* Optimalni rok  je od 20. februara do 15. marta

 

Grašak najbolje uspeva na dubokim, strukturnim i dobro dreniranim zemljištima. Za ranu setvu ovog useva treba odabrati lakša, toplija zemljišta, dok su za kasnije rokove pogodnija srednje teška. Rastu i razviću biljaka, kao i aktivnosti simbiotičkih bakterija na korenu, pogoduju zemljišta neutralne ili slabo kisele reakcije (pH 6 – 7,5). Na zemljištima kiselijim od pH 5 ograničena je aktivnost simbiotskih azotofiksatora. Alkalna zemljišta, pH 8 pa i više,  nisu pogodna za proizvodnju graška. Takođe, parcele na kojima se voda duže zadržava posle kiše i gde su visoke podzemne vode treba izbegavati za proizvodnju, jer na takvim zemljištima korenov vrat truli i biljke graška propadaju.

 

Temperatura

 

Jedan od presudnih meteoroloških parametara u proizvodnji graška je temperatura. Seme sorti sa okruglim i glatkim zrnom (var. vulgare), počinje da klija na temperaturi od 1 ºC do 2 ºC, dok sorte naboranog zrna (var. medulare) pri  temperaturi  od 4 ºC do 6 ºC. Povećanjem temperature raste i brzina klijanja, sve do temperature od 18 ºC, koja se smatra optimalnom. Daljim porastom temperature intenzitet klijanja opada. U optimalnim uslovima, do nicanja dolazi šest do osam dana posle setve, a u nepovoljnim uslovima ovaj period može da iznosi od 10 do 25 dana, kao u  proleće 2021.

 

Tekst i foto:

Dr Janko Červenski

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.