* Upotreba zdravog sadnog materijala, krčenje divlje kupine, koja može biti izvor zaraze, pravilna rezidba, uklanjanje zaraženih biljnih delova, sadnja otpornijih sorti, put su ka zdravom kupinjaku i dobrom rodu
Vremenski uslovi tokom ove vegetacione sezone uticali su na razvoj bolesti u zasadima kupine, koja se nalazi u fazi cvetanja. Hladan period krajem marta i početkom aprila doveo je do zastoja u porastu. U zasadima kupine u valjevskom kraju kod sorte "loh nes" grane su kraće, manji je broj cvetnih pupoljaka i na listovima su najzastupljeniji simptomi pepelnice, dok u zasadima kupine sorte "čačanska bestrna" dominiraju  simptomi žute rđe. 
Kupinu napadaju razni patogeni, prouzrokujući bolesti – žutu rđu (Kuehneola uredinis), purpurnu pegavost (Septocyta ruborum), kestenjastu pegavost izdanaka (Didymella applanata), sivu trulež (Botrytis cinerea) i pepelnicu (Sphaerotheca macularis i Sphaerotheca humuli).
Žuta rđa kupine – Bolest se javlja na stablu, listu, a ređe na plodu. Prvi simptomi bolesti pojavljuju se na donjem lišću u vidu žutih gomilica. Na lastarima su te gomilice u vidu rana veličine od 1 cm do 2 cm, a nekad mogu biti i veće. Zaraženo lišće se deformiše, suši i opada, dolazi i do sušenja zaraženih lastara. Simptomi se javljaju i na izdancima. Tokom zime i proleća mogu se na njima uočiti blaga ispupčenja na kori koja su tamnoljubičaste boje. Na tim mestima u aprilu i maju počinje da puca kora, formiraju se pukotine  eliptičnog oblika. Patogen ceo životni ciklus obavlja na kupini. Ako se ne ukloni na vreme, može tu da prezimi i da u narednoj godini ponovo izazove infekciju. Razvoju bolesti pogoduje vlažno vreme.
Mere zaštite obuhvataju odstranjivanje i spaljivanje zaraženih delova kupine. Bolest se suzbija pri pojavi prvih simptoma preparatima na bazi a.m. propineb (Antracol WP-70 2 kg/ha); a.m. propikonazol (Tilt 250 EC 0,5  l/ha). Po potrebi tretmane treba ponoviti u razmaku od 10 do 14 dana. 
Purpurna pegavost kupine – Poznata je kao bolest stabla i bočnih grana kupine. Simptomi se javljaju na listu i lastarima u toku leta u vidu sitnih, okruglih pega sivosmeđe boje. Pege se spajaju i mogu dovesti do sušenja lista. Na mladim izdancima patogen izaziva infekciju u proleće, kako se izdanci pojavljuju, i tokom proleća i leta bivaju zaraženi. Zaraza zahvata i gornje delove izdanaka, ali se na njima ne primećuje. Na rodnim izdancima se tokom zime i proleća javljaju sitne pege koje prvo pocrvene, a onda dobiju purpurnu boju, pa braon sa izraženim crvenim rubom. Pri jakoj infekciji pege mogu zahvatiti stablo celom dužinom. Od mera zaštite preporučuje se zdrav sadni materijal, krčenje divlje kupine, koja može biti izvor zaraze, pravilna rezidba. Suzbija se preparatima na bazi a.m. boskalid + piraklostrobin (Signum, Bosco Gold 1,8 kg/ha).
Kestenjasta pegavost izdanaka kupine – Bolest se javlja na lišću, stablu, izdancima i pupoljcima. Na listovima se pojavljuju sitne mrke pege sa mrkožutim obodom koje se šire ka glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u obliku  slova "V". Lišće je nepravilnog oblika i počinje da prevremeno opada. Zaraza se sa lišća, preko lisne drške, širi na noduse. Na zaraženim izdancima javljaju se pege ljubičaste do tamnomrke boje, koje se šire i spajaju. Tokom zime na lastarima se pomaljaju srebrnkaste pege. Dolazi do izbeljivanja izdanaka. Na zaraženim lastarima u proleće najčešće ne kreću pupoljci. Od mera zaštite preporučuje se uklanjanje obolelih izdanaka nakon berbe. Takođe, rezidbom je bitno obezbediti odgovarajući razmak između izdanaka, što omogućava protok vazduha i smanjuje mogućnost nastanka bolesti. Za podizanje novih zasada najbitniji je zdrav sadni materijal. U preventivnoj zaštiti koriste se bakarni preparati a.m. bakar-oksihlorid (Cuprozin 35 WP 0,35%) ili a.m. bakar-hidroksid (Blauvit tečni 0,4% ili Everest 0,4%).
Siva trulež kupine – Bolest se javlja u fazi cvetanja kupine. Gljiva prodire u mlado tkivo u vreme cvetanja ili neposredno nakon precvetavanja. Na plodovima se uočavaju sive ili crne somotaste prevlake. Patogen se brzo širi i od jednog ploda može da zarazi čitav rod. Najveće štete se javljaju ukoliko cvetanje prate dugotrajne kiše. Patogen prezimljava u biljnim ostacima na zemljištu ili izumrlim biljnim delovima. U povoljnim uslovima dolazi do sporulacije i spore se raznose vetrom. Trebalo bi pratiti faze razvoja kupine, jer se simptomi mogu uočiti tek početkom zrenja. Mere zaštite obuhvataju uništavanje korovskih vrsta, dobro provetravanje između redova, bolju osvetljenost u redovima, manje količine azotnih đubriva. Kupinu nakon berbe treba skladištiti u odgovarajućim uslovima. Temperatura treba da je oko 0º i dobro je da ne prelazi 2 ºC. Za suzbijanje sive truleži koriste se fungicidi na bazi a.m. boskalid + piraklostrobin (Signum 1,5 kg/ha),  a.m. ciprodinil + fludioksonil (Switch 62,5-WG, 0,8 kg/ha).
Pepelnica kupine – Bolest se javlja na listu, cvetu i plodu. Vlažno vreme sa visokim temperaturama pogoduje razvoju patogena. Na zaraženim listovima se ispoljavaju simptomi u vidu bele micelijske prevlake, a usled jačeg napada može doći i do nekroze i opadanja lišća. Zaraženi izdanci su izduženi, tanki i imaju manji broj listova. Na zaraženim plodovima dolazi do stvaranja bele micelijske prevlake. Najznačajnije mere suzbijanja ovog patogena su preventivne: dobro obezbeđena provetrenost između izdanaka, uklanjanje zaraženih biljnih delova i sadnja otpornijih sorti. Veoma je važno da se prošlogodišnji listovi uklone iz zasada, jer patogen prezimljava micelijom u opalom lišću. Pored širenja sporama, koje raznosi vetar, ovaj patogen se prenosi i sadnim materijalom, pa je još jedna od preventivnih mera sadnja zdravog sadnog materijala. U zasadima u kojima se registruje jači intenzitet napada ovim patogenom preporučuje se primena fungicida na bazi aktivne materije tebukonazol (Akord 0,8 l/ha).
Tekst i foto:
Dipl. inž. Milena Dražić
PSSS "Valjevo"