* Postoji minimum 20 dobrih nutritivnih razloga da se limun uvrsti u svakodnevnu ishranu, bilo kao limunada, dodatak čaju ili jelima i salati. Malo je poznato da ovo voće može uspešno da se gaji i na našim prostorima. Dokaz za to su Branka i Stanislav Trifunović iz Kraljeva, poznati ovdašnji voćari koji penzionerske dane provode na svojoj maloj plantaži. Kako i zašto im je limun postao ljubav, izazov i zarada?
 
Tropske biljke sve su popularnije u srpskim baštama, a limun je svakako najzastupljeniji. Da uspešno mogu da se gaje, više nego jasno pokazuju slike zabeležene u dvorištu porodice Trifunović u Jarčujku, prigradskom naselju u Kraljevu. Mala plantaža, smeštena na nekoliko ari uz okućnicu, skreće pažnju na sebe od ranog proleća do kasne jeseni. Pleni svojim plodovima, cvetovima i mirisom koji opija. Supružnici Branka i Stanislav duže od dve decenije uzgajaju limun, dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti i zaradu. 
- Ove godine, limun je posebno rodio. Rađa svake, ali je ove zime cvetao neverovatno. Plodovi sada sazrevaju i kako skidamo limunove, tako se pojavljuju novi cvetići, zameću se i ponovo rađaju. Prvi limun nam je poklonio moj otac, još pre dvadeset godina. Polako smo počeli da ih razmnožavamo, prvo za sebe, kasnije za prijatelje, a danas ih prodajemo. Ovo je biljka u koju se jednostavno zaljubite. Lepa je, korisna i dekorativno izgleda u svakom dvorištu. Nije teška za održavanje, a daje vam mnogo, započinje priču Branka.
 
Ogromno interesovanje kupaca
 
Zbog pandemije, prošla godina je bila manje uspešna, ali je zato interesovanje u ovoj ogromno. Trifunovići su popriličan broj limunova poklonili rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj otišao van Kraljeva i Srbije. Cene su povoljne i zavise od veličine, odnosno starosti stabla. Branka daje savet kako da ove biljke u svakom domu budu ovako savršene.
- Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji, gde temperatura ne sme da bude niža od četiri, ali ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga, svako ko želi da ima ovu voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća. Od proleća do jeseni su u dvorištu, napravili smo i malu protivgradnu mrežu, jer znaju ovde da zavitlaju oblaci i donesu grad. Mrežu smo morali da postavimo, jer niko pametan ne bi vukao ovolike saksije na sigurno. Limun voli sunce i vodu, tako da na vodi ne treba štedeti. Ja ih svaki dan dobro istuširam i zalijem. Od prihrane koristim jedino ovčije đubrivo. Ne prskam ih ničim, nisam imala nikakvih štetočina, ni bolesti na njima. Šljive smo gajili 40 godina i to je muka živa, a ovo je pesma. Ovo ti je čist organski proizvod, samouvereno će naša sagovornica.
 Limun je biljka iz roda citrusa, čijoj porodici pripadaju i limeta, pomorandža, mandarina, grejpfrut i pomelo. "Gospodar zdravlja" - limun, potiče iz Indije, dok je njegov naziv arapskog porekla. Hibridna je voćka, koja je nastala ukrštanjem dve vrste voća – pomela i citrona. 
 
Uspešni i u pravljenju rakije, suhomesnatih proizvoda...
 
Trifunovići su ugledna porodica iz kraljevačkog sela Bukovice, koja je od davnina uživala ugled vrednih domaćina, dobrih poljoprivrednika, pre svega voćara. Na tim temeljima, Stanislav i Branka Trifunović dospeli su u vrh srpskih proizvođača kvalitetne rakije, upravo u njihovom rodnom selu, na petnaestak kilometara od Kraljeva. Uz rakijicu treba i dobar zalogaj, te su proizvodili odličnu pršutu, slaninu i ostale đakonije iz domaće radionice. Pehari, diplome i zlatne medalje sa beogradskog i novosadskog sajma, ali i mnogih drugih manifestacija, popunili su gotovo sve vitrine i police u porodičnoj dvospratnoj kući, za čiji bi opis trebalo nekoliko sati. Preovlađuju priznanja za čuvenu rakiju "bukovičanku–canovku", kao i ona dobijena za kvalitet suhomesnatih proizvoda, pre svega slanine i pršute. Danas su ovaj posao prepustili naslednicima, a oni su se, kako kažu, penzionerski posvetili uzgajanju limuna. 
- Svako priznanje prija. Lepo je kada se vaše ime i selo pomenu na velikim sajmovima, pred brojnim gostima i stručnjacima, koji daju samo dobre ocene onome što radite. Da biste bili među najboljima, treba mnogo odricanja, rada. Na selu, šta god da radite, čime god da se bavite, radi se mnogo, od ranog jutra do sutra, praznikom i nedeljom. U ovom poslu smo supruga i ja, sin Saša i snaja Maja, i svako zna svoje obaveze. Veliki rad i ne bi bio toliko težak kada bismo imali siguran plasman svoje robe. Danas smo, iz zdravstvenih razloga, ali i zbog nanizanih godina, više mala pomoć našim naslednicima, jer za veliki rad nismo više sposobni. Zadovoljimo se ovim novim hobijem, uzgajanjem limuna, pomalo setno kaže Cane.
 Kod naših domaćina se za krsnu slavu popije čak i do 60 litara limunade, jer, kako kažu, od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Pije se, naravno, i njihova čuvena rakija, ali osveženje uz vitamin C godi tokom cele godine i godi svima. Kolika su atrakcija u ovom kraju svedoči i to što prolaznici često zamole samo da se slikaju pored njihove male oaze limunova. 
 Za dosadašnji rad na polju voćarstva, proizvodnje rakije i suhomesnatih proizvoda, osvojili su brojna priznanja. Za proizvodnju limuna nisu još uvek, ali su, kažu, uspeh "overili" zadovoljni kupci, koji daju samo najbolje preporuke i ocene. 
 
Tekst i foto: Sonja Cvetković
 
RAZMNOŽAVANJE LIMUNA
 
Postoji mnogo pitanja vezanih za uzgoj limuna. Na primer, zašto neki limun nikada ne cveta i nikada ne rodi, da li se kalemi ili dobija iz semena...
- Mi ovako radimo: uzme se mlada grana limuna s plodom, jer najbolje je ako ima ploda, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, napola se preseče plastična flaša od dve litre, preseče se i uzduž i na dnu se izvadi krug, da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca, dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca, flaša se iseče i ostaju zemlja i limun koji se stavljaju u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno, s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemili smo više od 300 limunova, otkriva nam tajnu Stanislav Cane Trifunović.