* Gajenjem otpornih sorti i primenom integrisanih mera borbe – agrotehničkih, mehaničkih, hemijskih, bioloških – pruža se zaštita zasadu
 
Dunju napadaju brojni patogeni, među kojima su prouzrokovači bolesti: trulež plodova, crna pegavost, pepelnica, bakterijska plamenjača. Napadaju je i insekti: breskvin smotavac, jabukin smotavac, biljne vaši, ose, moljci, mineri, crveni voćni pauk, izazivajući štete i umanjujući prinos.
 
Bolesti dunje
 
Trulež plodova prouzrokuje gljiva Monillia fructigena (Sclerotinia cydoniae).  U proleće na mladom lišću, u obliku mrkih pega, pojave se prvi simptomi. Insekti prenose gljivicu na cvetove, mlade lastare i mlad plod, koji ubrzo mumificira.  Suše se i mladari. Tokom leta inficiraju se i razvijeni plodovi, dobijaju mrkocrnu boju i suše se. Oko mesta zaraze, u obliku koncentričnih krugova, javljaju se konidije – egzogene spore gljive. Ovi plodovi ostaju na granama do narednog proleća i čine izvor zaraze. Hemijsko suzbijanje – tretiranjem pred cvetanje, u  punom cvetanju i u precvetavanju registrovanim preparatima za suzbijanje monilije – daje adekvatnu zaštitu. 
Pepelnicu dunje prouzrokuje gljiva Podosphaera oxyacantha. Simptomi su na mladarima i lišću u obliku sivkaste prevlake koja ostavlja tragove na lišću, koje se kasnije osuši. Gljivica prezimljava u opalom lišću, odakle u narednoj sezoni kreće infekcija. 
Crna pegavost lista dunje (Diplocarpon maculatum) na lišću prouzrokuje okruglaste sivkaste pege, oivičene zonom tamnije boje. Lišće otpada pre vremena.  Gljiva napada i mlade plodove, koji se ubrzo suše.   
Da bi se sprečio nastanak ovih bolesti, najefikasnija je preventivna zaštita. U jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, zaražene mladare, mumificirane i trule plodove i spaliti ih. Opalo lišće se može istretirati petoprocentnim rastvorom UREE u količini od 1.000 l/ha i time značajno smanjiti infektivni potencijal za narednu sezonu. Zavisno od vremenskih uslova i stanja u zasadu, u toku sezone potrebno je obaviti i različit broj tretiranja, u proseku šest do deset. Za hemijsko suzbijanje postoji široka paleta preparata na bazi aktivnih materija: iprodion, tiofanat-metil, ditianon, mankozeb, kaptan, hlortalonil, tebukonazol, difenokonazol, ciprodinil, fosetil-aluminijum, miklobutanil, elementarni sumpor. Bakarne preparate treba upotrebiti u fazi mirovanja. Ako se poštuje preporuka stručnjaka o izboru preparata, vremenu i načinu primene, ove  bolesti se bez problema drže pod kontrolom.
Bakterijsku plamenjaču jabučastog voća – jabuke, kruške, dunje, mušmule – izaziva  bakterija Erwinia amylovora. Najopasnija je bolest, sa velikim štetama i neizvesnim ishodom borbe ako se pojavi u zasadu. Praktično, kada se jednom pojavi, uvek je prisutna i nikada se ne iskorenjuje do kraja. Bakterija napada sve delove dunje, cvetove, lišće,  letoraste, mlade plodove, grane i deblo. 
U proleće, sa obolelih biljaka na zdrave biljke, zaraza se može preneti insektima, kišom, vetrom, pticama. Od velikog značaja je i aktivnost čoveka prilikom orezivanja ili rada sa sadnim materijalom. Infekcija se najčešće ostvaruje preko cveta, ali bakterija ulazi u biljku i kroz ostale prirodne otvore i povrede. U proleće prvi vidljivi simptomi su na cvetovima koji postaju mrki, pocrne i osuše se. Osušeni listovi ne opadaju već ostaju na granama i mogu formirati simptome u obliku pastirskog štapa. Takođe, plodovi pocrne i ne opadaju. Od mesta prodora bakterija se širi na grane izazivajući usput nekrozu tkiva, kora postaje mrka, mekša, nabubrela i ispucala i, ako se ne reaguje, može stići do stabla. Preko bakterijskog eksudata zaraza se širi tokom cele vegetacije. Širenju bakterije odgovara vlažno i toplo vreme.
Zaštita je jedino moguća ujedinjenjem svih raspoloživih mera borbe: gajenjem otpornih sorti, agrotehničkim, mehaničkim, hemijskim, biološkim merama. Potrebno je stalno kontrolisati zasade i, pri pojavi simptoma, odmah reagovati uklanjanjem zaraženih delova. Higijenske mere u voćnjaku su veoma bitne. Obolele grane se orezuju najmanje 30 cm ispod obolelog dela, iznose iz zasada i spaljuju. Ako su grane obolele sve do centralnog stabla, voćku je potrebno izvaditi, jer joj nema spasa. Odsečene zaražene delove ne treba bacati na zemlju, već stavljati u vreće ili kontejnere i iznositi van voćnjaka. Makaze kojima se orezuje treba dezinfikovati u toku rada. Za dezinfekciju se može upotrebiti: 10-postotni natrijum-hipohlorit, 70-postotni etil-alkohol ili neko drugo dezinfekciono sredstvo. 
Važno je i suzbijanje štetnih insekata (vektora bakterije), ali  treba voditi računa o pčelama u toku cvetanja.  Najzastupljenije sorte dunje kod nas, "leskovačka" i "vranjska" su izuzetno osetljive. S obzirom na to da su druge sorte manje prisutne, nemoguće je sa sigurnošću proceniti koliko su one otpornije. Ako je infekcija stabla izuzetno jaka i ima dosta osušenih stabala, preporuka je da se izvrši njihova eradikacija, odnosno krčenje takvih stabala, pa i celog zasada sa spaljivanjem iskrčenih voćaka.
U suzbijanju ervinije hemijske mere zaštite ne daju zadovoljavajuće rezultate. Dozvoljena je i upotreba baktericida na bazi aktivne materije fosetil-aluminijum i bakarnih sredstava. Bitno je da prilikom tretiranja u fazi cvetanja voćka bude stalno pokrivena preparatom. Praksa je pokazala da su preparati na bazi bakra do sada dali najbolje rezultate, ako se primenjuju u fazi mirovanja voćaka, s jeseni nakon opadanja lišća i s proleća do faze "mišjih ušiju". U fazi cvetanja treba primeniti preparat bakar-hidroksid u koncentraciji 0,05–0,01%. Hemijski tretman se obavlja u fazi belih kokica, kada je 5–10% otvorenih cvetova; u fazi punog cvetanja, kada je 50% otvorenih cvetova, kod precvetavanja, ili nakon svakih tri do pet dana.  
Primena antibiotika kod nas nije dozvoljena zbog nepovoljnog delovanja na čoveka i životnu sredinu, kao i zbog opasnosti od pojave rezistentnih sojeva bakterije. U novije vreme sve više se radi na proučavanju i uvođenju bioloških mera borbe. Ove mere zaštite podrazumevaju primenu saprofitnih mikroorganizama i njihovih eksudata, koje ispoljavaju antagonistički efekat prema ovom parazitu. 
 
Najčešće štetočine 
Breskvin smotavac (Lasperyesia molesta) napada jabuku, kajsiju, breskvu, šljivu i dunju, izazivajući crvljivost i opadanje ploda. U plodu može biti više gusenica i hodnika punih izmeta. Larve ne ulaze u semenu kućicu. Štetočina prezimljava u stadijumu larve, u pukotinama kore stabla i grana. Ima tri do četiri generacije godišnje. Suzbijanje se sprovodi od kraja maja (kada se primete prve mlade gusenice, odnosno na sedam  dana po hvatanju leptira na feromonskim klopkama) do početka avgusta. 
Jabukin smotavac (Lasperyesia pomonella) sličan je breskvinom moljcu, a razlikuje se po tome što ulazi u semenu kućicu i sa znatno širim izlaznim otvorom. Ubušuje se na mestu dodira dva ploda. Ima dve generacije.
Biljna vaš (Aphis pomii)  napada uglavnom mlade biljke, sisa sokove i lišće se kovrdža, a biljka se iscrpljuje. Na izlučenoj mednoj rosi naseljavaju se gljivice "čađavice". Vaši prezimljavaju u vidu zimskih jaja, imaju osam do deset generacija. 
Jabukin moljac (Hyponomeuta malinellus) hrani se pupoljcima i listovima. Ima jednu generaciju godišnje.
Zaštita od štetočina ogleda se u  tretmanu insekticidima. Prvo tretiranje je pred cvetanje kada se uz bakarne preparate kombinuju i piretroidi na bazi aktivne materije cipermetrin, bifentrin. Posle precvetavanja treba upotrebiti preparate na bazi acetamiprida, kojim se suzbijaju mineri i vaši. Do kraja vegetacije treba planirati još tri do četiri tretiranja insekticidima, na bazi aktivnih materija: lambda cihalotrin, hlorpirifos, cipermetrin, piriproksifen, hlorantraniliprol i druge. Preparate treba upotrebljavati u propisanim koncentracijama, poštujući karencu i mere bezbedne primene.
Tekst i foto:
dipl. inž. Živorad Jovanović
PSSS "Poljoservis" Knjaževac