Sela u okolini Kraljeva su bogata i lepa. Neka su isključivo stočarska, dok se u pojedinim bave uglavnom voćarskom proizvodnjom. Voćarski kraj obuhvata sela Bukovicu, Dedevce, Lazac, Roćeviće. Najveći broj mini hladnjača je upravo i lociran na području ovih sela. Istina, samo se nekolicina proizvođača ističe posedom većim od 20 hektara pod zasadima, svi drugi svaštare u proizvodnji voća. Put do voćarskog trona je dug i trnovit, ali ako imate dobru bazu, pelcer se lako primi. Veljko Kostović, jedan od mlađih voćara, priča nam o svojim iskustvima i modernom voćarstvu.

 

Porodica Kostović važi za ozbiljne voćare u kraljevačkom kraju i na nekoliko lokacija, na blizu 10 hektara, ima odlične zasade u kojima dominira jabuka. Veljko Kostović radi u voćnjaku od malih nogu i čini se da je odlično ispekao zanat u svojim Dedevcima. Posao se širio, ali i ambicija da se osavremeni proizvodnja. Zato je na dedovini u Bukovici zasnovao svoj zasad, vojnički precizno, pa proizvodi i kvalitetno i mnogo.

- Od malih nogu sam bio uključen u ovaj posao. Jako je zahtevan, nemam puno slobodnog vremena, ali želeo sam da imam nešto svoje i, kako mi se čini, uspeo sam u tome. Naravno, uz veliku podršku roditelja koji su mi pomogli da zasad danas izgleda ovako. Ove godine smo imali sreću s vremenom. Kiše je bilo baš kada treba, jer zasadu fali navodnjavanje i to je investicija za narednu godinu. Privodimo berbu kraju. Godina je bila odlična, sve je nekako bilo usklađeno. Ovo je veliki posao, ali ako imate dobre rezultate, sve se izbalansira. Godina je dobra po rodu, kvalitetu, prinosu i ceni, priča Veljko.

Kaže da se puno ulagalo, jer su roditelji i on, nakon dugo godina proizvodnje na otvorenom, uvideli da tehnologija mora da se menja. 

- Protivgradna mreža je neophodnost u ovom poslu, ako želite rod i kvalitet. Kada imate kvalitet i smeštajne kapacitete, imate i cenu. Sve je povezano. Nije čak isto ni kom tržištu nudite robu. Rusi, na primer, traže jedan standard, dok u Evropi imate drugi, objašnjava Veljko.

U ovom zasadu, veličine dva hektara, ima 5.500 sadnica različitih sorti, jer se tako lakše obavlja berba u kojoj mora da se angažuje i po 15 radnika. 

- Prvo, tržište traži različit sortiment. Drugo, berba svima počinje u isto vreme, pa je teško naći veći broj radnika. Iz tih razloga, ali i zbog sušenja određenog broja sadnica sorte "breburn", posadili smo sortu "jona princ", što se pokazalo odličnim u pogledu gajenja, ali i berbe. U zasadu tradicionalno imamo i "ajdared" i "greni smit", priča Veljko.

 Poslednje rumene i sočne plodove ovih dana pakuju u sopstvenim objektima, ali i onim uzetim u zakup. Sa plasmanom, kaže, neće imati problema, jer su članovi zadruge "Čačanska jabuka", te će Rusi i ove godine osetiti miris srpske jabuke. Inače, voćarima u kraljevačkom i čačanskom kraju, gde je dominantna proizvodnja jabuke, otkupljivači za dalja tržišta nude cenu od 20 dinara za prvu klasu, dok je takozvana padalica ili podbiruša za industriju svega pet dinara. Procene proizvođača sa terena, ali i struke, govore da je proizvođačka cena 35-40 dinara za kilogram. Na kraljevačkoj pijaci, u tamošnjim radnjama i marketima, cena je trostruko veća. Neko trenutno ubira debeo kajmak na grbači voćara.

- Naša hladnjača malog kapaciteta od 30 tona je zasad puna, u zadruzi "Čačanska jabuka" imamo oko 70 tona i pored toga smo morali da iznajmimo još jednu hladnjaču kapaciteta 50 tona. Što se tiče plasmana jabuka, nadamo se da će, kao i do sada, najvećim delom ići na rusko tržište. Najvažnije je da imamo skladišne kapacitete i odličan kvalitet, sve drugo će doći na svoje, bar je tako bivalo. Naše kolege ove godine imaju izuzetno malu cenu u ponudi, dok mi svoje jabuke prodajemo kada nama odgovara, pojašnjava Kostović. 

Kaže i da je samo za berbu u ovom voćnjaku bilo potrebno 11 hiljada gajbica, što je isto toliko hiljada evra ulaganja, a ostali inputi su takođe ogromni.

- Svi vide kad se ubiraju pare, ali kada se ulažu niko ne vidi. Proizvodnja jabuke je jako skupa, naročito kada se radi po standardima. Hladnjače su preskupe, protivgradna mreža takođe, zaštita je iz godine u godinu sve skuplja, da ne pominjem gorivo, po čijoj ceni smo rekorderi u Evropi. Dnevno trošim prosečno 20 litara, pa izračunajte koliko je to za godinu dana, ističe Kostović.

Veljko je skroman momak i u svemu ekonomiše. Svaki zarađen dinar više puta meri kako bi ga adekvatno uložio. Osiguranje je, takođe, jedna od preventivnih mera. Planova ima, ali njihova realizacija zavisi od mnogo faktora.

- Subvencije postoje i to niko ne spori, ali su daleko iza evropskih. Imao sam priliku da posetim neke voćare u Evropi. Mi smo, naravno, iskoristili subvencije za podizanje ovog zasada, za protivgradnu mrežu, sadnice, ali najpre morate imati novac koji ćete u sve to da uložite da bi vam država vratila deo i tu je najveći problem. Krediti su prethodnih godina bili papreni, mada ni sada nisu preterano povoljni, a tržište nije stabilno da biste rizikovali, obrazlaže nam mladi voćar.

Roditelji, Miloš i Ljiljana, ponosni su na svog sina, ali potpuno različitih stavova kada su Veljku pomogli oko podizanja zasada. Miloš je želeo naslednika na selu, dok je majka sinu priželjkivala fakultetsku diplomu. Veljko je ipak bio taj koji je presudio i, kako tvrdi, ne kaje se.

- Jako je teško naći pristojan posao, a smatram da od ovog mog voćarskog posla može pristojno da se živi, naravno, pod uslovom da se sve radi kako treba. Prošlom i ovom godinom izuzetno sam zadovoljan. Ranije nije bilo baš tako, ali se ne kajem. Meni je važno da imam kvalitet, jer to kad-tad dođe na naplatu. Svake godine dobar deo sredstava koje prihodujemo ulažemo u dalju proizvodnju i tehnologiju, nove zasade, protivgradnu mrežu, mehanizaciju. Evo, sada nam je neophodna samohodna platforma, koja je veoma skupa, kao i navodnjavanje, kako bi voćnjak bio potpuno savremen. Pitanje je šta bi bilo, kad bi bilo. Čak i da sam nastavio školovanje, verovatno bi to opet bilo za neki poljoprivredni sektor, a u Srbiji ima preko tri hiljade akademaca sa takvom diplomom. Ako već ulažem u svoje obrazovanje, očekujem da to nekada vrednujem zaradom. Malo je onih koji su svojim poslom danas zadovoljni, a ja mojim i pored problema jesam, ističe Veljko.

 Svi ukućani su uključeni u posao, pa čak i najmlađa sestra Milica, koja rado pomaže bratu i roditeljima. Ove godine im je i priroda bila naklonjena, a i uslovi uzgoja. Gradonosni oblaci nisu oštetili plodove, jer je protivgradna mreža odradila svoj posao. Veljko je svojim izborom očigledno zadovoljan, a zadovoljstvo nema cenu. Svoje akademsko obrazovanje zamenio je voćarskom proizvodnjom. Iskreno želimo da taj potez bude dugoročno uspešan, pa će možda i njegovi naslednici u budućnosti želeti da nastave porodičnu tradiciju.

 

Tekst i foto:

Sonja Cvetković