* Analizom zemljišta pred prihranu moguće je ostvariti značajne uštede i povećati prinose
 
Često se u širokoj proizvodnji prihrana ozime pšenice olako shvata i velike količine đubriva se bacaju napamet, što može prouzrokovati pothranjenost ili prehranjenost useva. U oba slučaja posledica je gubitak prinosa, a ako se  rasturi više đubriva od potrebnog, javlja se i finansijski gubitak i potencijalna opasnost od ispiranja nitrata u podzemne i površinske vode. 
Zbog toga je za potrebe racionalnog đubrenja ozime pšenice azotom u prolećnoj prihrani razvijena N-min metoda, koja polazi od spoznaje potreba biljaka za azotom radi postizanja odgovarajućeg prinosa i njegovog sadržaja u zemljištu.
Mnogobrojnim istraživanjima utvrđeno je da je pšenici potrebno prosečno oko 25 kg azota za formiranje prinosa od 1 t/ha zrna sa odgovarajućom vegetativnom masom. Prinos je potrebno planirati u zavisnosti od plodnosti parcele, upotrebljenih osnovnih đubriva i klimatskih uslova regiona. Na taj način dolazi se do ukupne potrebe azota za formiranje određenog prinosa.
Uzimanje uzoraka
 
Tokom zime, na oko sedam do deset dana pre planirane prihrane, radi se uzorkovanje zemljišta sa parcele zasejane pšenicom. Uzorci se uzimaju sa dubine profila zemljišta 0 cm – 30 cm, 30 cm – 60 cm i 60 cm – 90 cm. Jedan prosečan uzorak se uzima sa površine do 20 ha ukoliko je zemljište homogeno i ujednačenog reljefa. Broj pojedinačnih uzoraka iznosi od 5 do 25, u zavisnosti od veličine parcele, a uzorci se mogu uzimati po principu šahovske table ili dijagonalno po parceli. Uzorke ne treba uzimati na krajevima parcele. Ovakvi uzorci dostavljaju se u laboratoriju isti dan. Ukoliko se nose u laboratoriju naredni dan, moraju se čuvati na hladnom mestu. U laboratoriji se meri količina nitratnog azota u rastvoru i izračunava sadržaj nitratnog azota u kg/ha. Ova količina predstavlja tzv. rezidualni azot.
Za vreme prolećnog dela vegetacije dolazi do mineralizacije određene količine azota iz nepristupačnih u pristupačne oblike za pšenicu. Kolika će se količina azota mineralizovati, zavisi od tipa zemljišta, opšte plodnosti zemljišta i klimatskih prilika, i u proseku se uzima da je to oko 2 kg/ha do 30 kg/ha.  Na peskovitom zemljištu ne može se računati na tu količinu, a ako se radi o humusnom dubokom i plodnom zemljištu, gde se zaoravaju žetveni ostaci ili primenjuju organska đubriva, i ima dovoljno prolećnih padavina, ta količina može biti i veća. Razliku azota između potreba za određeni prinos,  količine rezidualnog azota i azota koji će se mineralizovati, potrebno je dodati putem mineralnih đubriva, vodeći računa da će se iz đubriva iskoristiti oko 70% azota prve godine. Ovako izračunata količina azota se koriguje u zavisnosti od sortnih karakteristika i gustine useva u proleće.
Koliki je značaj N-min analize za davanje pravilne preporuke đubrenja, i to analize svake pojedinačne parcele, prikazano je na sledećim grafikonima koji su dobijeni na osnovu N-min analize u periodu januar–februar 2020. godine na području Subotice.
 
Šta posle kukuruza
Na grafikonu 1. prikazan je sadržaj nitratnog azota u kg/ha na parcelama zasejanim pšenicom, gde je predusev bio kukuruz, kao i potrebne količine azota za prihranu u kg/ha.
Na grafikonu su nijansama plave boje označene količine azota u kg/ha po slojevima zemljišta, a crvenom bojom količine azota za prihranu. Brojevi iznad legende prikazuju količine azota upotrebljenog pre setve. Iz grafikona se vidi da količine za prihranu variraju od 0 kg do 98 kg čistog azota po hektaru i da na četvrtini od ukupnog broja parcela nije potrebna prihrana granulisanim đubrivima, već samo folijarno u slučaju potrebe. Takođe, između unetih količina azota pre setve i potrebnih količina azota nema korelacije. Ovo ukazuje na to da sadržaj azota mora da se ispita za svaku parcelu posebno, jer on zavisi od istorijata iskorišćavanja parcele (predusevi, đubrenje, ostvareni prinosi), kao i od položaja parcele i tipa zemljišta.
 
Posle suncokreta obilna prihrana
Na grafikonu 2. prikazan je sadržaj nitratnog azota u kg/ha na parcelama zasejanim pšenicom, gde je predusev bio suncokret, kao i potrebne količine azota za prihranu u kg/ha.
Može se uočiti da je na parcelama gde je pšenici predusev bio suncokret potrebna obilna prihrana azotnim đubrivima, mada je varijabilnost potrebnog azota za prihranu od 1 kg/ha do 100 kg/ha. Prosečna količina azota koja je data predsetveno na parcelama gde je predusev suncokret iznosila je 36 kg/ha, a na parcelama gde je predusev bio kukuruz 53 kg/ha, tako da je i to jedan od razloga zašto je posle suncokreta bila potrebna obilnija prihrana azotom. Potrebno je istaći da kod proizvođača postoji ukorenjeno mišljenje da kukuruz ostavlja veću količinu žetvenih ostataka od suncokreta, a na to svakako utiče i "vizuelni efekat". Međutim, to je zabluda jer se kod kukuruza žetveni indeks računa 1 : 1, odnosno, koliki je prinos zrna – tolika je i količina žetvenih ostataka, dok je za suncokret žetveni indeks 1 : 2 – 1 : 3. Iz datog odnosa se lako može izračunati da i suncokret ostavi veliku količinu žetvenih ostataka za čiju mineralizaciju je i te kako potreban azot. Prema tome, preporuka proizvođačima je da i na parcelama gde je predusev suncokret, treba voditi računa o unosu odgovarajuće količine azota predsetveno, u iznosu koji odgovara najmanje 1/3 potrebnih količina azota za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa pšenice u skladu sa agroekološkim uslovima regiona gajenja.
 
Predusev uljana repica
Na grafikonu 3. prikazan je sadržaj nitratnog azota u kg/ha na parcelama zasejanim pšenicom, gde je predusev bila uljana repica, kao i potrebne količine azota za prihranu u kg/ha.
Može se uočiti da na 1/3 parcela nije bilo potrebno raditi prihranu, na 1/3 parcela prihrana je mogla da se uradi folijarno, a na 1/3 parcela je bilo potrebno uraditi umerenu prihranu sa izuzetkom dve parcele gde je bila potrebna obilna prihrana.  
Svi ovi podaci ukazuju na višestruki značaj analize zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota radi utvrđivanja potrebnih količina mineralnih đubriva koji se ogleda u:
* racionalnoj upotrebi đubriva
* izbalansiranoj ishrani koja obezbeđuje visoke prinose
* zaštiti životne sredine sprečavanjem zagađivanja prekomernim unosom nitrata, čiji će jedan deo završiti u podzemnim i površinskim vodama 
Da bi saznali koju količinu azota treba da upotrebe za prihranu ozime pšenice, proizvođači se mogu javiti područnim stručnim i savetodavnim poljoprivrednim službama koje su kadrovski i tehnički opremljene za N-min analize. Trošak ovakvih analiza je vrlo mali, a finansijska korist vrlo velika.
Tekst i foto: Dipl. inž. Damir Varga 
PSSS "Subotica"