* Štete na usevima mogu biti velike, oštećuje nadzemne delove biljke, a u slučaju nedostatka zelene mase stradaju i krtole
Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata) je najznačajnija štetočina krompira kod nas. Prisutna je na svim lokalitetima i to u velikoj brojnosti. Štete na usevima mogu biti velike ako nisu preduzete adekvatne mere zaštite. Oštećuje nadzemne delove biljke, a u slučaju nedostatka zelene mase, mogu da oštete i krtole krompira.
Imago je ovalnog oblika, dužine od 9 mm do 12 mm. Usni aparat prilagođen je za grickanje. Žute je boje, sa crnim prugama duž pokrioca. Na vratnom štitu ima oko deset crnih mrlja, od kojih su dve nešto krupnije u obliku latiničnog slova v.
Jaje je ovalno izduženo, narandžaste boje. Larva je duga do 15 mm. Tek ispilela larva je žute boje, zatim postaje crvenkasta, dok je odrasla ružičastocrvena sa dva reda crnih tačaka sa strane. Glava i noge su crne boje.
Imago prezimi u zemljištu na dubini od 20 cm do 25 cm. U proleće, pri temperaturi od 14 ºC do 15 ºC  izlazi na površinu i počinje da se hrani. Ženka položi u proseku od 400 do 600 jaja, u grupama od 20 do 50 na poleđini lista. Embrionalno razviće traje od 10 do 15 dana. Ispilele larve su jako proždrljive i hrane se praveći rupe na lišću, da bi posle drugog presvlačenja počele da se hrane i po obodu lista. Posle intenzivne ishrane u trajanju od dve-tri nedelje larve se povlače u zemljište na dubinu od oko 10 cm,  gde se pretvaraju u lutku.
Druga generacija imaga javlja se sredinom juna kada se, u zavisnosti od dužine perioda polaganja jaja, mogu sresti imaga obe generacije. Imago druge generacije se krajem avgusta zavlači u zemljište, gde ostaje sve do proleća. Zlatica do nadmorske visine od oko 600 metara razvija dve generacije godišnje, a na višim samo jednu. Prva generacija se javlja u drugoj polovini aprila i u maju, a druga krajem juna, tokom jula i u avgustu. 
U mere suzbijanja krompirove zlatice spadaju: agrotehničke, biološke i hemijske. Najznačajnija agrotehnička mera je plodored. Na manjim parcelama  može se uništavati mehanički, a kada su u pitanju veće parcele, usisava se specijalnim mašinama.
 Primena hemijskih sredstava istog mehanizma ima za posledicu stvaranje rezistentnosti kod krompirove zlatice prema nekim insekticidima. Zato je potrebno povremeno menjati insekticid, iako je dobro delovao na zlaticu.
Hemijsko suzbijanje krompirove zlatice primenjuje se kada se vizuelnim pregledom  registruje  30%–50% larvi prve generacije. Koriste se insekticidi na bazi aktivne materije metaflumizon u količini 0,25 l/ha.
Zlaticu je najbolje suzbijati u stadijumu larve kada je najosetljivija na insekticide.
Dipl. inž. Tanja Mihajlović
PSSS "Novi Pazar"