* Sazrevanje je najčešće jednovremeno, pa se i berba organizuje tako da se sva količina plodova obere odjednom
 
Aronija (Aronia Melanocarpa) spada u bobičasto voće i po svom izgledu podseća na borovnicu. Poznata je i kao sibirska borovnica. Potiče sa severa Amerike, gde joj je i postojbina. Odatle se širila i dospela u Sibir, gde se uspešno uzgajala. Kasnije se širi po skoro svim evropskim zemljama, pogotovu u onim s hladnom klimom. Naziv sibirska borovnica joj odgovara, jer je veoma otporna na niske temperature. Dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -40ºC, pa i niže temperature i ne preti joj opasnost od izmrzavanja. Takođe, otporna je na sušu, insekte, bolesti, što je razlog više da se gaji. 
Postoji nekoliko vrsta: crna, crvenooplodna i ljubičastooplodna. Kod nas se najviše gaji crna, zbog svog sastava i višenamenske upotrebe. Crna aronija, poznata i kao sibirska, spada u lekovito voće.
Aronija se lako uzgaja, nije previše zahtevna i uspeva na različitim terenima i zemljištima. Do skoro je bila slabo poznata, a danas se uspešno gaji i kod nas. 
Laka je za uzgoj, a zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava sve više se govori da je aronija biljka budućnosti. 
 
Berba
Vreme berbe aronije je specifično po tome što se ona, za razliku od drugog bobičastog voća, može dugo održati na stablu. Jedan od načina određivanja optimalnog vremena berbe je merenjem količine šećera pomoću refraktometra. U normalnim uslovima, plodovi aronije za berbu stižu od polovine do kraja avgusta. Međutim, berba aronije može trajati čak i mesec i po dana. Pritom su gubici veoma mali, a plodovi ne gube na težini. Može se desiti da neka bobica otpadne, ali to je zanemarljivo kada se uzmu u obzir vremenske prilike poput ovogodišnjih (izuzetno visoke temperature u toku 24 sata). Kod aronije sa produženim vremenom berbe postiže se bolji kvalitet. Gubitke vode biljka nadoknađuje dopunjujući plod svežom hranom, sve dok je list zelen i fotosinteza moguća. Stajanjem, plodovi dobijaju na kvalitetu, slađi su i hranljiviji, manje opori. Ako su izloženi jakom suncu, suše se i opadaju. Sazrevanje je najčešće jednovremeno, pa se i berba organizuje tako da se sva količina plodova obere odjednom. Vizuelno se vreme berbe određuje kada plodovi postanu čvrsti, promene boju od svetle u modroljubičastu, skoro crnu, ispod koje je jarko crvena boja mesa, postanu sjajni i sočni. Pošto imaju čvrstu pokožicu, lako se beru i transportuju, a da pritom ne dođe do njihovog oštećenja.
Plodovi se kod nas najčešće beru ručno. Samo na velikim plantažama koristi se mašinska berba, koja je kod ovog voća veoma efikasna jer plodovi imaju čvrstu pokožicu, pa nema velikih gubitaka u toku mašinske berbe. Važno je napomenuti da sveže ubranu aroniju treba ohladiti da bi se odstranila toplota iz spoljašnje sredine. Neposredno hlađenje posle berbe (nakon 2-3 sata) usporava hemijske promene koje vode do prezrelosti i propadanja, smanjivanjem aktivnosti mikroorganizama koji izazivaju truljenje. Neophodne su hladnjače i dobro je ukoliko ih gazdinstvo ima.
 Berbu treba obaviti u prepodnevnim satima, dok još nisu nastupile visoke temperature, što značajno smanjuje probleme vezane s uticajem spoljašnje temperature. 
 
Čuvanje
 
Ubrani plodovi aronije mogu se čuvati i do dva meseca na temperaturi od 10ºC i relativnoj vlazi 80-85%, odnosno 3-4 meseca na temperaturi 2-3 ºC. 
Čuvanje na hladnom ima pozitivan uticaj na transformaciju tanina i kiselina u plodu. Poboljšava se odnos šećera i kiselina, tako da plodovi gube opori ukus i postaju slađi. Zreli plodovi aronije sadrže visoku koncentraciju antioksidanasa (tanini, biofenoli, flavonoidi, antocijanini, katehini). Zato je utvrđeno da je aronija korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija, pa čak i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Bogata je mineralima, a sadrži i kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija je po svom sastavu veoma bitna jer sadrži i redak voćni šećer, sorbitol. Stoga se može reći da sadrži skoro sve neophodne vitamine i minerale i spada u lekovito voće. 
Naročito je zastupljena u industrijskoj i farmaceutskoj preradi, jer se malo koristi u svežem stanju. 
Na mnogim gazdinstvima plodovi ove voćne vrste se suše prirodnim putem, kao i borovnica. Papirom treba pokriti plehove ili lese i u njih sipati plodove aronije. Ne treba da ih bude mnogo, kako bi se rasporedili u jedan red. Ostavljaju se na provetrenom mestu bez sunca. Nikako ih ne treba ostaviti na suncu, jer je trenutno temperatura previsoka i došlo bi do naglog smežuravanja, samim tim i uništavanja dragocenih plodova. Kada se aronija osuši, čuva se u papirnim vrećicama. Dobro i pravilno osušena aronija može se koristiti tokom cele zime.
 
Tekst i foto: Dipl. inž. Zorica Petkanić
 
 PSSS "Negotin"
 
CENJENA SIROVINA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI
 
Aronija se ređe koristi u svežem stanju, a više za preradu ili dopunu nekoj drugoj prerađevini. Zbog ogromne količine bojenih pigmenata – antocijana, plodovi aronije često se koriste kao bojadiseri u proizvodnji voćnih sokova, likera i drugog. U prerađivačkoj industriji, aronija je veoma cenjena, jer se od nje prave sokovi koji imaju izraženu crno crvenu boju koja je postojana, a sam sok, čaj ili drugi proizvodi su veoma hranljivi i lekoviti. Prirodno isceđen sok od aronije pravi je melem za organizam. Može se reći da matični sok aronije u poslednje vreme zauzima zavidno mesto kako u ishrani, tako i u farmaciji. Veoma je lekovit, a naročito je bitno da se u toku prerade plodova ne gube vitamini i minerali, veoma važni za zdravlje ljudskog organizma.