* Prvi simptomi nedostatka gvožđa mogu se uočiti na najmlađim listovima, koji su svetložute boje između lisnih nerava, dok su nervi zeleni
 
 
Gvožđe se ubraja u elemente čija je pokretljivost u biljkama osrednja ili čak spora. Distribucija gvožđa iz starijeg tkiva u mlađe je spora, te se njegov nedostatak prvo javlja na najmlađim listovima. Gvožđe direktno ili indirektno učestvuje u brojnim životnim procesima biljaka.
Prvi simptomi nedostatka gvožđa mogu se uočiti na najmlađim listovima, koji su svetložute boje između lisnih nerava, dok su nervi zeleni, što ukazuje na blaži nedostatak ovog hraniva. U slučajevima kada je veći nedostatak, listovi su intenzivnožute i čak bele boje. Ovakve biljke zaostaju u porastu, slabije formiraju cvetne pupoljke za narednu godinu, imaju smanjenu otpornost na niske temperature.
Do nedostatka gvožđa dolazi usled različitih faktora u zemljištu i biljci, njihove interakcije, ekoloških uslova, primene agrotehničkih mera, načina đubrenja. 
Nedostatak gvožđa se najčešće javlja na karbonatnim zemljištima. Ona sadrže veću količinu kalcijum-karbonata, odnosno aktivnog kalcijuma koji sprečava usvajanje gvožđa. Na ovakvim zemljištima hloroza je česta pojava, ne samo kod voćaka već i kod drugih ratarskih, povrtarskih, ukrasnih i drugih biljnih vrsta koje su tu nalaze. 
Na zemljištu čija je pH vrednost manja od  sedam česta je pojava hloroze, kao kod karbonatnih zemljišta. Nestručnom kalcifikacijom drastično se može povećati pH, odnosno primenom velike količine materijala za kalcifikaciju na celoj površini ili na delovima parcele.
I primena alkalnih đubriva dovodi do pojave hloroze, kao i zalivanje vodom koja ima visoku pH vrednost, ali i prevelika količina fosfata u zemljištu može blokirati usvajanje gvožđa. Đubrenje nezrelim organskim đubrivima može biti uzrok hloroze, kao i preterana vlažnost i previše sabijeno zemljište.
Postoji više načina da se spreči i leči hloroza kod voćaka. Potrebno je koristiti voćne podloge koje bolje podnose višak karbonata u zemljištu. Preporučuje se i gajenje voćnih vrsta koje su manje osetljive na hlorozu (šljiva, jabuka, trešnja i višnja). Neophodno je redovno kontrolisati pH vrednost zemljišta i vode za navodnjavanje. Zemljište treba drenirati ukoliko je prevlaženo. 
Takođe, potrebno je koristiti dobro zgorela organska đubriva. Đubrenje voćnjaka treba obavljati na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Tokom đubrenja treba koristiti specijalna đubriva koja u sebi sadrže veću količinu gvožđa. Posebno je važna folijarna primena gvožđa u obliku helata, vrlo značajnog za rešavanje ovog problema.
Nedostatak gvožđa (hloroza) je kompleksan problem. Za njegovo rešavanje treba potražiti savet iskusnih stručnjaka iz oblasti voćarstva i ishrane biljaka.
 
Tekst i foto:
Msr inž. Nikola Spasojević
Poljoprivredna škola sa domom učenika ”Valjevo”