* Ukupan rod ”težak” je 1,2-1,3 miliona tona, a u odnosu na lane manji je za oko 300.000 tona 
* Podbacile šljive, grožđe, donekle i maline i jabuke
 
Iako se u prolećnim mesecima, s obzirom na relativno povoljne vremenske prilike, činilo da će za voćare ovo biti jedna od boljih godina, to se, ipak, nije obistinilo. Prema podacima koji stižu iz Privredne komore Srbije, procenjuje se da će, bez obzira na to što je berba pojedinih voćnih vrsta još u toku, ukupan rod voća biti ”težak” 1,2-1,3 miliona tona. U odnosu na lane, to je podbačaj za oko 300.000 tona i, prema mišljenju stručnjaka, umnogome će se odraziti na poslovanje voćara i njihova dalja ulaganja u proizvodnju.
Najviše su, kako kažu stručnjaci, ali i proizvođači, podbacile šljive, donekle maline, jednim delom i jabuke, a posebno su nezadovoljni proizvođači grožđa. Najveći pad proizvodnje, od bezmalo 50 odsto, odnosi se na region Župe, dok se u vinogradima u Šumadiji i Vojvodini očekuju bolji prinosi, kao i kvalitet grožđa.
- Kontinuirani period sunčanih dana početkom meseca pogodovao je vinovoj lozi, pa se može očekivati da će se, u zavisnosti od regiona, do kraja berbe, prinos, pa i kvalitet grožđa, poboljšati. Generalno, za vinogradare to, ipak, nije uteha, jer će imati znatno manji rod nego lane, a to će umnogome uticati i na ukupnu proizvodnju vina, kaže naš poznati stručnjak za voćarstvo, prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Kada se radi o jabukama, Keserović tvrdi da je u poslednjoj deceniji ovo jedna od boljih sezona, ali više po kvalitetu nego ukupnom rodu.
- Berba je u toku i prve procene ukazuju na to da će ukupan ovogodišnji rod biti oko 470.000-480.000 tona. To je nešto manje nego lane, ali kvalitet je u odnosu na 2019. godinu više nego zadovoljavajući. Osim zasada u plantažnom uzgoju, koji imaju sisteme za navodnjavanje, primetan je i dobar prinos na parcelama koje su van tog sistema. Tome je najviše doprineo povoljan raspored padavina u prolećnim mesecima, kaže Keserović.
Među voćarima, ove sezone razloga za nezadovoljstvo imaju i proizvođači šljiva. Rod varira u zavisnosti od regiona, ali prinos će sveukupno biti manji od lanjskog za 20-30 odsto.
- Berba u pojedinim krajevima je još u toku i nezahvalno je izlaziti sa konačnom ocenom, ali već sada je, po podacima kojima raspolažemo, uočljivo da je ukupan rod šljive podbacio. Pojedine sorte, najviše ”stenlej”, usled pojave truleži pretrpele su velika oštećenja, tako da će dobar deo završiti u kazanu za rakiju, kaže Keserović i ističe da su uz sve to proizvođači posebno nezadovoljni otkupnom cenom, koja se kreće od 10 do 20 dinara za kilogram.
Posle nekoliko godina, ovo leto proteklo je bez već uobičajenih protesta i nezadovoljstva malinara zbog otkupne cene. Hladnjačari su za kilogram ”crvenog zlata” plaćali od 210 do čak 300 dinara, ali je rod podbacio za gotovo trećinu, tako da su u ovom momentu kapaciteti hladnjača popunjeni samo do pola.
- Prinos maline, usled vremenskih neprilika, manji je za 30 odsto. Među uzrocima podbačaja roda svakako je smanjenje površina pod malinom, koje je primetno poslednjih godina, ali i nekvalitetan sadni materijal, zbog čega sve češće dolazi do pojave sušenja sadnica, kaže dr Aleksandar Leposavić, viši stručni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku. Napominje i da je ovogodišnja visoka otkupna cena više rezultat velike potražnje za malinom na svetskom tržištu nego samog zalaganja nadležnih državnih organa i pojedinih udruženja da se do nje dođe.
   Kolika je potražnja otkupljivača ovog leta za malinom pokazuje i primer malinara iz Bačke. Do prošle godine, za sorte ”polana” i ”polka” jedva da su pronalazili kupce, pa su mnogi iskrčivali malinjake i odustajali od proizvodnje. Ovog puta, otkupna cena koju su nudili otkupljivači, 210-240 dinara, bila je sasvim zadovoljavajuća, ali je rod podbacio.
  - Pre tri godine hladnjačarima sam isporučio oko 1.000 tona maline, a ove sezone ne verujem da će biti više od 200 tona. Mnogi su u međuvremenu smanjili površine, a dosta njih je u protekle dve godine, zbog neisplativosti i niske cene, odustalo od proizvodnje, rekao je otkupljivač Zoran Miljković iz Ratkova.
Sezona ubiranja plodova u voćnjacima i vinogradima je pri kraju, a ono što je sasvim sigurno jeste da neće biti berićetna. Osim u pojedinim krajevima, gde su voćnjaci uglavnom stradali od nevremena, voćari manje-više mogu biti zadovoljni, ne toliko prinosom, koliko cenom, što se odavno nije dogodilo. Na to je uticala pandemija korona virusa i znatno veća potražnja za voćem. Bez obzira na dobru cenu, problemi otkupa, kao i odgovarajućih preradnih kapaciteta, posebno višnje i kupine, i dalje su prisutni. Pored toga, stručnjaci kao i sami proizvođači, u budućnosti treba više da obrate pažnju na sve izraženije klimatske promene i loš sadni materijal.
K. Rajević
 
NAJISPLATIVIJE NA PIJACI   
     
Po podacima o kretanju cena poljoprivrednih proizvoda, koje periodično i na mesečnom nivou publikuje Republički zavod za statistiku, voće je u julu imalo najveći rast od čak 38 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine. Bilten Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), koji prati ponudu i tražnju poljoprivrednih proizvoda na kvantaškim i zelenim pijacama, takođe beleži kontinuirani rast cena voća, koji je posebno izražen na pijacama u Beogradu, Novom Sadu i svim većim gradovima u Srbiji.