* U cilju  sprečavanja širenja patogena posle berbe najvažnije je poštovati higijenske mere

Jabuka je najviše zastupljena voćna vrsta u našoj zemlji. Zato je veoma važno ukazati na pojavu skladišnih bolesti jabuke, koje mogu prouzrokovati značajne gubitke prilikom čuvanja plodova ovog voća, preko 80 odsto. Pojava skladišnih bolesti jabuke zavisi od zdravstvenog stanja plodova unetih u skladište i uslova tokom njihovog čuvanja. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja, a prouzrokovane su gljivama: Monilinia fructigena, Colletotrichum gleosporoides, Penicillium spp, Botrytis spp., koje su uglavnom već prisutne  na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle dospevaju u skladište. Da bi se sprečilo širenje patogena posle berbe, najvažnije je poštovati higijenske mere.
Naime, proces berbe, transporta i skladištenja treba da bude strogo kontrolisan, a radnici obučeni za sve operacije koje obavljaju. Skladište i prostor na ulazu i oko skladišta treba da budu detaljno očišćeni od svih trulih ostataka plodova, koji mogu da budu značajan izvor zaraze, jer na njima patogen preživljava neuporedivo duže nego na inertnim površinama.
Za pranje i dezinfekciju skladišta, transportnih sredstava, kontejnera i druge ambalaže moraju se koristiti sredstva koja su definisana za tu namenu. Berbu  treba obaviti tako da među plodovima nema trulih, nagnječenih ili na drugi način oštećenih plodova. Ubrane plodove nužno je što pre skloniti sa sunca i dopremiti do skladišta.
Transportna sredstva treba da su čista, bez ostataka trulog voća. Zbog mogućnosti dospevanja spora na plodove tokom njihovog transporta u skladište, potrebno ih je pokriti nekim laganim čistim materijalom. Veoma je važno da plodovi što pre budu ohlađeni do temperature skladištenja i uneti. Kamioni za dug transport treba da budu ohlađeni pre utovara voća iz hladnjača, koji treba obaviti u što kraćem roku. Neophodno je obezbediti konstantno praćenje temperature tokom višednevnog transporta na veliku udaljenost. Temperatura treba da je što bliža 0 °C.
Suzbijanje skladišnih bolesti započinje se u voćnjaku mesec dana pre berbe, tokom tehnološke zrelosti plodova, kako bi se sprečio nastanak latentnih infekcija patogenima, čime se smanjuje mogućnost nastanka oboljenja u skladištu. Fungicidi koji se koriste za suzbijanje skladišnih bolesti mogu se koristiti sedam do 14 dana pre berbe, poput preparata na bazi aktivne materije trifloksistrobin (karenca 14 dana), ciprodinil + fludioksonil (karenca tri  dana), fludioksinil (karenca tri dana), boskalid + piraklostrobin (karenca sedam dana). Tretman pred berbu je važan kod svih sorti jabuke, a posebno kod onih koje su namenjene dužem skladištenju, poput "ajdareda", "zlatnog delišesa", "jonagolda", "breburna".

Fitosanitarne mere tokom berbe, pakovanja i skladištenja jabuke su neophodne kako se zaraze ne bi širile na plodove. To podrazumeva higijenu radnika, opreme koja se koristi i ambalaže u koju se pakuje. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju na plodu nakon berbe i tokom skladištenja su: smeđa trulež, siva trulež, gorka trulež, plesni, alternarijska pegavost.  
Smeđa (mrka) trulež plodova, koju prouzrokuje Monilinia fructigena,  razvija se kako u voćnjacima tako i u skladištima. Prilikom berbe jabuke može se desiti da plodovi naizgled nemaju infekciju, ali se simptomi uočavaju sa dozrevanjem u skladištu i naročito po izlasku na tržište iz uslova hlađenja. Prvi simptomi su male, površinske, braon pege koje brzo počinju sa truljenjem. U vlažnim uslovima se brzo razvijaju konidije. Za sedam do 14 dana plod može da istruli i skoro cela površina je pokrivena konidijama. Primećuju se koncentrične zone sporulacije, kao odgovor na dnevne cikluse. Na kraju, ceo plod menja boju, gubi vodu i postaje mumificiran. Osim smeđe truleži, patogen prouzrokuje i crnu trulež plodova jabuke, koja zahvata plod koji poprima crnu boju. Na takvim plodovima ne dolazi do fruktifikacije parazata, jer nastaje u tami bez prisustva svetlosti. Takođe, manje je izraženo smežuravanje tkiva unutar ploda.  
 Sivu trulež prouzrokuje gljiva Botrytis cinerea. U početku nastala pega je suva i čvrsta, ali kako bolest napreduje, postaje mekana. U vlažnim uslovima gljiva obrazuje veliki broj sivih spora, dok u krajnjem stadijumu može obrazovati i sklerocije. Prezimljava u sklerocijama u zemljištu i biljnim ostacima. Gljiva je saprofit, pa se često može naći na trulim biljnim ostacima u voćnjaku, što je glavni izvor infekcije u polju. Infekcija može nastati u polju  i u skladištu. Ako se jave vlažni uslovi tokom cvetanja i precvetavanja, može zaraziti i čašične listiće i ostati u stanju mirovanja, sve dok ne nastupi sazrevanje plodova, kada se ponovo aktivira. Drugi način ostvarivanja infekcije je kroz povrede, nastale tokom berbe i skladištenja. Trulež se može razvijati i na -2 °C.   
Gorka  trulež  plodova nastaje usled prisustva gljive Colletotrichum gleosporoides. Gljiva prezimljava u kori drveta i u mumificiranim plodovima zaraženim prethodne godine. Formira toksine koji zaraženom plodu daju gorak ukus, po čemu je i dobila ime. Simptomi se razvijaju u voćnjaku na plodovima u uslovima visoke vlažnosti tokom leta i jeseni. Bolest se širi i u hladnjači, a naročito se naglo javljaju simptomi pri iznošenju iz hladnjače na tržište.

Plavozelenu  plesan prouzrokuju patogeni iz vrste Penicillium spp.  Ekonomski su važni jer mogu da izazovu gubitke tokom perioda skladištenja jabuka. Gubici se mogu smanjiti primenom fitosanitarnih mera u voćnjaku i skladištu. Kod ove plesni nivo toksina može biti dosta visok i takvo voće se ne koristi ni u procesu prerade. Plavozelena plesan je prvenstveno bolest koja nastaje kroz povrede na tkivu – npr.  pokožice od peteljke, nagnječenja od udarca ili prstiju tokom branja, povrede od insekata, oštećenja od noktiju berača ili kroz nekrotične površine nekog drugog porekla. Ponekad može da izazove infekciju kroz lenticele, naročito ako posle perioda bez navodnjavanja plod dobije veliku količinu vode usled navodnjavanja ili obilnih padavina. Prezreli plodovi su osetljiviji za prodor patogena zbog fiziološke starosti. Gljiva se zadržava iz sezone u sezonu na boks-paletama, sanducima jabučarima ili gajbicama, čime se stvara veliki broj spora. Infekcija dolazi iz različitih izvora: sa gajbica u koje se bere u voćnjaku, iz trulog voća i vazduha, kao i s mesta gde se klasiraju, peru i pakuju jabuke.
Alternarijsku pegavost jabuke prouzrokuje Alternaria spp. Širenje patogena je naročito izraženo na mestima mehaničkih oštećenja, a infekcija zavisi od vitalnosti plodova. Pege su nepravilnog oblika, manje ili više okrugle, braon do crne boje, suve, sunđeraste. Infekcija se može javiti i oko peteljke ili na mestu gde je peteljka otkinuta nakon berbe. Najčešće plodovi nemaju simptome odmah nakon berbe, već u procesu dozrevanja i po izlasku iz uslova hladnjače.
Tekst i foto:
Dipl. inž. Svetlana Šućević
PSSS "Novi Pazar"