* U cilju povećanja sadržaja organske materije u zemljištu, uspostavljanja odgovarajuće kiselosti, eliminacije korova i obezbeđenja odgovarajućih sadnih mesta (rovova, jama, bankova), sa pripremom zemljišta treba početi najmanje godinu pre sadnje

Za uspešno gajenje borovnice najprikladnija su duboka, plodna zemljišta, sa oko 7% do 10% humusa, jer organske materije štite osetljiv korenov sistem borovnice tako što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperature zemljišta. Takođe, zemljišta treba da su rastresita, dobro propustljiva, kisela (pH 4,3–5,5), na blagim padinama (3%–7% nagiba), na severnim i severozapadnim položajima na nižim i južnim na višim terenima. Treba izbegavati terene na kojima se duže zadržava voda, zatvorene doline, položaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrovi i koji su strmi. Imajući u vidu da je koren borovnice veoma male usisne moći, kao i da je veoma osetljiv, potrebno je da nivo podzemne vode bude najmanje na 50 cm od površine zemljišta. Neophodno je da zemljište bude stalno umereno vlažno. Preterana vlažnost zemljišta je takođe veliki problem u gajenju. Borovnicu ugrožava podzemna voda na visini od 35 cm ispod površine zemljišta, jer prouzrokuje izmrzavanje korena u zimskom periodu.
U cilju povećanja sadržaja organske materije u zemljištu, uspostavljanja odgovarajuće kiselosti, eliminacije korova i obezbeđenja odgovarajućih sadnih mesta (rovova, jama, bankova), sa pripremom zemljišta treba početi najmanje godinu pre sadnje.
Tehnologija sadnje sadnice borovnice u vreće od agrotekstila je najsavremeniji sistem sadnje borovnica. Ovaj način sadnje omogućuje da se na jednom hektaru može postaviti veći broj biljaka nego u klasičnom sistemu sadnje u zemlju. Najčešće nisu potrebni veliki zahvati na pripremi zemljišta. Mogu se napraviti mali bankovi kao za jagodu, ili se biljke rasporede na livadi. Da bi se smanjili troškovi radne snage za održavanje zasada, preporučuje se da se vreće poređaju na agrotekstilne rolne širine 70 cm, eliminišući tako prisustvo korova između biljaka. Moguće je na vrh vreće od agrotekstila staviti borovu koru, kako bi se sprečila pojava korova u vrećama. Ukoliko je potrebno, na agrotekstilnim rolnama mogu se napraviti rupe, da bi se smanjio rizik eventualnog zadržavanja vode.
Prilikom sadnje sadnica borovnica u banak, prvo ga treba formirati, a nakon toga iskopati rupe, koje se kasnije pune smešom u koju se sadi sadnica. Banak treba da omogući dobru oceditost zemljišta, čak i kada se voda zadržava na zemljištu, odnosno da koren biljke bude iznad vode. Pre izrade bankova neophodno je pripremiti zemljište (podrivanje, oranje, tanjiranje). Nakon pripreme zemljišta, banak se mora formirati mašinom za izradu bankova koja skuplja zemlju i formira ga. Posle formiranja iskopaju se rupe zapremine oko 50 litara, u koje se puni smeša koja se najčešće pravi od piljevine/strugotine i treseta, a po potrebi može se dodati i pesak, perlit ili neki drugi materijal. Formiranje bankova je moguće obaviti i tako što se nakon pripreme zemljišta pospe smešom treseta i piljevine duž budućih leja, a banak se izvlači mašinom za tu namenu. U ovako formirane bankove se može obaviti direktna sadnja.
Tehnologija sadnje sadnica borovnica u leju odvija se tako što se prvo pripremi zemljište, a nakon toga se formira leja plugom, koji pravi u isto vreme brazdu sa leve i desne strane. Na taj način se napravi kanal koji se popuni smešom piljevine/strugotine i treseta. Nedostatak ovog sistema je što je za realizaciju potrebna veoma velika količina smeše, i do 1.000 m3 po hektaru. Primenom ovakvog sistema sadnje, protokom vremena, veliki je gubitak smeše pa ju je potrebno svake dve-tri godine dodavati u količini od 200 m3 do 300 m3. Ukoliko se primeni ova tehnologija sadnje, poseban akcenat treba staviti na održavanje zasada u smislu borbe sa korovima, tako da je najoptimalnije koristiti agrotekstil koji ima UV stabilizator za duži životni vek.
Tehnologija sadnje sadnica borovnice u rupe je slična sadnji u banak sa rupama, s tom razlikom da se rupe kopaju direktno u zemljištu koje mora biti veoma ocedito/peskovito, zato što borovnica ne trpi vlagu. Nakon kopanja se rupe pune smešom piljevine/strugotine i treseta, kako bi se pripremile za sadnju sadnica. Nedostatak ovog sistema sadnje je što smeša u kojoj su biljke posađene tokom vremena gubi hranljivu vrednost, a isto tako veliki problem mogu da naprave miševi, voluharice i krtice. Takođe, pažnja se mora posvetiti i borbi sa korovima koji odvlače hranljive materije i usporavaju razvoj biljaka.

Tekst i foto:
Dipl. inž. Mirjana Ostojić
PSSS "Kraljevo"