* Dve glavne, nenadoknadive slabosti ovogodišnje setve svakako su  velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatne doze NPK u osnovnom đubrenju
 
senja setva pšenice. Moglo bi se reći uspešno, imajući u vidu veoma promenljive vremenske uslove tokom oktobra i novembra. U Srbiji je zasejano blizu 770.000 ha ozimih useva, od toga strna žita zauzimaju površinu oko 754.000 ha, uljana repica oko 29.000 ha, a lucerka i drugo krmno bilje oko 12.500 ha. Ovi podaci su zasnovani na proceni savetodavaca stručnjaka poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi Republike Srbije, kao i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi. Zvanični statistički podaci će uslediti znatno kasnije, ali će se i oni oslanjati na podatke PSSS.
Najveće površine zauzima pšenica – oko 593.000 ha. Zatim sledi ozimi ječam na oko 91.000 ha. U odnosu na prethodne godine ovo su očekivane površine. Svedoci smo bili brojnih licitiranja zasejanih površina, čak i visokih zvaničnika, bez uporišta i bez pouzdanih istraživanja.
Autori ovog teksta smatraju da površine pod ozimim kulturama treba da budu veće zbog uspešnije adaptacije ratarske biljne proizvodnje klimatskim promenama. Pri tome se ima u vidu raspored padavina u vremenu i prostoru. Takođe, trebalo je voditi računa o aktuelnim informacijama sa svetskih berzi o poremećenim globalnim bilansima i zalihama ključnih prehrambenih artikala. Suša već godinama uzima svoj danak u različitim delovima sveta, dok je pandemija virusom korona otkrila sve slabosti međunarodne trgovine.
 
Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.