* Pravi rezervoar hranljivih materija - dobrih masnih kiselina, vitamina, minerala i biljnih vlakana

Postoje crni i beli susam. Crni susam sadrži više gvožđa nego beli. Obično se od crnog susama pravi susamovo ulje, koje se koristi u razne medicinske svrhe. Beli susam sadrži više kalcijuma nego crni i predstavlja jedan od najboljih biljnih izvora kalcijuma, pa se može koristiti za nadoknađivanje deficita ovog minerala.
Međutim, obe vrste susama su gotovo podjednako bogate hranljivim materijama. Trideset grama ovog semena sadrži: 3,9 g biljnih vlakana, zatim mangana 0,7 mg, bakra 0,7 mg, kalcijuma 277 mg, gvožđa 4,1 mg, magnezijuma 100 mg, triptofana 93 mg, cinka 2 mg i tijamina (vitamin Be1) 0,2 mg, vitamina Be6 0,2 mg, 179 mg fosfora i 4,7 g proteina.
Neki hranljivi sastojci susama imaju svojstva da ublažavaju stres, na primer, magnezijum koji opušta mišiće i vitamin Be1 (tijamin) koji ima umirujuća i antidepresivna svojstva.
Semenke susama su bogate nutrijentima, uključujući magnezijum, koji pomaže u prevenciji dijabetesa; susam spada u 10 namirnica najbogatijih ovim mineralom. Usled toga, susam doprinosi i sniženju krvnog pritiska, jer u tom procesu magnezijum takođe ima bitnu ulogu.
Zbog visokog sadržaja gvožđa, veruje se da susam pomaže u prevenciji i tretmanu anemije. Zato se susam preporučuje osobama koje pate od anemije usled nedostatka gvožđa i umora koji često prati ovo stanje.
Susamove semenke su dobar izvor kalcijuma, koji je suštinski važan da se spreče neki problemi s kostima. Merenja su pokazala da šaka susamovog semena ima više kalcijuma nego čaša mleka, a cink koji ove semenke sadrže doprinosi povećanju gustine kostiju. Zahvaljujući tome, susamovo seme je bolji prehrambeni izvor kalcijuma nego mleko, pogotovo zbog brojnih problema koji se u poslednje vreme povezuju s preteranom konzumacijom mleka i mlečnih proizvoda.
Zbog velike količine biljnih vlakana, susamovo seme pomaže rad creva i zdravlje digestivnog sistema.
Susamove semenke su bogate cinkom, koji je suštinski važan da koža bude meka i sjajna. Pogotovo susamovo ulje, korišćeno spolja, dobro deluje na kožu.
Semenke susama sadrže više fitosterola nego svi drugi orašasti plodovi i semenke, a fitosteroli su važna komponenta prevencije od raka, pogotovo hormonski izazvanih (rak dojke). Da biste postigli preventivni efekat, jednostavno svakog dana dodajte kašičicu susamovog semena u salatu, jutarnji musli ili jogurt.
Susam sadrži bakar, koji je važan mineral, jer doprinosi ublažavanju bola i otoka koji se mogu javiti usled artritisa.
Još jedan način da obogatite svoju ishranu susamom jeste da koristite makrobiotički začin gomasio, koji se obično sastoji od 16 delova susama i jednog dela soli. Odličan je da se njime začine pirinač i jela od povrća, a posebno je koristan za one koji nastoje da smanje količinu soli u ishrani. Postoji i susamova pasta taan, koja se sastoji samo od mlevenih semenki susama, a na razne načine može se koristiti u jelima i salatama.