* Pojavljuje se u proleće u periodu cvetanja šljive, kada i pčele oprašuju cvetove
 
Crna i žuta šljivina osa (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava) pojavljuju se širom naše zemlje gde se gaji šljiva. Sa kretanjem vegetacije u periodu cvetanja šljive, pri povoljnim vremenskim uslovima, suvom i toplom vremenu, izazivaju velike štete.
Obe šljivine ose, i crna i žuta, javljaju se istovremeno. Crna šljivina osa je veličine od četiri do pet milimetara, a žuta je nešto veća. Larve (pagusenice) su zelenkastožute sa crnom glavom, veličine od 9 do 12 mm.
Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Odrasli insekti (ose) se pojavljuju u proleće, obično u periodu cvetanja šljiva. Po parenju ženke polažu jaja u čašične listiće. Razlika između crne i žute ose je što crna osa polaže jaja u slobodne delove, a žuta između slobodnih delova čašičnih listića. Jaja polažu ispod epidermisa, koga zasecaju legalicom. Ispiljene larve se odmah "ubuše" u tek zametnute plodove i hrane se njima, izgrizajući  semenku. Oštećeni plodovi se vrlo lako prepoznaju po crnim tačkicama, koje predstavljaju mesto ubušavanja larve u unutrašnjost. Takvi plodovi opadaju.
Kada završe razviće, larve odlaze u zemljište gde opredaju kokone u kojima prezimljavaju. U toku godine imaju jednu generaciju.
Nanose štetu samo šljivama. Veće štete nastaju ako je neposredno pre i tokom cvetanja šljiva vreme suvo i toplo. Smanjenje prinosa u proseku je do 50 odsto. 
Važno je napomenuti da prisustvo pčela ograničava početak zaštite šljive od osa. Hemijsko suzbijanje šljivinih osa najbolje je obaviti u precvetavanju, kada otpadne više od 75 odsto kruničnih listića i kada nema više aktivnih pčela. Kada je šljiva u fazi precvetavanja i počnu da otpadaju latice, pčele prestaju sa posećivanjem cvetova. Tada zasad treba tretirati insekticidima na bazi deltametrina i malationa.
 Ako je populacija šljivinih osa brojna, treba obaviti još jedno prskanje 10–12 dana posle prvog tretmana.
Od svih voćnih vrsta, šljive, osim jabuka, najviše zavise od oprašivačke funkcije pčela, jer su one jedini prenosioci šljivinog cvetnog praha. Pojedine izuzetno kvalitetne sorte šljiva, poznate kao samobesplodne, poput  "čačanske rane", "čačanske najbolje", "čačanskog  šećera" i drugih, ne mogu zametnuti plodove ukoliko na njihove cvetove pčele ne donesu cvetni prah sa cvetova drugih sorti.  
Našim zakonskim propisima poljoprivredni proizvođači su obavezni da o planiranom prskanju gajenih biljaka preparatima otrovnim za pčele obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara. Važno je sačuvati pčele i ne aplicirati insekticide dok su biljke u cvetu.
 
Tekst i foto: 
inž. Marinko Jovičić
PSSS “Prokuplje”