* Protiv štetnog uticaja ovih faktora u praksi se koriste mehaničke ili  hemijske mere borbe  
U našim uslovima česta je pojava snega i niskih temperatura krajem marta ili početkom aprila. Tada može doći do oštećenja na pupoljcima, cvetu, zametnutim plodićima ili čak na mladim lastarićima, najčešće kod maline. Koliko će štete biti kod voćaka, zavisi od više faktora – prvenstveno od  datuma pojave, zatim od fiziološke faze u kojima se voćka nalazi, stanja zasada i lokaliteta pojave ovih nepovoljnih vremenskih činilaca. Vreme pojave snega i niskih temperatura direktno utiče na oštećenja kod voćaka. Što kasnije padne sneg i nastupe niske temperature, štete će biti veće. Najveće štete pravi golomrazica, odnosno pojava niskih temperatura bez snežnih padavina koje mogu da ublaže štete na voćkama. Takođe, ako je sneg vlažan i težak, mogu nastati veliki gubici prinosa. Fiziološka faza u kome se voće nalazi isto tako utiče na štete koje će se desiti u zasadima. Ako je koštičavo voće u fazi precvetavanja i fazi zametanja plodića, i temperatura od -2 ºC može biti fatalna za rod. Ukoliko je voće u fazi pred otvaranje cvetova, a cvetne pupoljke je prekrio sneg, temperature od -4 ºC, pa i od -5 ºC ne moraju biti pogubne po rod.
 
Dip. inž. Srđan  Stanojlović 
PSSS "Valjevo"
Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.