* Dobro bi bilo da se iza preduseva koji ne ostavljaju mnogo žetvenih ostataka, a ove godine ih je inače manje, obavi neka vrsta zaštitne obrade: tanjiranje, gruberovanje, razrivanje i sl.
* Bez izbalansirane NPK ishrane, strna žita mnogo teže podnose abiotičke stresove kao što je suša, bilo kada da se javi tokom vegetacije
 
Sve je verovatnije da nas čeka još jedna sušna jesen. Trenutno stanje u poljima možda još nije zabrinjavajuće, zbog toga što su žetva soje i suncokreta u toku, a započelo je vađenje šećerne repe, kao i berba kukuruza. S te strane bi bilo prihvatljivo da vreme ostane suvo još neki kraći period. Međutim, proizvođači koji su obavili skidanje useva treba da pripremaju zemljište za jesenju setvu ili da započnu osnovnu obradu za jare kulture. Ističu optimalni rokovi za setvu uljane repice, za koju postoji sve veće interesovanje srpskih domaćina.
Pogled na sinoptičku kartu Evrope mora da nas zabrine. Smanjene količine padavina tokom leta 2020. i povišene temperature, prouzrokovale su ogroman deficit vlage u zemljištima, izazvavši pri tom velike štete na usevima. O velikom smanjenju proizvodnje pšenice u Evropi je bilo dosta reči u ”Poljoprivredniku”. Sada se govori o velikim razmerama šteta na svim prolećnim kulturama, gajenim izvan sistema za navodnjavanje. Pre svega se to odnosi na kukuruz i soju, koje države EU mahom uvoze. To je izazvalo velike skokove cena, posebno tih žitarica. U većini država EU onemogućeno je ispunjavanje plana setve uljane repice, takođe zbog nedostatka vlage. Počela je i setva ozimih strnina, uz velike probleme, posebno u delovima Ukrajine i Rusije, najvećim globalnim proizvođačima žita.
Da bi svojim farmerima olakšala teškoće u koje su zapali zbog suše i da bi omogućila proizvodnju što veće količine hrane za stočarstvo, Evropska komisija je 29. avgusta donela niz mera. Mere su podržale sve članice EU, jer se one odnose, pre svega, na bržu i obimniju finansijsku podršku farmerima, kako bi oni poboljšali likvidnost svojih gazdinstava u teškim proizvodnim uslovima.
Izveštaji našeg RHMZ ukazuju na to da je stanje zaliha vlage u zemljištima Srbije na minimumu. Slično je i u našem susedstvu. Sadržaj vlage u oraničnom sloju će odrediti način obrade zemljišta, a rezerve u dubljim slojevima će uticati na razvoj gajenih biljaka. Velika suša i tropske vrućine u poslednjih mesec dana smanjile su očekivani rod suncokreta i soje, a izgleda da ni kukuruz neće dati rano prognozirane rekordne prinose. Šteta je tim veća što su zbog globalne suše naglo porasle cene gotovo svih berzanskih roba u svetu, pa i u Srbiji. Umesto spekulacija o bogatom rodu i velikim zalihama, trebalo bi preduzeti sve moguće mere da se sve što je rodilo prikupi, sortira po kvalitetu i pošteno plati proizvođačima. Kasnije će se praviti izvozni planovi, iako smo svi svesni da je hrana koju je domaća poljoprivreda ove godine proizvela od neprocenljive važnosti i da bi budžetu jako odgovaralo da se viškovi što pre unovče na svetskim berzama. Jer, niko ne zna kako se može završiti naredna setvena sezona.
 
Pripreme za setvu pšenice
 
Pošto će setva 2020/21. najverovatnije ličiti na neku od prethodne 3-4 sušne godine, trebalo bi koristiti stečena sopstvena iskustva, poštujući pri tome fundamentalne principe dobre poljoprivredne prakse. Što se obrade zemljišta tiče, dobro bi bilo da se iza preduseva koji ne ostavljaju mnogo žetvenih ostataka (a ove godine ih je inače manje), obavi neka vrsta zaštitne obrade: tanjiranje, gruberovanje, razrivanje i sl. Koliku god dubinu obrade postigli, ona će olakšati osnovnu obradu ili direktnu setvu, a u slučaju nailaska kišnog perioda, omogućiće lakši prodor vode u oranični sloj i u dublje horizonte. Posle zaštitne obrade, ili pre nje, obavezna je primena osnovnih doza mineralnih đubriva. U prethodnim sušnim godinama, kao i u brojnim egzaktnim ogledima, pokazalo se da bez izbalansirane NPK ishrane strna žita mnogo teže podnose abiotičke stresove kao što je suša, bilo kada da se javi tokom vegetacije. Na osnovu analiza zemljišta, prinosa preduseva, intenziteta proizvodnje, žitima treba obezbediti dovoljno P (fosfora) i K (kalijuma) pre setve i pre osnovne obrade. Unosi se i deo N (azota), oko 50% ukupne doze. U tu svrhu se koriste kompleksna đubriva sa naglašenim sadržajem P (20:20:0; 15:15:15; 10:20:10; MAP ili DAP i slična), tako da se unese 40-80 kg N, 40-60 kg P i 0-60 kg K čistih hraniva po jednom hektaru. Primena đubriva urea (46%) je preporučljiva pred osnovnu obradu ili kasnije, površinski, kada se stanje vlage popravi. Poznato je da se ovo đubrivo brzo i lako rastvara, ali prilikom njegove transformacije u sušnim uslovima dolazi do gubitaka azota.
 
Setva
 
O izboru sorte je dosta pisano u prethodnim tekstovima ”Poljoprivrednika”. Nadamo se da su proizvođači prihvatili neke bitne sugestije. Podsetićemo da su domaće sorte pokazale sve svoje prednosti u prethodnim stresnim godinama. Dokazale su da su veoma konkurentne po prinosima, a superiorne po tehnološkom kvalitetu zrna. Na srpskom tržištu još se nije pojavila sorta koja bi po bilo kojoj osobini ugrozila vrednosti domaćih, vodećih sorti ”simonide” i ”zvezdane”. I među stranim sortama ima onih kvalitetnih, koje bi svojim vrednostima upotpunjavale sortiment u Srbiji, ali ima dosta i onih koje ne zavređuju pažnju struke.
Takođe je mnogo pisano i o upotrebi nedeklarisanog semena. Struka je uglavnom rekla svoje, pa je sada na potezu nadležno ministarstvo. Očekuje se da se i ono oglasi pre ovogodišnje setve.
Što se tiče početka setve, tj. optimalnih rokova, izgleda da bi tu trebalo nešto menjati. Ni prethodnih sušnih jeseni nije preporučivana suviše rana setva pšenice (pre 10. oktobra), ako je zemljište, odnosno setveni sloj potpuno suv ili delimično vlažan. Među iskusnijim stručnjacima vlada mišljenje da bi setvu pšenice u Srbiji trebalo obaviti između 15. oktobra i 15. novembra. Slično pokazuju i rezultati ogleda. U ovom trenutku to može biti dobra opcija, ali sve radnje do setve treba obaviti ranije. Trebalo bi povećati dubinu setve na 4-5 cm, uz obavezno valjanje. Gustinu setve treba prilagoditi uslovima. Ove godine deklarisano seme je vrhunskog kvaliteta (BSP-Srbobran, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad), pa nema potrebe za bilo kakvom korekcijom optimalne gustine setve preporučene za svaku sortu.
Proizvođači imaju još vremena da pribave dodatne informacije vezane za setvu, a list ”Poljoprivrednik” će i u narednim brojevima donositi korisne savete.
 
Prof. dr Miroslav Malešević,
BSP-Srbobran,
 Prof. dr Radivoje Jevtić,
 Dr Vladimir Aćin i 
Dr Milan Mirosavljević,
 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad