* Važno je da se biljke redovno hrane i štite od bolesti i štetočina dozvoljenim sredstvima poštujući karencu i da se berba obavi uz primenu standarda vezanih za higijenu i bezbednost proizvoda, a  mlade izdanke sa još većom pažnjom treba negovati za sledeću godinu
 
Proizvodnja maline, voćne vrste od koje živi veliki broj stanovnika u brdskim predelima područja koje pokriva PSSS ”Poljosavet” Loznica i drugih malinarskih područja, poslednjih godina je u krizi. Proizvođači su nezadovoljni  niskom otkupnom  cenom, ali to nije najveći problem. Daleko veći problem je smanjenje prinosa, lošiji kvalitet plodova, pojava novih bolesti i štetočina. Veliki krivac za nastanak ovih problema svakako je kvalitet sadnog materijala. Nažalost, većina zasada se zasniva neproverenim sadnim materijalom, nepoznatog porekla, iz proizvodnih zasada koji su lošeg zdravstvenog stanja, omogućujući tako bolestima i štetočinama širenje i prenošenje na nezaražena područja.
 Zasadi se podižu na parcelama koje ne odgovaraju po položaju, kvalitetu i strukturi zemljišta. Takođe,  priprema zemljišta pre sadnje nije adekvatna. Analiza zemljišta, meliorativno đubrenje, podrivanje, drenaža,  mere su koje treba preduzeti pre zasnivanja zasada. Nedostatak radne snage uslovio je neadekvatnu negu zasada, tako da se okopavanje obavlja jednom ili nijednom godišnje. Posle berbe izdanci ostaju u korovu do proleća, čak i u godinama kada su otkupne cene zadovoljavajuće. Zaštita od bolesti i štetočina se radi nestručno i neblagovremeno. Postavlja se pitanje i efikasnosti primenjenih sredstava. 
Takođe, pogrešno se tumači i organska proizvodnja. Ako se neko bavi organskom proizvodnjom, to ne znači da zasad treba da bude zakorovljen i prepušten na milost i nemilost ćudima prirode. Organska proizvodnja traži daleko više radne snage i angažovanja. Sredstva za zaštitu od bolesti i štetočina su mnogo slabije efikasnosti, te se u određenim momentima moraju češće koristiti, a biljke držati u dobroj kondiciji primenom organskih đubriva, dobre poljoprivredne prakse i negovati daleko više nego konvencionalni zasadi. 
Površine pod zasadima maline su povećane, a prinosi po jedinici površine smanjeni. Treba raditi na povećanju prinosa i kvaliteta na račun površina, uz obaveznu brigu o zdravstvenoj bezbednosti plodova za potrošače. Neophodno je redovno osavremenjavati proizvodnju primenom novih tehnologija. Danas je standard – sistem za navodnjavanje, fertigacija, sistem za orošavanje, zasena ili protivgradna mreža, čemu treba težiti. 
U zavisnosti od položaja, odnosno nadmorske visine, malinjaci se nalaze u fazi porasta rodnih grana i pojave prvih cvetova. Karakteristično je da na jednom izdanku ima dobro razvijenih rodnih grana, kržljavih rodnih grana, pupoljaka koji su tek krenuli ili kreću, živih pupoljka koji ne kreću i suvih pupoljaka. Na pojedinim lokacijama su zapažene viroze, kao i grinje, izdanci sa malininim prstenarom, korebusom, mušicom galicom, ali i bolestima iz prethodne vegetacije, na primer, didimelom, leptosverijom. U suštini većina zasada je lošije obrađena i manje negovana nego prethodnih godina kada su otkupne cene bile znatno više. Zasadi su i tokom prošle jeseni  dugo vegetirali. Nažalost, tokom jeseni, zime i proleća nije bilo padavina, pa je malina patila od suše sve do pre nekoliko dana kada je pala prva kiša, koja će sigurno popraviti situaciju. Ipak, zemljište još uvek nema dovoljno vlage. 
Takođe, ovo proleće karakteriše velika razlika između dnevnih i noćnih temperatura i nagla zahlađenja, što utiče i na kretanje i razvoj pupoljaka i grančica. Stanje u zasadima za ovogodišnji rod se ne može značajno popraviti. Važno je da se biljke redovno hrane i štite od bolesti i štetočina dozvoljenim sredstvima  poštujući karencu i da se berba obavi uz primenu standarda vezanih za higijenu i bezbednost proizvoda, pogotovo ove godine, zbog novonastale pandemije izazvane virusom COVID-19. Mlade izdanke sa još većom pažnjom treba negovati za sledeću godinu. 
U zasadima maline moraju se redovno sprovoditi sve agrotehničke mere, bez obzira na otkupnu cenu i druge okolnosti ako je cilj opstanak u malinarstvu. Za podizanje novih zasada neophodno je preduzeti sve predradnje, počev od izbora parcele, kvalitetnog sadnog materijala, savremene tehnologije gajenja i površine koja je srazmerna raspoloživoj radnoj snazi. Treba imati na umu da se greške napravljene pri podizanju zasada nikada ne mogu ispraviti.
 
Dipl. inž. Zlatica Krsmanović
PSSS ”Poljosavet” Loznica