* Površina bašte je 1,2 hektara, a sastoji se od više segmenata botaničkih, ukrasnih, zelene staze, parka
 
Malo je ljudi koji mogu da se pohvale da žive svoj san. Među privilegovanim svakako je Lejla Randovič, baštovanka iz Trešnjevca, sela smeštenog na pola puta između Sente i Kanjiže. Još kao dete divila se bašti bake svoje drugarice. Upisala je poljoprivrednu školu, ali ne hortikulturu, već smer veterinarski tehničar.
Život je nepredvidiv i teško je njime upravljati, a jednog dana kockice se slože i sve dođe na svoje mesto. Tako je i Lejla, pre jedne decenije, slučajno posetila prelepi vrt u Mađarskoj, koji je u njoj ponovo probudio dečji san. Nekako baš u to vreme, njena porodica se preselila u novu kuću, s lepim položajem na kraju sela,  i jednim hektarom zemlje. Za početak, odlučila je da oplemeni okućnicu s cvetnom  baštom. Početak nije bio lak, ali uz stručnu literaturu, savete vrsnih baštovana, baštica je polako dobijala novu dimenziju neodoljivo podsećajući na engleski  vrt. Potvrda da je ispunjena estetska i floristička forma vrta stigla je u vidu  laskave titule "Najlepša bašta Srbije u 2016."
Zvanična potvrda da radi nešto kako treba dala joj je krila da ide još dalje.  U međuvremenu, Lejla je bila  na stručnoj ekskurziji u severnoj Nemačkoj i Holandiji. Tamo je videla velike vrtove, lepe bašte, nove cvetne vrste, način gajenja. Po povratku, bila je sigurna da želi  baš veliki vrt s  mnoštvom cvetnih vrsta. Pre pet godina projekat iz glave počeo je da se realizuje u polju na površini od 1,2 hektara.
U početku je sadila svo ukrasno bilje koje joj je bilo na raspolaganju, naravno i cvetne vrste koje je donela s puta. Pratila je kako se razvijaju, umnožavala ih i pokušavala da formira grupe prema vremenu cvetanja.
Suština engleskog vrta je da se biljke gaje na način što sličniji prirodnom okruženju. U njemu je sve dozvoljeno. Ravnopravno je zastupljeno drveće, žbunovi, razne  cvetne vrste, lekovito bilje, a neizostavan segment  su engleske ruže.
Tako je i u Lejlinom vrtu, gde je zastupljeno 40 vrsta ruža. S proleća procvetaju lukovice, a u maju bašta se oblači u predivne nijanse boja kada procveta 280 vrsta irisa. Ubrzo cvetaju i druge vrste pružajući neverovatnu sliku savršene prirode. To je bajkovita bašta sa raznim cvetnim vrstama i dekorativnim drvenastim formama. 
 Lejla je nakon pet godina rada postigla ono što je htela, a to je  da svaka biljka bude zastupljena. Od drvenastih vrsta tu je kedar, razne vrste listopadnog drveća, ukrasni žbunovi, zatim  trajnice, a među njima ima dosta seduma,  potom ukrasnih trava, lekovitih biljaka, ali u ukrasnoj formi, poput ehinacee, mente, lavande i  mnogo drugih. Bašta ima više segmenata kako botaničkih, tako i ukrasnih, a ispresecana je zelenom stazom. Tu se oseća mir, spokoj, a priroda je nadohvat ruke. 
Da bi bašta bila tako lepa, treba puno truda, a posla u njoj uvek ima. Lejla to dobro zna i sve voli sama da radi. Kada je vreme za kopanje, angažuje dve radnice, ali i ona radi s njima kako se ne bi oštetile lukovice i korenov sistem, ili slučajno neku biljku izvadile. Istovremeno,  bašta predstavlja   i bogatu  kolekciju botaničkog materijala.
 Zima se polako bliži kraju, a u bašti  lagano počinju pripreme za proleće. Iznosi se osušeni biljni materijal, orezane grane, a i celu površinu treba okopati. Proleće je i vreme sadnje. Sadni materijal  Lejla nabavlja uglavnom u Mađarskoj, a nešto stiže i iz Holandije.
Posebna pažnja ovde se poklanja zaštiti. Lejla je pobornik što manje upotrebe pesticida. Zajedno sa suprugom  zastupa firmu u Kanjiži, čiji je glavni moto poslovanja očuvanje zdravlja živog sveta primenom biopreparata. S obzirom na to da su preparati na prirodnoj bazi, bogati makro i mikroelementima, a koriste se za  poboljšanje kvaliteta zemljišta, za prihranu i zaštitu biljaka, našli su svoje mesto u ovoj cvetnoj  bašti.
Od pre dve godine bašta je otvorena i za posetioce,  za organizovane posete. Ono što Lejla može da im ponudi jeste fantastičan doživljaj prirode u trešnjevačkom ataru. Do sada je ovu baštu posetilo 200 ljudi. Želja joj je da počne sa saksijskom proizvodnjom trajnica koje su zastupljene u bašti, tako da posetioci, kada im se dopadne  neka baštenska biljka, mogu  da je ponesu kući, naravno u saksiji. Takođe, želela bi da ima svoj blog, gde bi s korisnicima društvenih mreža podelila svoja iskustva.
 Da bi se sve realizovalo, treba vremena, kojeg Lejla nema napretek. U   vrtu će  pošljunčati  stazu za šetnju,  ulepšati prirodni ambijent sa tri ukrasna manja jezera i cvetni asortiman dopuniti nekim novim vrstama, pružajući tako još lepši i bajkovitiji doživljaj.
Tamara Gnip