* Suzbijanje podrazumeva primenu plansko-preventivne strategije – kombinovanje agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera
 
Koštičavo voće izloženo je mnogim bolestima koje umanjuju prinos i ekonomsku dobit. Jedna od najčešćih i ekonomski najznačajnijih  je monilioza, odnosno sindrom sušenja cvetova, grančica, grana, rak-rana i mrke truleži plodova, a kod nas je poznata kao bolest koštičavog voća.
Prouzrokuje je gljiva Monilinia laxa, koja je rasprostranjena u celoj  Evropi, izuzev krajnjeg severa. Pogoduje joj umerena i suptropska klima, a  najčešće se javlja na šljivi, kajsiji i višnji, mada može napasti i breskvu, nektarinu i dunju. U Srbiji poseban problem predstavlja otkako se intenzivno gaji američka sorta šljive "stenlej", koja je jako podložna moniliozi. U godinama sa obilnim i čestim kišama tokom fenofaze cvetanja, ovaj patogen prouzrokuje masovno sušenje cvetova i grančica, što dovodi do ozbiljnog smanjenja prinosa. Štete su vidne, kako u godini pojave bolesti tako i u narednoj. Zato je od izuzetnog značaja blagovremeno reagovati i na vreme preduzeti sve raspoložive mere u cilju suzbijanja patogena. 
Usled sušenja letorasta, kruna voćke je proređena i nepravilno formirana. Smanjena je opšta vitalnost stabla. Na plodovima se javlja trulež, pa gubici mogu dostići čak 50 odsto ukupnog prinosa.
Parazit napada otvorene cvetove, infekcija se ostvaruje preko tučka. Gljiva brzo raste i prekriva tkivo sivom prevlakom. Cvetovi dobijaju mrku boju, suše se i otpadaju. Sa cveta parazit prodire u letoraste, koji bivaju prstenasto obuhvaćeni i suše se iznad mesta zaraze. Na rodnim grančicama se javljaju ulegnuća i mrke pege iz kojih curi smola.
Tokom sazrevanja ploda dolazi do izražaja mrka trulež na njima. Javljaju se mrke pege, obično na mestu neke povrede ili uboda insekta, što olakšava prodor patogena. Bolest može zahvatiti plod i tokom transporta i čuvanja.
Spore gljive na pokožici formiraju koncentrične krugove, zaraženi plodovi se suše, mumificiraju, ostaju tokom zime na granama i služe kao izvor zaraze za narednu godinu. Patogen može prezimiti i u rak-ranama, ali i u otpalim plodovima na površini zemljišta. 
Suzbijanje nije jednostavno, a podrazumeva primenu plansko-preventivnih   mera, kombinovanjem agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih. Pre svega, treba unapred razmišljati,  pri podizanju voćnjaka voditi računa da se bira ocedito zemljište i tereni koji se lako provetravaju. Treba odabrati sortiment koji pokazuje veću toleranciju prema  patogenu.
Takođe, važno je da se adekvatno i na vreme primenjuju sve raspoložive mere preventivne zaštite. Ne treba zaboraviti da sa završetkom berbe radovi u voćnjaku nisu završeni, već je to pravi momenat za "okršaj" u smanjenju infektivnog potencijala za narednu sezonu.
Skidanje polomljenih, suvih i zaraženih grana, grančica, sakupljanje lišća, suvih i mumificiranih plodova, njihovo iznošenje i paljenje van voćnjaka je polazna zaštita. Jesenji tretman bakarnim preparatima, kao i kombinacijom bakarnih preparata i mineralnog ulja pred samo kretanje vegetacije, predstavlja nezamenjivu preventivnu zaštitu.
 U momentu pojave bolesti, treba ukloniti sve  grane i grančice na kojima je vidna zaraza, i to rezom tridesetak centimetra u zdravo tkivo, izneti ih iz voćnjaka i zapaliti.
 Što se hemijskih mera zaštite tiče, uobičajena su dva prskanja. Prvo od faze belih kokica, do otvaranje 30 odsto cvetova, a drugo 5-6 dana kasnije, odnosno u punom cvetanju. Ukoliko je vreme vlažno i kišovito, preporučuje se i dodatni, treći tretman. Koriste se fungicidi na bazi aktivnih materija: ciprodinil, iprodion, tebukonazol i drugi. 
Da ne bi došlo do pojave rezistentnosti, kombinuju se sistemični i protektivni fungicidi. Ako dođe do sušenja cvetova, a voćke dobiju izgled kao da su polivene vrelom vodom, više im se ne može pomoći fungicidima i treba se fokusirati na uklanjanje izvora zaraze i očuvanja lisne mase za narednu vegetaciju. 
U mere zaštite od monilioze spada i zaštita od insekata i drugih faktora koji dovode do povređivanja plodova, i time olakšavaju prodor patogena.
 
Tekst i foto:
Dipl. inž Lidija Vulović
PSSS ”Kragujevac”