* Početni simptomi bolesti uočavaju se na ivicama spoljašnjih listova salate, u vidu nekrotičnih pega, nepravilnog oblika, crvenkastosmeđe boje
 
Proizvodnji salate u plasteniku potrebno je posvetiti posebnu pažnju primenom preventivnih hemijskih mera, zato što velike štete mogu prouzrokovati mnoge bolesti i štetočine. Vlažna trulež je poslednjih godina dosta rasprostranjena. 
Zelena salata je na domaćem tržištu, zahvaljujući svojoj biologiji, ali i uslovima uzgajanja, prisutna tokom cele godine. Istina, ovo povrće ima svoje oscilacije u potrošnji, ali se početak intenzivnije upotrebe vezuje za kraj kalendarske godine pa do prvomajskih praznika. Kasnije je potražnja za ovom korisnom namirnicom nešto manja, jer pristiže ostalo sezonsko povrće. Sada je većina plastenika zasađena salatom. Ovo je biljka koja ima skromne zahteve prema temperaturi i svetlosti, pa se kod nas gaji tokom zime bukvalno bez grejanja ili, ukoliko su temperaturni minusi veliki, uz minimalna zagrevanja.  Međutim, povećanjem površina na kojima se gaji salata u zaštićenom prostoru učestala je i pojava bakteriozne truleži. Ona se naročito dešava u objektima sa slabim provetravanjem i nakon nekoliko uzastopnih ciklusa proizvodnje salate na istom supstratu. Obolele biljke gube tržišnu vrednost, pa usled toga mogu nastati značajni gubici. 
Odgovore na pitanja koje mere treba ispuniti kako bismo izbegli gubitke,  potražili smo od dipl. inž. Vladimira Kostića iz PSSS "Kraljevo".
 
Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.