju i kvalitetu vina.