* Da bi se uništio žilogriz, zaštitu treba sprovoditi sistematski na širem području, odnosno  na nivou regiona, a ne samo na terenu voćnjaka    
Žilogriz (Capnodis tenebrionis L.) je opasna i sve prisutnija vrsta insekta koja izaziva štete naročito kod ekstenzivno gajenih višnjika i šljivika. Problem u suzbijanju žilogriza prisutan je na jugu Srbije, ali i u drugim rejonima. Zato je i u ovom periodu značajno da ukažemo na preventivne mere, vreme, kao i način njihovog sprovođenja, kao doprinos suzbijanju ove štetočine. Nepoznavanje uzroka i ostavljanje osušenih stabala sa simptomima oštećenja u voćnjaku, zatim vađenje i ostavljanje osušenih stabala bez odsecanja korena i vrata stabla, pospešuje  prenamnoženje i otežava suzbijanje.
 
Sistematska zaštita
 
Da bi se uništio žilogriz, zaštitu treba sprovoditi sistemski na širem području, odnosno na nivou regiona, a ne samo na terenu voćnjaka (manjih plantažnih zasada), jer vrlo često, tokom letnjih meseci dolazi do preletanja imaga iz jednog u drugi zasad. Obično voćari odgovornost za simptome opadanja mladog lišća, pojavu sitnijih listova, odnosno smanjenja lisne površine, slabije oplodnje, sitnih plodova, sušenja vršnih grana, kao i celokupnih stabala naizmenično u redu pripisuju moniliji. Tek kasnije, kada se voćke skroz osuše i kada se pregledom pronađu larve ispod kore i u korenu, zaključuju da su simptomi posledica delovanja insekta. 
Žilogriz prezimljava kao larva, lutka i imago. Jedna generacija se proteže na dve godine. Odrasle izleću na proleće, ali na stabla koštičavog voća doleću sredinom marta i tu se hrane do septembra. Jaja polažu na koru prizemnog dela stabla i na zemlju, u prečniku oko 30 cm od stabla. Larve posle piljenja prolaze kroz zemlju i ubušuju se ispod kore kojom se hrane. One ulaze najčešće u srednje debelo korenje, ali njihovim bušenjem mogu doći i u deblje korenove. Odatle mogu preći i u stablo ispod ili iznad zemlje. Nakon godinu ili dve razvoja, larva se može naći u korenu ili u deblu, gde gradi nimfalnu komoricu i pretvara se u lutku. Od žilogriza najviše strada koštičavo voće, dok najveće "žarište" i potencijal za dalje širenje ove štetočine predstavljaju zapušteni zasadi.
Mere suzbijanja
 
U suzbijanju žilogriza primenjuju se mehaničke, agrotehničke i hemijske mere. Od mehaničkih mera preporučuje se otresanje imaga sa stabla i njihovo prikupljanje s obzirom na to da imago leti od juna do kraja avgusta, zatim obavezno krčenje jače zaraženih stabala i njihovo spaljivanje. Da bi se   sprečile ženke da jaja odlože u neposrednu blizinu prizemnog dela stabla, potrebno je donji deo stabla i zemljište oko njega prekriti  crnom PVC folijom i zemljištem. 
Od agrotehničkih mera koje doprinose smanjenju napada žilogriza značajna je češća površinska obrada zemljišta zasada i češće navodnjavanje. Takođe, mineralna ishrana preko zemlje utiče na smanjenje štetnog delovanja larvi žilogriza. U jesen treba koristiti oko 300–500 kg/ha NPK hraniva tipa 8 : 12 : 23,  uz prethodno urađenu analizu zemljišta. U program zaštite treba uključiti strobilurine zbog zelenog efekta, kao i fosfite kao što su K-fosfit ili Al-fosftit, radi boljeg razvijanja korena i povećanja otpornosti voća. Kod podizanja novih višnjika i šljivika, obavezno treba koristiti sertifikovane sadnice. Za zaštitu od žilogriza nema registrovanih insekticida. Mere suzbijanja preporučuju državne savetodavne stručne službe, na osnovu praćenja biologije, a one moraju da zadovolje uslove zdravstvene bezbednosti voća. Poznavanje biološkog ciklusa razvića žilogriza (pojava imaga, ishrana, vreme polaganja jaja, piljenja larvi), kao i praktična iskustva stečena na terenu, zatim poznavanje mehanizma delovanja insekticida osnova su svih mera hemijske zaštite. 
Važne preporuke:
Za zaštitu višnje od ishrane žilogriza u godini sadnje u jamice treba staviti 25–35 g insekticida u formulaciji granulata na bazi hlorpirifosa ili 5–10 g preparata na bazi fipronila u obliku mamka. 
Suzbijanje žilogriza u rodnim voćnjacma s efektom delovanja na jaja – U vreme ishrane imaga i dozrevanja ovariola, odnosno kada ženka polaže 200–600 jaja u toku 60–90 dana treba koristiti inhibitore sinteze hitina tipa egdizona (diflubenzuron), koji imaga unose sa hranom u abdominalnu duplju gde se nalaze ovariole. Imaga imaju alkalan pH i razlažu diflubenzuron koji deluje na sintezu hitina jaja. Ženke polažu jaja iz kojih se ne pile larve. Efekat delovanja diflubenzurona se vidi tek sledeće godine. Karenca preparata   je 14–21 dan.
 U cilju sprečavanje ispiljenih larvi da dođu do korena, vreme primene preparata je druga polovina maja, juna i juli. Koriste se preparati na bazi aktivne materije bifentrin u količini 1,5–2 l/ha sa 500 l vode/ha. Tretira se prizemni deo stabla i zemlja ispod krošnje (jaja su položena do 30 cm oko stabla), a zatim se inkorporira frezom do 10 cm dubine. Ispiljene larve ne mogu da prođu tretiranu zonu insekticidom i dođu do korena. Karenca je obezbeđena vremenom primene.
Suzbijanje imaga za vreme ishrane na stablu - Poznato je da imaga lete uglavnom samo kada su više temperature, iznad 25 °C, a posebno iznad 30 °C. Da bi se sprečio let imaga i širenje unutar voćnjaka, a posebno preletanje u druge zasade, koriste se folijarni insekticidi neposredno posle berbe, zbog čega se problem karence ne postavlja. Najefikasniji su preparati na bazi hlopirifosa, fosmeta, hlorpirifos + cipermetrina i tialokloprida.
Nakon završene berbe primenjuju se dva-tri insekticidna tretmana sa razmakom 15–20 dana.
Posle vađenja i uklanjanja zaraženih i osušenih stabala potrebno je u rupe staviti neki od zemljišnih insekticida na bazi aktivnih materija fenitrotion + malation, teflutrin ili hlorpirifos.
Biološko suzbijanje žilogriza je moguće korišćenjem preparata na bazi nematode Steinernematidae u formulaciji gela, kao i primena entomopatogene gljive Beauveria bassiana de Bassi, koja luči ferment hitinazu, kojim razlaže hitin jaja štetočine ili pokožice larvi. 
 
Tekst i foto:
Polj.inž. spec. Svetlana Šućević
PSSS "Novi Pazar"