* Štete će biti mnogo manje ako se sve agrotehničke mere u usevu pšenice sprovedu valjano
Pre martovskog snega, u regionu srednjeg Banata su usevi pšenice i drugih strnih žita bili u dobrom stanju. Uprkos tome što je nicanje na većini parcela nastupilo početkom novembra, i što je tokom zime bilo manje padavina od proseka, usevi su dobro napredovali zahvaljujući blagoj zimi. Kao i uvek, stanje useva u regionu je neujednačeno. Na većini parcela su usevi u dobrom stanju, ali postoje i oni koji su žuti, zaostali u porastu i slabo izbokoreni. Razlozi za loše stanje tih useva su različiti. Jedan je štetno delovanje ostataka herbicida. Na nekim parcelama su u februaru i martu ove godine na pšenici primećene štete od ostataka herbicida, koji su primenjeni prošle godine u usevima gajenim pre pšenice. Ti ostaci herbicida nisu isprani padavinama u dublje slojeve zemljišta, nisu ih razgradili mikroorganizmi, niti su razloženi na neki drugi način. 
Svake godine se na pšenici i drugim strnim žitima, u manjoj ili većoj meri, mogu uočiti štete od ostataka herbicida. O tome se malo piše, pa je važno da se poljoprivrednim proizvođačima ukaže na ovaj problem, koji bi zajedno morali da rešavaju agronomi ratari i zaštitari. Ratari bi morali da upoznaju proizvođače kako da agrotehničkim merama utiču na smanjenje ili sprečavanje šteta od ostataka herbicida. Zaštitari treba da ih upozore koji herbicidi mogu da pričine štetu, u kojoj dozi, u kom roku primene itd. U prospektima za primenu herbicida, koje objavljuju proizvođači pesticida, navode se podaci o tome koji se usevi mogu sejati iste godine, a koji narednih godina nakon primene herbicida. Međutim, na osnovu ovih podataka poljoprivrednici ne mogu da steknu kompletnu sliku o problemima koje prave ostaci herbicida. 
Sa ratarskog stanovišta govori se o štetama od ostataka herbicida, uslovima koji pogoduju da se jave štete i merama za njihovo smanjenje. Zapažanja su nastala u periodu dužem od 20 godina, a na osnovu rada agronoma PSS "Zrenjanin". 
 
Kako prepoznati oštećene useve
Simptomi koje pokazuju usevi oštećeni ostacima herbicida  ogledaju se u zaostajanju u rastu i razviću, slabijem bokorenju ili potpunom izostanku bokorenja, zatim žutilu čitave biljke, kao i žutilu najstarijih listova ili vrhova listova. Ispoljavaju se i kroz crvenilo čitave biljke ili vrhova listova, koje se ređe javlja od žutila. Dolazi i do proređivanja sklopa zbog sušenja - propadanja biljaka. Takođe, slabije je razvijen koren sa sivim žilicama. Listovi su uski i nakostrešeni (naježeni), jači je napad bolesti, slabija je zakorovljenost ili potpuno odsustvo korova u usevu pšenice. Biljke su niže  i manji je klas. Smanjen je i prinos i kvalitet pšenice.
Važno je istaći da se svi nabrojani simptomi neće pojaviti istovremeno, već samo neki od njih. Opisani simptomi nisu specifični samo za štetno delovanje ostataka herbicida, mogu se uočiti i kod nekih drugih pojava. Na primer, svetlozelena ili žuta boja lista može biti posledica  manjka azota u zemljištu, suše, prevlaživanja, velike zbijenosti zemljišta, hladnoće, bolesti, napada insekata, fitotoksičnog delovanja pesticida primenjenih u strnim žitima i nekih drugih pojava. 
Kako se onda može sa sigurnošću znati  šta je izazvalo neki od opisanih simptoma? Potpune sigurnosti nema, zbog prirode biljne proizvodnje. Ponekad iste simptome istovremeno mogu uzrokovati dva ili više faktora. Najveća sigurnost donetih zaključaka se postiže ako se obavi laboratorijsko ispitivanje sadržaja ostataka herbicida u zemljištu. Međutim, to se u praksi veoma retko radi, zbog visokih troškova analize. S druge strane, analiza prisustva ostataka herbicida može pokazati da traženog herbicida nema, jer se on transformisao u neko drugo štetno jedinjenje koje se nije tražilo u analizi. Tako se dobija lažna slika da u zemljištu nema štetnih ostataka herbicida. 
Prilikom determinisanja simptoma, da bi se izbegle greške u  donošenju zaključaka, treba detaljno analizirati primenjenu agrotehniku, svojstva zemljišta i vremenske uslove. Simptomi uočeni na usevu mogu se pripisati štetnom delovanju herbicida samo u slučaju kada se ne mogu povezati sa nekim drugim faktorom koji izaziva slične simptome na usevu. Pri donošenju zaključaka treba  koristiti sistem eliminacije onih faktora za koje smo sigurni da nisu izazvali uočene simptome. Samo u slučaju kada se svi ostali faktori odbace, sa velikom sigurnošću može se tvrditi da je uzrok opisanih simptoma štetno delovanje ostataka herbicida. 
U retkim slučajevima štetno delovanje ostataka herbicida se može uočiti već tokom jeseni. To se dešava samo u slučaju kada su leto i jesen jako sušni. U najvećem broju slučajeva, simptomi   se pojavljuju u martu, nakon buđenja vegetacije. Usevi koji su u toku jeseni izgledali dobro, u martu počinju da zaostaju u razvoju. Slikovito rečeno, oni izgledaju tako kao da se "tope", to jest kao da nazaduju u razvoju. Kada je zima topla, kao ove godine, simptomi se pojavljuju pre marta.
Simptomi štetnog delovanja herbicida mogu se uočiti na čitavoj parceli, ili samo na nekim delovima parcele. To se češće javlja, zato što parcele nisu ujednačene po  sadržaju vlage, peska, gline i organske materije i što tretiranje preduseva herbicidima nije ujednačeno na čitavoj površini parcele. Kada se na parceli uoče delovi sa usevom zaostalim u razvoju i delovi sa normalno razvijenim usevom, treba videti da li se ta neujednačenost može povezati sa nejednakom primenom herbicida u predusevu, sa njenom setvom, đubrenjem ili sa nekom drugom agrotehničkom merom primenjenom u pšenici. 
Ako se ne može naći veza između neujednačenosti useva i agrotehnike primenjene u pšenici, odmah treba posumnjati na ostatke herbicida. Usev je zaostao u razvoju na onim delovima gde je primenjena veća količina herbicida u predusevu i gde je zemljište peskovitije, a normalno je razvijen na delovima sa propisanom količinom herbicida i gde je zemljište glinovitije. Na osnovu ovih činjenica, može se reći da greške koje proizvođači prave prilikom tretiranja preduseva olakšavaju donošenje zaključaka u vezi sa uzrokom štete na pšenici.
Faktori koji  povećavaju štete od ostataka herbicida mogu biti: 
•Primena većih količina herbicida od preporučenih doza u usevu koji prethodi pšenici, po čitavoj površini ili na pojedinim delovima parcele. Proizvođači mogu povećanu dozu primeniti namerno ili greškom. Najčešće greške koje se prave prilikom primene herbicida su preklapanje prohoda, pravljenje oplazina, slabo mešanje herbicida, neispravne dizne, neujednačena brzina kretanja traktora, stajanje u mestu dok prskalica radi itd.
•Kasna primena herbicida u predusevu za pšenicu, kod kasne setve ili kod presejavanja useva.
• Mala količina padavina u godini koja prethodi setvi pšenice i  tokom vegetacije. Šteta je mnogo veća ako se suša javi u oba ova perioda, nego ako se javi samo u jednom periodu. U vezi sa zimskim padavinama (oktobar-mart), treba istaći da je rizik od štete jako povećan kada je količina zimskih padavina manja od 100 litara po kvadratnom metru.
•Plitka obrada zemljišta za setvu pšenice i obrada bez okretanja zemljišta (tanjiranje, plitko oranje, razrivanje). Kod nas dominira plitka obrada zemljišta tanjiračom, pa je ovaj faktor rizika često prisutan.
•Peskovito i zaslanjeno zemljište. Na lakim zemljištima koja sadrže više peska, a manje organske materije i gline, štete su uvek veće nego na teškim zemljištima koja sadrže manje peska, a više organske materije i gline. Ova pojava se objašnjava vezivanjem ostataka herbicida za organsku materiju i glinu. Tako vezani herbicidi ne mogu da pričine veću štetu usevu, jer ih on ne može usvojiti. Često se na istoj parceli mogu naći uzvišenja, "bregovi" i udubljenja, "dolje". Na uzvišenim delovima parcele zemljište je svetlije i ima manje vlage, gline i humusa. Na nižim delovima parcele zemljište je tamnije i ima više vlage, gline i humusa. Štete od ostataka herbicida su uvek izraženije na uzvišenim delovima parcele, jer tu ima više ostataka herbicida koji nisu vezani za čestice zemljišta pa ih usev može usvojiti.  
•Nekvalitetna setva (jako duboka, jako plitka, kasna).
•Neodgovarajuće đubrenje (izostanak đubrenja ili smanjeno đubrenje u jesen, kasna prihrana azotom).
•Smenjivanje toplog i hladnog vremena tokom zime i u vegetaciji.
•Primena zemljišnih herbicida u predusevu za pšenicu. Ostaci zemljišnih herbicida  prave najveću štetu, ali su u mnogim slučajevima štetu napra-vili i ostaci  folijarnih herbicida koji  deluju  preko  listova korova.
Štete će uvek biti veće na zemljištu lošijih svojstava, kao i prilikom primene lošije agrotehnike i nepovoljnijih vremenskih uslova.
 
Kako smanjiti štete od ostataka herbicida
 
Preventivne mere su najbolje. Pre setve strnih žita treba proceniti rizik od štetnog delovanja ostataka herbicida tako, što će se analizirati vremenski uslovi i agrotehnika koja je primenjena u predusevu. Ako su prethodno proleće, leto i jesen bili sa malo padavina, ukoliko su herbicidi u predusevu primenjeni kasno, ako je primenjena veća količina herbicida od propisane, ili je zemljište peskovito, može se očekivati da će doći do problema sa ostacima herbicida. U tom slučaju mora se ispitati sadržaj ostataka herbicida u zemljištu putem laboratorijske analize zemljišta. Pošto je mala verovatnoća da će neko to uraditi, sadržaj ostataka se može proceniti na osnovu zakorovljenosti parcele. Ako je na kraju vegetacije suncokreta, soje, kukuruza, ili nekog drugog preduseva za pšenicu zemljište čisto - nezakorovljeno, opravdano se može očekivati da će ostaci herbicida napraviti štetu. Tada je najsigurnije odustati od setve ozimih strnih žita.
Ukoliko se žito ipak bude sejalo, trebalo bi  obaviti duboku osnovnu obradu zemljišta plugom, kako bi se ostaci herbicida "razblažili", tako što će se izmešati sa većom masom zemljišta. Pri tom treba istaći da je veoma mali broj  proizvođača koji su spremni da ih sprovedu. Uzrok ovakvog ponašanja je veliki optimizam među proizvođačima koji uvek veruju da će vremenski uslovi biti povoljni, pa će ispraviti sve njihove greške. Zato se prave brojni propusti u agrotehnici strnih žita. Treba znati da će štete od ostataka herbicida biti mnogo manje ako se sve agrotehničke mere u usevu pšenice sprovedu valjano. To se naročito odnosi na đubrenje i setvu. Kada na proleće dođe do štetnog delovanja herbicida na usev, proizvođači najčešće pokušavaju da stanje useva poprave pojačanim đubrenjem granulisanim ili folijarnim đubrivima. Iskustvo pokazuje da ove mere neće biti od velike koristi ako je usev pre toga optimalno đubren u toku jeseni i proleća. Veća korist se dobija primenom biostimulatora koji sadrže biljne hormone, huminske i fulvo kiseline, aminokiseline, organske kiseline i druge stimulativne materije. Svakako će pomoći i tretman folijarnim đubrivima, koja sadrže makro i mikroelemente. Međutim, najveću korist za usev ima dobra snabdevenost zemljišta lakopristupačnom vodom. Zato se može reći da samo obilne padavine mogu značajnije da poprave stanje oštećenih useva.
To se moglo uočiti i u martu ove godine. Kiše koje su pale početkom marta su značajno popravile stanje svih useva, a naročito onih koji su pokazivali simptome štetnog delovanja ostataka herbicida. Kod useva koji su bili manje oštećeni, simptomi su se skoro izgubili. Usevi koji su jače oštećeni još pokazuju simptome, ali su oni manje izraženi nego ranije. Na kraju treba naglasiti da, bez obzira na količinu padavina i primenjene mere nege, usevi jače oštećeni ostacima herbicida nikada ne mogu po prinosu dostići neoštećene useve na kojima je primenjena dobra agrotehnika.
 
Tekst i foto: Mr Ilija Bjelić
PSS "Zrenjanin"