* Zaoravanjem strništa, žetveni ostaci se unose u zemljište i tako ga dodatno bogate organskom materijom, a čuva se i zemljišna vlaga
 
Spaljivanje strništa davnašnja je agrotehnička mera koja je izuzetno štetna, kako za zemljište tako i za poljoprivredu. Na ovaj način, zemljište se osiromašuje, a opasno je i zbog mogućnosti izazivanja požara. S agronomskog stanovišta nastaju velike štete s dugotrajnim posledicama, posebno ako se izvodi svake godine. Spaljivanjem strništa razvijaju se visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, gubi se značajna količina organske materije i sav azot, a ubrzava opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Takođe, zagađuje se atmosfera, remeti biološka ravnoteža i time destabilizuje agroekosistem. Spaljivanje žetvenih ostataka je zabranjeno i kažnjivo zakonom.
Da bi se izbegle neželjene posledice, nakon žetve strnište je potrebno zaorati na dubinu 10 cm–15 cm, ukoliko je predusev bila pšenica ili neka druga ozima strnina. Zaoravanjem strništa, žetveni ostaci se unose u zemljište i tako ga dodatno bogate organskom materijom; uništavaju se iznikli korovi, ali i provocira rast novih, koje treba uništiti dubokom obradom ili totalnim herbicidima, a čuva se i zemljišna vlaga. 
Obrada zemljišta može da se izvede plugovima, teškim tanjiračama ili diskosnim oruđima. Brazda treba da je prevrnuta i usitnjena. Ukoliko se na njivi pretežno nalaze korovi koji se razmnožavaju iz rizoma, obradu teškim tanjiračama treba izbegavati, jer se oni na taj način dodatno šire i razmnožavaju. Ukoliko se ova operacija kvalitetno obavi, izvođenje duboke obrade na dubinu 25 cm–35 cm biće olakšano, a obrada kvalitetnija. Duboka obrada se obavlja u jesen 5–10 dana pre predsetvene pripreme zemljišta. Pšenicu ne treba gajiti u monokulturi, a treba izbegavati i njeno gajenje posle drugih strnih žita zbog pojave bolesti i štetočina i osiromašivanja zemljišta. Tolerantno je gajenje u monokulturi, ali samo naredne godine i to ako se ne seje ista sorta.
Ako je kukuruz predusev, prvo se pristupa tarupiranju žetvenih ostataka, zatim se duboka obrada obavlja na dubinu 30-35 cm, 7–10 dana pre predsetvene obrade. Dobri predusevi za pšenicu su rani hibridi merkantilnog kukuruza i silažni kukuruz, jer njivu napuštaju tokom septembra, pa ostaje dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta. Za razliku od njih, srednjostasni hibridi su slabiji, a kasni hibridi su loši predusevi za pšenicu jer nema dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta i gubi se optimalni rok za setvu, pa se pšenica seje kasnije, do 15. novembra, što znatno utiče na smanjenje prinosa. 
 Ukoliko je predusev suncokret, prvo treba pristupiti sitnjenju žetvenih ostataka, koje se vrši tanjiračama, zatim se ore na punu dubinu, 7–10 dana pre predsetvene pripreme zemljišta. Suncokret je dobar predusev za pšenicu jer rano napušta njivu.
Predusevi mogu da budu i leguminoze i veštačke livade, a tada se osnovna obrada obavlja u dve faze. Prva je plitko oranje, kako bi se žetveni ostaci uneli u zemljište i razgradili. Druga podrazumeva oranje na punu dubinu, nedelju dana pre predsetvene obrade.
Dubina osnovne obrade zemljišta za pšenicu je uglavnom od 25 cm do 35 cm i isključivo zavisi od vrste zemljišta i agroekoloških uslova u kojima se ta njiva nalazi. Na lakšim zemljištima ore se pliće, a na težim dublje. Ukoliko se njiva nalazi u području koje je pretežno sušno, treba orati dublje kako bi se nakupila i sačuvala vlaga, a ako se nalazi u kišnom području, ore se pliće. Predsetvena obrada zemljišta je značajna jer se najčešće izvodi u sušnom periodu godine, početkom jeseni. Ovom agrotehničkom merom treba da se obezbedi sitan, rastresit površinski sloj zemljišta, koji omogućava kvalitetnu setvu, ravnomerno klijanje i nicanje i pravilan razvoj biljaka. Zavisno od kvaliteta osnovne obrade zemljišta, predsetvena priprema obavlja se setvospremačima, tanjiračama, drljačama ili rotofrezama, dva-tri dana pred setvu pšenice.
U nepovoljnim klimatskim uslovima tokom pripreme zemljišta za jesenju setvu, kada je vlaga u zemljištu na dubini od 30 cm ispod 50% poljskog vodnog kapaciteta, a temperature vazduha neuobičajeno visoke, primenjuje se redukovana obrada zemljišta. Primenom ove obrade smanjuje se dubina oranja, kao i broj prelaza preko iste zemljišne površine, a bolja je kontrola erozije i čuvanje zemljišne vlage. Takođe, postiže se ušteda u energiji i ljudstvu. 
 
Dipl. inž. Slavica Kodžopeljić
PSSS "Agroznanje", Zaječar