* Najefikasniji metod suzbijanja je mehaničko uklanjanje jedinki zajedno sa granama na kojima se nalaze
 
Šimširov moljac (Cydalima perspectialis) je leptir iz familije Crambidae, koji napada biljke šimšira i pravi velike štete na ovoj ukrasnoj biljci. Vrsta je poreklom iz Azije, a u Evropi je prvi put zabeležena 2006. Od tada, vrlo brzo se proširila po celom kontinentu, uključujući i našu zemlju.
Larve ove nove, invazivne vrste leptira su sposobne da za vrlo kratko vreme gotovo u potpunosti unište biljke šimšira.
Odrasle jedinke su beličaste boje, sa tamnosmeđom glavom. Leptir ima raspon krila 4–4,5 mm. Prednja krila su siva sa primetnim ljubičastim odsjajem. Jaja su providna, slabo uočljiva, položena u grupicama 10–20 jaja na naličju listova šimšira. U stadijum lutke prelaze u dobro zaštićenim larvenim tvorevinama od zapredenog lišća i teže se uočavaju. Lutke su u početku žutozelene, starenjem postaju smeđe, neposredno pred kraj stadijuma lutke kroz njen omotač naziru se  pruge na krilima formiranog leptira. 
Šimširov moljac ima 2–3 generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu gusenice iz poslednjeg legla u godini, koja napravi čauru među lišćem, ili u pukotinama u blizini biljke domaćina. Odrasle jedinke sreću se od aprila do septembra, kada borave na poleđini listova drugih biljaka, a ne šimšira. Dobri su letači. Ženka živi osam dana i nakon kopulacije traži šimšir kako bi na naličje položila jaja. Dok su male, larve su u unutrašnjosti šimšira i uglavnom se nesmetano hrane gornjim epidermisom lista. Starije larve hrane se na listu, a mogu oštećivati i grančice i koru. Tokom razvoja jedna gusenica pojede 45 listova. Prve faze napada teško se uočavaju. Larve se u početku intenzivno hrane u unutrašnjosti šimšira, gde su dobro skrivene. Povećanjem broja jedinki u populaciji sele se ka površini, gde se napad prepoznaje po prisustvu svilenkastih vlakana i paučini, koja može u slučaju jakog napada da prekrije celu biljku.
Najefikasniji metod suzbijanja je mehaničko uklanjanje jedinki zajedno sa granama na kojima su nađene. Odsecanje zaraženih  grana treba obaviti što pre i spaliti. Kao dobar i efikasan metod pokazalo se spiranje vodom pod jakim pritiskom. Što se tiče hemijskih mera borbe, dobre rezultate dali su preparati na bazi aktivne materije dimetoat (Dimetogal, Sonar i dr.). Potpun efekat suzbijanja je teško postići zbog velikog broja gusenica.
Tekst i foto:
Dipl. inž. Vladimir Kostić                                                                                           PSSS ”Kraljevo”