* Kritični period za lubenice je faza cvetanja i plodonošenja, kada se nedostatak vlage odražava na opadanje cvetova i zametnutih plodova
 
Proizvodnja lubenice u našim uslovima se odvija na različite načine. Zavisno od vremena prispevanja za tržište, može biti rana, srednja ili kasna, a od načina gajenja razlikuje se proizvodnja iz semena, rasada i kalemljenog rasada.
 
Lubenice iz rasada
 
Sve zastupljenija je proizvodnja iz rasada, jer omogućuje ranije prispevanje za 10 do 15 dana, i tako  proizvođaču donosi veći finansijski efekat, što je i njen cilj. Za proizvodnju rasada najčešće se koriste plastenici, staklenici i tople leje. Rasad se proizvodi u plastičnim vrećicama, kontejnerima ili saksijama, koji moraju biti odgovarajuće veličine, odnosno zapremine, pre svega zbog pravilnog razvoja korenovog sistema u ovom periodu. Nega rasada sastoji se od provetravanja objekata po potrebi i zaštite od bolesti i štetočina.
Pre nego što se iznese rasad, neophodno je izvršiti kaljenje. Ova mera se obavlja u toku jedne sedmice postepenim otkrivanjem plastenika, da bi se snizila temperatura vazduha i zemljišta, odnosno biljke adaptirale na spoljne uslove. Dobro odnegovan rasad treba da bude starosti od 25 do 35 dana. Iskaljen rasad spreman je za iznošenje na parcelu i rasađivanje. Dan pre sadnje neophodno je rasad dobro zaliti, jer ako je suv ili pak suviše vlažan dolazi do raspadanja supstrata i povređivanja korena, što lubenica ne trpi. Sadnju je najbolje obaviti u jutarnjim i večernjim satima ili kada je oblačno. U svakom slučaju, treba izbegavati rasađivanje kada je dnevni maksimum temperature. Zemljište za sadnju se mora nekoliko dana ranije pripremiti da bi se sleglo, a ako je potrebno i zaliti. Vreme sadnje u našim uslovima je kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, a to je krajem aprila i početkom maja.
 
Nega i berba
 
Tokom vegetacije primenjuju se mere nege lubenice, koje se sastoje od međuredne obrade, prihranjivanja, navodnjavanja, suzbijanja korova i zaštite od bolesti i štetočina. Međurednom obradom se razbija pokorica, čuva vlaga i suzbijaju korovi. Ako se primenjuje navodnjavanje, ova operacija se obavlja nakon svakog zalivanja, kada se zemljište dovoljno ocedi. Kod nas se lubenice najvećim delom proizvode bez zalivanja, mada se primenom navodnjavanja ostvaruju  sigurniji prinosi. Kritični period za lubenice je faza cvetanja i plodonošenja, kada se nedostatak vlage odražava na opadanje cvetova i zametnutih plodova. U našim uslovima vrlo uspešno se može primenjivati navodnjavanje u kritičnim periodima vegetacije. 
Lubenica se prihranjuje u fazi intenzivnog formiranja vreža, i to najčešće mineralnim đubrivima, kao i tečnim, različitih formulacija, u zavisnosti od faze rasta i potreba biljke.
Jedna je od najosetljivijih povrtarskih vrsta na herbicide. Zato je primena herbicida u proizvodnji lubenice ograničena. Kod nas nije registrovan nijedan herbicid, a u svetu je vrlo mali broj selektivnih herbicida. U zaštiti lubenica od bolesti i štetočina neophodna je primena agrotehničkih i hemijskih mera. Od agrotehničkih mera najznačajnije su poštovanje plodoreda, pravilan izbor parcele i preduseva, upotreba zdravstveno ispravnog semena, kalemljenje, kao i redovna nega useva. 
Berba se obavlja u fiziološkoj zrelosti ploda. Zavisno od sorte, lubenice pristižu za 70 do 90 dana od nicanja. Plodovi sazrevaju za 30 do 40 dana od oplodnje. Određivanje zrelosti ploda se utvrđuje na nekoliko načina. Vešti proizvođači određuju zrelost na osnovu tupog zvuka, mat prevlake na kori, zalistak i rašljika pored ploda se suše, a kada se prekine plodna drška curi crven sok. Berba se obavlja u jutarnjim satima, nakon rose, pre nastupanja visokih temperatura. Lubenice se transportuju u rasutom stanju, osim kada su namenjene udaljenim tržištima. Tada se između plodova stavlja slama da amortizuje udarce tokom transporta. Transportabilnost je sortna karakteristika i uslovljena je debljinom kore. Sorte sa debljom korom bolje podnose transport i duže se čuvaju. 
 
Dr Jelica Gvozdanović Varga
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad