* Voli plodna zemljišta, a uspešno se gaji i na svim tipovima zemljišta koja imaju dobre vodno-vazdušne osobine, izuzev na izrazito lakim i peskovitim
 
Kupus je dvogodišnja povrtarska biljka, koja u prvoj godini formira glavicu, a u drugoj generativne organe. Za proizvođače je značajnija prva godina u kojoj se formira prinos. Kupus se danas proizvodi tokom cele godine, kao rani i letnji za svežu potrošnju, a kasni za kiseljenje. Iako je adaptiran na različite klimatske i zemljišne uslove, kupus je povrtarska vrsta kojoj ipak više odgovaraju hladnija i vlažnija područja gajenja, a veoma dobro reaguje na optimalne temperature u svim fazama razvića.
Lokalni klimatski faktori su bitan činilac u proizvodnji, kako sa aspekta razvića samih biljaka tako i sa aspekta pojave i razvoja bolesti, štetnih insekata i korova. Prilikom planiranja proizvodnje potrebno je uzeti u obzir regionalne (srednja godišnja temperatura i količina padavina) i lokalne (opasnost od mraza) klimatske uslove.
Zemljišni uslovi su veoma važan faktor za uspešnu proizvodnju povrća. Najbitniji su ravni ili tereni sa blagim nagibom (1%–2%) koji omogućavaju normalno oticanje suvišne vode. Veći nagibi mogu dovesti do erozije. Pored toga, veoma je bitno održavanje povoljne strukture zemljišta kako bi nicanje i ukorenjavanje bilo što brže i ujednačenije, što je svakako značajno za zdravstveno stanje i kondiciju same biljke.
Kupusi zahtevaju plodno zemljište, a mogu se uspešno gajiti na svim tipovima zemljišta dobrih vodno-vazdušnih osobina, s izuzetkom izrazito lakih i peskovitih. Srednje teška zemljišta, nanosna, aluvijalno-humusna, peskovito-glinovita, duboka zemljišta sa dobrim vazdušnim i vodnim režimom, uz dovoljno hraniva, najpovoljnija su za gajenje kupusa. Odgovaraju  mu srednje teška, aluvijalno-humusna do peskovito-glineno duboka zemljišta sa pH reakcijom 5,5–6,5 do 6,5–7,5.
Za rane kupuse i za svežu upotrebu bolja su laka, rastresita zemljišta, koja se lako zagrevaju, dok su za lager, crveni kupus i kelj bolja srednje teška do teška, sa većim vodenim kapacitetom. Sorte kupusa za svežu upotrebu zahtevaju lakša, a za skladištenje srednje teška zemljišta.
Kod nas posebno kasne sorte kupusa veoma dobro uspevaju na težim zemljištima, smonicama, gajnjačama, ali i na tresetnim zemljištima. Kupus dobro uspeva na zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode, ali ne podnosi terene sa puno površinske vode. Takođe, kupusu ne odgovaraju izrazito teška zemljišta nepropusna za vodu, sa malim sadržajem organske materije.
Za uspešnu proizvodnju najpovoljnija su zemljišta neutralne reakcije do slabo kisele (pH 5,5–6,5 do 6,5–7,5). Kupus ne treba gajiti na kiselim zemljištima (pH manji od 5,5), jer je moguća pojava bolesti koje se javljaju upravo u "kiselijim" sredinama, poput korenovog vrata. Zemljišta koja imaju nižu pH vrednost potrebno je pre gajenja kupusa kalcizirati.
Naime, kupus je kalcifilna biljka koja doprinosi zakiseljavanju zemljišta, čime stvara uslove i za moguće brže širenje prouzrokovača kile kupusa – Plasmodiophora brassicae. Na lokalitetima tradicionalnog gajenja kupusa, na kojima se ova biljna vrsta često gaji u monokulturi, prisustvo ovog patogena beleži se svake godine.
Istraživanja su pokazala da je podizanje pH vrednosti zemljišta na 7,2 i više standardna preporuka za suzbijanje kile kupusa, kao značajnog patogena u područjima gde se kupusnjače intenzivno gaje, naročito u pojasu sa umerenom klimom. Alkalna reakcija zemljišta obezbeđuje nepovoljne uslove za razvoj patogena i time smanjuje pojavu tumora na korenu. Zato je neophodno da proizvodnju kupusa prati i agrohemijska analiza zemljišta, radi tačnog određivanja pH vrednosti.
Kupus je veoma važna povrtarska kultura kod nas, kako po obimu proizvodnje tako i potrošnje. Može da se gaji tokom cele godine, ali ima svoju optimalnu sezonu gajenja. Proizvodnja kupusa ima određena pravila koja se moraju poštovati kako bi se došlo do cilja, a to je visok prinos i dobar kvalitet. Visok prinos kupusa danas u velikoj meri zavisi od uslova spoljne sredine. Zato uvek treba birati poznatu sortu ili hibrid, spram klimatskih uslova, primeniti punu agrotehniku i odgovarajuću mehanizaciju, kako bi se doprinelo boljem ostvarivanju genetskog potencijala određene sorte ili hibrida kupusa.
 
Dr Janko Červenski
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad