* Favorizuju se ekološki najsigurnije metode koje minimiziraju nepoželjne efekte i upotrebu agrohemikalija u cilju zaštite životne sredine i zdravlja čoveka

 

Razvoj poljoprivredne proizvodnje i gajenje malog broja biljnih vrsta u uskom plodoredu sve više menja i narušava prirodne ekosisteme. Proizvodnja hrane organizovana u monokulturama sa razvijenom tehnologijom intenzivne mineralne ishrane, navodnjavanja i primene pesticida stvara vrlo osetljive (nestabilne) ekosisteme koji su izloženi velikom infekcionom pritisku različitih organizama, koji u ovako stvorenim životnim uslovima nalaze veoma povoljan životni prostor. Boreći se protiv njih, stručnjaci su otkrili i stvorili različita, ali pre svega hemijska sredstva za njihovo uništavanje. Intenzivna primena pesticida, pored koristi koje je pokazala, ima i niz negativnih posledica po čoveka i životnu sredinu. 

 

Integralna zaštita

 

Pojava rezistentnih sojeva favorizuje razvoj novih štetnih organizama putem uništavanja njihovih predatora, što uz zagađenje životne sredine sveukupno nepovratno dovodi do narušavanja različitih ekosistema sa dugoročnim posledicama. Stoga su se u poljoprivrednoj struci i nauci pojavile nove ideje u vidu “harmonizacije proizvodnje hrane i primene pesticida”, koje su se u suštini bavile razradom koncepata različitih mera biološke borbe, uz definisanje programa tzv. integralne zaštite. To podrazumeva primenu svih agrotehničkih, ekoloških i toksikoloških mera kojima se štetni organizmi održavaju ispod praga ekonomske štetnosti, uz naročito favorizovanje svesnog korišćenja njihovih prirodnih ograničavajućih činilaca.

 

Tekst i foto:

Dr Dejan Marinković 

PSS “Beograd

 

Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.