* U poslednjih deset godina najpouzdanija setva se pokazala između 10. i 25. oktobra, pogotovo u godinama sa nepovoljnim rasporedom padavina i povećanim temperaturama tokom oktobra i novembra

Godina 2020/2021. još jednom je pokazala da je zabluda da se sa malo novca može proizvesti bogato i kvalitetno zrno svih ratarskih kultura u Srbiji. Ostvareni prinos pšenice i ostalih strnina, doduše, bio je vrlo dobar, iako je godina bila veoma čudna. U odsudnom trenutku zavladali su povoljni vremenski uslovi za dozrevanje i žetvu strnih žita. Ostvaren je čak i solidan tehnološki kvalitet zrna. U velikoj meri tome je doprinela i minimalna pojava patogena, koji redovno prate proizvodnju žita. Ali kako to obično biva u godinama kada strna žita ostvare dobar rod, "stradali" su kukuruz i soja. Razmere gubitaka u ovim proizvodnjama se još mere jer žetva nije okončana. Žestoke globalne klimatske promene, koje su i nas zahvatile poslednjih nekoliko godina, prete da nam  umanje primarnu proizvodnju u svakom pogledu i po količini i po kvalitetu. Rezultati ovogodišnje proizvodnje su takvi, da bi morali detaljno da se analiziraju, zbog budućih pojava tropskih i sušnih godina.

Kako dalje

Da li je pad prinosa morao da bude tako drastičan kod kukuruza ili kod soje? Vremenskim prilikama treba da korespondira primenjena tehnologija gajenja. Pre svega treba preispitati izbor sorti i hibrida gajenih biljaka, a zatim i prilagođenost gustine setve, blagovremenost obrade zemljišta, ekonomisanje vlagom, balans primenjenih NPK hraniva, rokove setve i drugo. Svi odgovori se nalaze u tekućoj godini. Treba prikupiti rezultate žetve i analizirati ih bez predrasuda.
Ove godine su ekonomski uslovi na globalnom, kao i na lokalnom nivou, bitno promenjeni. Pored uticaja suše, a i drugih nepovoljnih klimatskih činilaca,  i pandemija virusa korona doprinela je ogromnim promenama u međunarodnoj trgovini strateškim i prehrambenim proizvodima. Vešto prikrivana smanjena proizvodnja je odjednom izašla na videlo, kada su države uvoznice hrane pojačale svoje zahteve. To je izazvalo enormno povećanje cena na svetskim berzama, najpre soje, a potom  kukuruza, pšenice, biljnih ulja. Lančana reakcija povećanja cena se nastavila na meso, povrće i druge proizvode. Poskupilo je i đubrivo, svih vrsta, pogonsko gorivo, a pomalo i seme, naročito stranih sorti.
Setva strnih žita započinje u uslovima visokih i rastućih cena merkantilne pšenice. Ostvareni solidni prinosi u 2021. i cene o kojima su proizvođači sanjali verovatno će biti presudne za obim predstojeće setve. Kakvi nas uslovi čekaju u narednoj žetvi niko ne može znati, ali je važna informacija da mnogi veliki proizvođači pšenice iskazuju smanjenje zaliha i predviđaju negativan bilans hlebnog žita.

Suša se nastavlja

Ponovo će se setva obavljati u (polu)suvo zemljište. Suša je blokirala mikrobiološku aktivnost u zemljištu i normalno kruženje materije u njemu. Iako su prinosi kukuruza i soje niži, pa samim tim i iznošenje hranljivih materija iz zemljišta, doći će do deficita lakopristupačnih oblika hraniva. To nam nalaže obavezu da osnovnom đubrenju za pšenicu posvetimo veću pažnju. Ne treba se voditi logikom da pretkulture nisu iskoristile sva uneta hraniva koja su namenjena njima. Hraniva su blokirana i biće nedostupna sve dok se u zemljištu ne obnove mikrobiološke aktivnosti. Ne sme se zaboraviti da su i dublji slojevi zemljišta skoro potpuno suvi i da je eventualno nicanje i ukorenjavanje novozasejanih, mladih biljaka nemoguće.
Aktuelne padavine će promeniti trenutno stanje i olakšaće poslove oko obrade zemljišta, ali će i podići vlagu u zrnu kukuruza koja će otežati njegovo skladištenje.
U ovakvim okolnostima trebalo bi se skoncentrisati na završetak žetve soje i suncokreta, kao i berbe kukuruza, kako bi se sve površine oslobodile za obradu zemljišta. Jedino je upotrebom tanjirača, razrivača ili grubera moguća obrada zemljišta. Oranje za pšenicu je za sada praktično nemoguće.
Osnovno đubrenje je neophodno za visoke i stabilne prinose pšenice. U sušnim uslovima efekat primene osnovne doze NPK se umanjuje, ali je primena đubriva obavezna. Pretpostavka je da će se dolaskom obilnijih padavina aktivirati procesi u zemljištu, čime će se uspostaviti normalni režim mineralne ishrane. Pšenica počinje usvajanje NPK hraniva iz spoljne sredine od faze trećeg lista. Do nastupa zimskog mirovanja usevi strnih žita treba da razviju primarni korenov sistem i čvor bokorenja u kome će skladištiti šećer neophodan za bezbedno prezimljavanje. To će biti izvor energije za održavanje života biljaka tokom zime. Za (foto)sintezu tokom jesenjeg perioda neophodno je prisustvo svih hranljivih materija u zoni korena, posebno fosfora. Deo azota unetog u jesen transformisaće se u lakopristupačne oblike i sa padavinama će se spustiti u podoranični sloj. Taj azot će biljka usvajati odmah po izlasku iz zime, dok ne bude dostupan azot unet prihranjivanjem. Dakle, neophodno je uneti pre setve 60 kg/ha – 80 kg/ha čistog azota, 40 kg/ha – 60 kg/ha fosfora i 20 kg/ha – 40 kg/ha kalijuma. Ovo je standardna osnovna doza, na srednje plodnom zemljištu. Agrohemijska analiza će pokazati gde treba uraditi korekcije.
Sve ovo je lako napisati i dokazati ulogu hraniva. Ali u ovom trenutku je veoma teško doći do đubriva, jer su ona toliko bezobzirno poskupela, da će biti nedostupna mnogim proizvođačima. Tako će mnoge parcele ostati bez fosfora i kalijuma. Povoljne cene na tržištu pšenice koristiće uglavnom trgovcima, a ove godine i prometnicima đubriva. Tako se vidi koliko je mali domet domaće agrarne politike.

Setva

U poslednjih deset godina pokazalo se da je najpouzdanija setva između 10. i 25. oktobra. Naročito u godinama sa nepovoljnim rasporedom padavina i povećanim temperaturama tokom oktobra i novembra. Pored roka, kvalitetna setva podrazumeva solidnu pripremu setvenog sloja, kako bi se najmanje 80%  semena unelo na dubinu oko 4 cm. U praksi je sve više modernijih tipova sejalica koje mogu da ostvare zadatu dubinu i gustinu setve, ali ih nema  dovoljno.
Među proizvođačima, pa i stručnjacima, i dalje postoje dileme oko optimalnog sklopa kod pšenice, pogotovu kod domaćih sorti. Ističemo da se domaće sorte izvanredno bokore, ako ih proizvođači preteranom gustinom setve ne onemoguće. Sorte poput "zvezdane", "pobede" i "simonide" čak i ne podnose preteranu gustinu setve.

Sortiment i deklarisano seme

Priče o manjem potencijalu domaćeg sortimenta u odnosu na strani  demantovane su u poslednje tri godine. Testiranje sorti pšenice u makroogledima, u izvođenju PSS Srbije, pokazalo je da domaće sorte ni u jednom lokalitetu nisu bile slabije po prinosu u odnosu na strane. To se naročito pokazalo na teritoriji AP Vojvodine, gde se često tvrdi da su NS-sorte za tonu manje prinosne. Pokazalo se da su sorte "simonida", "zvezdana" i "NS 40S" bile bolje ili u najmanju ruku ravnopravne sa najzastupljenijim stranim sortama. Pojavom sorti "grivna" i "igra", domaći sortiment će preuzeti ponovo ulogu koja mu pripada. Što se tehnološkog kvaliteta tiče,  domaći sortiment ostaje superioran. Još nije registrovana sorta ravna ili bolja po kvalitetu od "zvezdane". Međutim, domaći kupci, kao i državni organi, ne usuđuju se da javno podrže kvalitet. Nažalost, nisu donete ni mere koje bi podstakle upotrebu deklarisanog semena, tako da će se i ove jeseni koristiti seme nepoznatog setvenog kvaliteta.
Enigma  je koliko će ratara moći da ispuni sve agrotehničke zahteve pšenice kako bi ostvarili dobar prinos.

Prof. dr Miroslav Malešević,
 BSP Srbobran
Prof. dr Radivoje Jevtić,
Dr Vladimir Aćin,
Dr Milan Mirosavljević,

Institut  za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad