* Uspešno se gaji na svim tipovima zemljišta, ali mu najbolje pogoduju duboka i rastresita zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom

 

Šipurak ili šipak (Rosa canina) je rasprostranjen po celoj Evropi, pa tako i kod nas. Kao samonikla biljka može se naći pored puteva, na zapuštenim parcelama, livadama i pašnjacima.

U prirodnoj sastojini raste kao žbun i  dobro uspeva na svim tipovima zemljišta. Žbun šipurka dostiže visinu do tri metra. U prvoj godini ima uspravne mladare, koji se  kasnije  povijaju u stranu i na taj način se žbun širi. Na mladarima se nalaze trnovi koji često prave problem prilikom berbe plodova. Listovi šipurka su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Šipurak cveta od maja do kraja juna. Cvetovi su bledoružičasti, dekorativni, sa prijatnim mirisom. Sazreva od septembra do kraja oktobra u godinama kada je jesen sa manje padavina i niskih temperatura. Plodovi na grani ostaju do kraja novembra bez gubitka kvaliteta. Oni plodovi koji ostaju duže na grani počinju da gnjile i postaju ukusni za svežu potrošnju i lakše se prerađuju. 

 

I hrana i lek

 

U prirodi plodovi šipurka su značajna vitaminska hrana za ishranu divljih životinja, poput  zečeva, srneće i jelenske divljači, divokoza, pa su zbog toga vrlo poželjni u lovištima. 

Zbog svojih ukusnih i nutritivno bogatih plodova, šipurak se u industriji i domaćoj radinosti koristi za proizvodnju džema i marmelade. Džem od šipurka je vrlo cenjen na domaćem i inostranom  tržištu, te može biti vrlo značajan izvozni proizvod.

 

Tekst i foto: Master inž. Nikola Spasojević

 

Poljoprivredna škola sa domom učenika "Valjevo"

 

 

Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.