* Ova godina nije pogodovala proizvodnji šljive, pa će rod biti osetno manji od proseka, ali su otkupne cene više zbog velike potražnje na domaćem i stranom tržištu 
*  Računa se da će kod ranih sorti biti 12-13, a kod kasnih, koje se najčešće koriste za sušenje, i do 30 odsto šećera
Početkom avgusta završena je berba ranih sorti šljive poput "čačanske lepotice" i "čačanske rane", a u toku je ubiranje plodova sorte "stenlej". Nažalost, čitava ovogodišnja sezona proizvodnje šljive u Srbiji nije bila povoljna. Prinosi su manji od desetogodišnjeg proseka. Srećom, nastala je velika potražnja na tržištu, pa se otkupna cena kreće između 40 i 50 dinara za kilogram, što je znatno više nego lane. 
- Loši uslovi za šljivu počeli su još u toku zime, kaže dr Nebojša Milošević, viši naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku. – Temperature su naglo oscilirale, od neuobičajeno visokih za to doba godine do žestokih mrazeva. Tako su u drugoj polovini februara i početkom marta nastupile neuobičajeno niske temperature, a potom kasni mrazevi u prvoj polovini aprila, koji su presudno uticali na smanjenje prinosa, jer su se pojavili nakon cvetanja. Posebno je to bilo izraženo u okolini Čačka, Kraljeva, Topole i Valjeva. Dodatne nevolje doneo je hladan i vlažan vazduh početkom jula, a zatim nezabeleženo visoke tropske temperature od blizu 40 stepeni. Prirodni uslovi uopšte nisu pogodovali razvoju plodova šljive. Nešto su bolje prošle rane sorte poput "čačanske rane" i "čačanske lepotice", a lošije "stenlej" i "čačanska rodna", posebno u uslovima bez navodnjavanja, što je kod nas najčešći slučaj. Srećom, suvo vreme i visoke temperature nisu dozvoljavale razvoj najčešćih bolesti, tako da su plodovi uglavnom zdravi. Izuzetak postoji kod sorte "stenlej", koja je veoma osetljiva na moniliju cveta. Ipak, dugotrajan sušni period sa visokim temperaturama pogodovao je nakupljanju šećera, pa su plodovi znatno kvalitetniji nego obično. Računa se da će kod ranih sorti biti 12-13, a kod kasnih, koje se najčešće koriste za sušenje, i do 30 odsto šećera. 
Pandemija korona virusa je podstakla mnoge potrošače da, u zaštiti sopstvenog zdravlja, pređu na obilnije korišćenje suve šljive u ishrani. S obzirom na veliku potražnju u Ruskoj Federaciji, Evropskoj uniji, Turskoj, BiH, UAE i drugim državama u koje najčešće izvozimo šljivu, lako je moguće da postignemo povoljne rezultate. Čak toliko da se bar približimo, ako ne i premašimo rekordni prihod od dva miliona evra zabeležen u 2013. godini.
B. Krstin
 
 
NOVI ZASADI ZAMENJUJU STARE
 
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima oko 43 miliona stabala šljive na nešto manje od 74.000 hektara, a rod je obično između 400.000 i 500.000 tona. Prosečan prinos je samo 5,90 tona po hektaru, jer su uračunata i stabla na okućnicama, na međama njiva i drugo. Poslednjih godina uočeno je krčenje zasada starih 30-50 godina, ali i zasnivanje novih, tako da se ukupne površine, uglavnom, ne menjaju. Korišćenjem selekcija iz Instituta za voćarstvo u Čačku, prosečni prinosi se kreću od 30 do 40 kilograma po stablu, odnosno oko 20 tona po hektaru. Naša suva šljiva je veoma cenjena u svetu i zauzima vrlo visoko mesto u plasmanu, odmah iza neprevaziđene francuske sorte "aženka", koja na svetsko tržište dospeva, uglavnom, iz Kalifornije. Ali, ona ne pokazuje odgovarajuće kvalitete u našim uslovima, pa uglavnom sušimo sorte "stenlej" i "čačansku rodnu", koja je izvanrednog kvaliteta.