* Plodove treba brati u ranim jutarnjim satima, odmah po prestanku rose, a pre jakog otopljavanja, ili u kasnim poslepodnevnim satima kada se  plodovi prohlade
 
Jagode su prvo prolećno voće koje  stiže za berbu i konzumiranje u svežem stanju. Berba jagoda u plasteniku se već uveliko obavlja, a uskoro će početi i u polju. Zahvaljujući vremenu sazrevanja, ovi ukusni plodovi  uveliko se mogu naći u ponudi na pijačnim tezgama,  kao i u velikim supermarketima. 
Poznato je da postoje sorte jagoda koje rađaju cele godine. Ipak, pravo vreme za berbu ranih sorti su maj i jun. Iako  se čini da je berba  jednostavna, to je  jako osetljiv posao i treba ga pažljivo obavljati s obzirom na kratku trajnost plodova. Berba zavisi pre svega od sorte, vremena i dužine sazrevanja, kao i od namene plodova. Plod jagode nema sposobnost dozrevanja nakon ubiranja i zbog toga se berba mora obaviti u punoj zrelosti.
U fazi zrelosti jagoda ima veoma nežan plod koji se lako može oštetiti. Kao i drugo jagodasto voće, i ovo se bere u nekoliko navrata, a najveći prinos i kvalitet je u drugoj i trećoj berbi, jer je tada i najveći obim zrenja jagoda, kada se i ubiranje plodova obavlja na svaka dva-tri dana. Jagode treba brati u ranim jutarnjim satima, odmah po prestanku rose, a pre jakog otopljavanja, ili u kasnim poslepodnevnim satima kada se plodovi prohlade. Nipošto se ne sme brati po kiši niti u podne, kad je najtoplije. Ubiranje sorti sa mekim plodovima treba obaviti što ranije, odnosno malo pre potpune zrelosti kako rok berbe ne bi prošao fazu zrelosti, što bi se odrazilo na kvalitet plodova. Sorte sa čvrstim plodovima beru se u potpunoj zrelosti. 
 
Dvojaka berba
 
U zavisnosti od namene, beru se sa peteljkama ili bez njih, najčešće ručno, a ređe mašinski. Za potrošnju u svežem stanju plodovi jagode ubiraju se sa čašicom i peteljkom dužine od 1 do 1,5 cm. Jagode se beru isključivo ručno, tako što se peteljka ploda obuhvati palcem i kažiprstom, lagano otkine, bez cimanja, da se ne bi oštetili ostali plodovi koji tek treba da sazru, ili u najgorem slučaju da ne bi došlo do oštećenja celog bokora sa još uvek nedozrelim plodovima, koji će biti spremni za berbu u sledećoj fazi. Najbitnije je da berači budu dobro obučeni kako bi se izbegli svi ovi propusti tokom berbe. Najbolje je prilikom berbe plodove odmah razvrstavati po klasama. To jeste sporiji i skuplji način, ali će se tako izbeći njihove povrede ukoliko se naknadno razvrstavaju i premeštaju iz jedne u drugu gajbu ili posudu. 
Daleko brži način berbe je polumehanizovan ili mehanizovan, pogotovo ako se radi o velikim plantažama. U tom slučaju berba se obavlja specijalizovanim mašinama na kojima se nalaze dva doboša sa elastičnim prstenovima, koji su gusto raspoređeni, da bi se plodovi lakše hvatali i otkidali. Ove mašine su već našle primenu, naročito kod većih zasada zbog svoje velike produktivnosti. Transport plodova jagode treba obaviti odmah nakon berbe. Ako su u pitanju kratke relacije, plodovi jagoda koji su u gajbicama, letvicama, mogu se prevoziti kamionima, prikolicama, vodeći pritom računa da se gajbice ređaju tako da između njih postoji dovoljno prostora za cirkulaciju vazduha. 
Takođe, moraju biti prekrivene platnom ili još bolje celuloznim acetatom u vidu platna kako bi se održala niža temperatura, a da ne bi došlo do gubitka dragocene tečnosti, a samim tim i arome. Ukoliko se jagode transportuju na veću udaljenost, neophodno je koristiti kamione hladnjače sa kontrolisanom temperaturom. Transportu jagode treba posvetiti posebnu pažnju jer su plodovi jako nežni. Procenjeno je da se od voćnjaka  do krajnjeg kupca, usled nepravilnog čuvanja nakon berbe i neadekvatnog transportovanja, može izgubiti čak i 40 odsto roda. Za maloprodajno tržište jagode se pakuju u letvice, gajbice od drveta, plastike ili posude različitih dimenzija, napravljene od različitih materijala. 
Čuvanje
 
Standardna preporuka je da se u roku od jednog časa posle berbe ubrane jagode prevezu u skladišta i brzo rashlade vazdušnim strujanjem. Obična skladišta sa vazdušnim strujanjem ne preporučuju se za njeno čuvanje zbog nekontrolisane cirkulacije vazduha i održavanja optimalne temperature. 
Nakon berbe jagode je potrebno najpre neko vreme držati u hladu, pa tek onda transportovati do skladišta. U ovakvim skladištima jagoda se može očuvati samo 24 časa. Za čuvanje jagode obavezna su skladišta u kojim se može regulisati temperatura. Regulisanjem temperature plodovima se neposredno posle berbe omogućava efikasna kontrola biohemijskih procesa i razvoja gljiva koje dovode do umanjenja njihovog kvaliteta i truljenja.
U ovakvim skladištima plodovi jagode se mogu čuvati od 14 do 20 dana na temperaturi od -1 °C do 0 °C i pri relativnoj vlažnosti od 85 do 90 odsto.  Za duže čuvanje koriste se hladnjače za brzo zamrzavanje plodova. Ukoliko se to planira, plodovi jagode se odmah nakon berbe podvrgavaju brzom smrzavanju na temperaturi od -25 °C do -20 °C.
Namena plodova je višestruka. Plod jagode je osvežavajući, pogotovo u toplim danima, pa se zato najčešće koristi u svežem stanju. Osim za potrošnju u svežem stanju, plodovi se koriste  i za preradu.  Prerađuju se plodovi tamnije boje, izražene i prijatne arome i sa većim sadržajem organskih kiselina. U preradi se jagode najčešće koriste za pravljenje sokova, slatka, džemova, kompota, likera i drugog. 
Takođe, jagode su veoma zastupljene u konditorskoj industriji u poslastičarstvu, ali i za spravljanje voćnih kupova, kao i ceđenih sokova direktno u momentu prodaje, a među decom su sve više popularne  čokoladne jagode.
 
Dipl. inž. Zorica Petkanić
PSSS ”Negotin”