* Veoma je cenjena vrsta Ganoderma lucidum – reiši, koja se intenzivno uzgaja i koristi u medicinske svrhe za jačanje imunog sistema
* U Srbiji se može pronaći sedam vrsta sjajnica
 
Ganoderma je rod gljiva iz familije Ganodermatacea. Odlikuje ih to što imaju lignikolno plodno telo i glatku površinu gornje strane plodnog tela (grčki ganos – svetlucavo). Zbog toga ih u našoj zemlji zovu i sjajnice. Imaju višegodišnje ili jednogodišnje plodno telo,  himenofor izgrađen od cevčica, a skoro sve vrste ovog roda izazivaju belu trulež drveća.
Gljive iz ovog roda, koje izazivaju belu trulež na drveću (npr. Ganoderma applanatum), u svog domaćina se introdukuju površinskim ozledama pri dnu stabla, a kao rezultat njenog razvoja dolazi do propadanja drveta i izazivanja lomova u donjoj polovini stabla. Nakon uništenja stabla gljiva i dalje nastavlja da razlaže drvnu masu.
Za razliku od štetočina iz ovog roda, postoji i veoma cenjena vrsta Ganoderma lucidum, koja se intenzivno uzgaja i koristi u medicinske svrhe za jačanje imunog sistema. U Srbiji se može pronaći sedam vrsta iz ovog roda.
Ganoderma adspersum - Parazitira na četinarima i lišćarima ali najviše na: lipi, bukvi, divljem kestenu, hrastu i platanima. Višegodišnje su gljive i javljaju se tokom cele godine.
Plodno telo im je polukružno, terasasto, širine do 40 cm, debljine do 10 cm i široko fiksirano za supstrat (bez drške), ivica žućkasto do krem boje, gornja strana grbava, neprimetno zonirana i prekrivena tvrdom crvenosmeđom korom. Meso joj je deblje od dužine cevčica.
Himenofor je beličast do krem boje sa cevčicama od 10 do 15 cm dužine. Izaziva belu trulež.
Ganodema applanatum - Parazitira na lišćarima a pogotovo na: jasenu, bukvi, topoli, javoru, hrastu i vrbi. 
Plodno telo je višegodišnje, konzolasto i crepasto, složeno jedno iznad drugog. Gornja strana je ravna, koncentrično naborana, zonirana i ponekad radijalno presavijena. Kod mlađih primeraka je mekana i kadifasta, a kod starijih glatka i tvrda. Obojena je svetlo do sivosmeđe, sa beličastim ivicama i često pokrivena praškastim slojem spora.
Himenofor je sastavljen od više slojeva cevčica do 10 mm dužine, beličaste boje, koje izrastaju svake godine jedna preko druge, a svaki sloj je odvojen tankim tkivom (isključiva karakteristika ove vrste). Meso joj je tanje od dužine cevčica.
Može se zameniti sa vrstom Ganoderma adspersum, kojoj je meso deblje od dužine cevčica. Izazivač je bele truleži.
Ganoderma lucidum - Parazitira na hrastu, a ređe na drugim vrstama drveća. Plodno telo je bubrežastog oblika sa izrazito visokom drškom. Isprva je žute boje, zatim krvavocrvene do kestenjaste i lakirano po površini.
Himenofor je beličaste do cimetaste boje do 12 mm dužine.
Izaziva belu trulež, ali sa slabijim efektom nego druge ganoderma vrste. Veoma je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava.
Ganoderma pfeifferi - Parazitira pretežno na bukvi, ali se može naći i na drugim lišćarima.
Plodno telo je višegodišnje, bez drške, kopitasto ili spljošteno,  ponekad ispupčeno. Površina gljive je crvenkastoljubičasta, potom braon, prekrivena debelom, smolastom, lakiranom korom koja se na plamenu topi. Obod je izuvijan, žućkast, kasnije crvenkast. Himenofor je krem, kasnije žute boje, a cevčice su u slojevima do 20 mm, ali bez sterilnog sloja između, što je slučaj sa Ganoderma applanatum. Debljina svih slojeva je do 80 mm.
Ganoderma resinaceum - Parazitira na hrastu i ređe na drugim lišćarima.
Plodno telo je jednogodišnje, konzolasto, široko oslonjeno na koru, ali fiksirano samo preko centralnog dela koji ponekad tvori malu dršku. Površina šešira je talasasta, široko zonirana i glatka. U početku je narandžastosmeđe boje, koja kasnije prelazi u zagasitocrvenosmeđu do crnkastu. Ispod lakiranog sloja se nalazi žućkasti sloj, koji se može videti kada se gljiva zaseče. Ivica je tupa, žućkasta, bakarna ili crvenkasta kada je gljiva mlađa, dok je kod suvih primeraka krem boje. Lakirana površina šešira se topi pod uticajem vatre.
Himenofor je krem do bele boje. Može se pomešati sa vrstom Ganoderma pfeifferi koja je drugačije boje, nema dršku, parazitira na bukvi i ima višeslojni himenofor.
Ganoderma abietinus - Ova gljiva parazitira na stablu jele i po morfološkim karakteristikama je slična vrsti Ganoderma appalnatum, dok je većina autora smatra formom Ganoderma adspersum. Index fungorum je ne prepoznaje kao vrstu. Autori rada ”Ganoderma vrste u šumama Srbije i Crne Gore” je, zbog činjenice da parazitira na jeli, prepoznaju kao zasebnu vrstu, ali smatraju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li je u pitanju vrsta ili samo forma neke druge gljive.
Ganoderma carnosum - Parazitira na jeli i drugim četinarima. Plodno telo je sa drškom i bubrežastim oblikom šešira koji je talasast, ispupčen a ponekad koncentrično zoniran, gladak i boje mahagonija ili crvenkastocrne.
Himenofor je beličast do krem sa cevčicama do 12 mm. Uzročnik je bele truleži.
Može se zameniti sa vrstom Ganoderma lucidum, koja je glatkija i parazitira na hrastu.
Momčilo Daljev
Gljivarsko društvo ”Novi Sad”
 
ČAJ OD HRASTOVE SJAJNICE (GANODERMA LUCIDUM)
 
Sastojci:
3–5 g reiši gljive
3 dl vode
malo limunovog soka
med po potrebi
Priprema: Gljivu potopiti tokom noći da odstoji u vodi. Potrebno je da odstoji osam sati. Ujutru sve staviti na blagu temperaturu i kuvati oko 60 minuta.
Mlak čaj sipati u šolju, dodati limunov sok, zasladiti medom po želji. Gotov čaj se može zamrznuti u kalupu i koristiti kao kockice leda.
Pored čaja, hrastova sjajnica se koristi i za pripravljanje rakije, takozvane ganodermovače koja mami svojom aromom i specifičnim ukusom.
 
 
REIŠI – LEK ZA SVE BOLESTI
 
Gljiva reiši uživa poseban status na Dalekom istoku. U Japanu, Kini i Koreji bila je namenjena carevima, jer se verovalo da je to ”gljiva besmrtnosti”. 
Za dobijanje različitih lekovitih preparata koriste se gajene (ne iz prirode sakupljene) gljive, jer se mogu brati u ono vreme kada je sadržaj bioaktivnih komponenti najpovoljniji. U kineskoj tradiciji se Ganoderma lucidum smatra čudotvornim lekom za sve bolesti. Ovakvu reputaciju stekla je jer se pokazalo da pomaže pri lečenju: hroničnog hepatitisa, nefritisa, hipertenzije, artritisa, bronhitisa, arterioskleroze, dijabetesa, leukopenije, oboljenja jetre. Takođe je potvrđeno i da ubrzava oporavak rekonvalescenata, reguliše metabolizam, pokazuje antitumorna svojstva, sredstvo je za poboljšanje sluha i vida. Deluje i na snižavanje holesterola i ublažavanje Alchajmerove bolesti. Iako gljiva, sama po sebi, nije lek, poseduje određena svojstva zahvaljujući kojima povoljno utiče i na imuni sistem. 
U gljivi reiši su utvrđeni sledeći aktivni sastojci: anoderične kiseline A, B, C, D (triterpeni), i oleinska kiselina inhibiraju oslobađanje histamina (antialergijsko delovanje), nepoznati alkaloid i nepoznati polisaharid deluju kardiotonično, dok nepoznati glikoprotein deluje kao inhibitor tumora. Sadrži i razne polisaharide, (ß-D-glukan, GL-1, FA, FI, FI-1a) koji imaju imunostimulativno i antitumorno dejstvo. Protein Ling-Zhi-8 ima širok antialergijski spektar i deluje kao imunomodulator. Steroid ganodosteron i triterpeni R, S deluju antihepatotoksično. Sadrži i triterpene B, D, F, H, K, S, Y i triterpen ganodermadiol, koji snižavaju  krvni pritisak. Triterpen ganodermijska kiselina deluje kao inhibitor sinteze holesterola.