* Važne mere nege i zaštite useva u ovom periodu su, pre svega, korektivno prihranjivanje azotom, čvrstim đubrivima, primena regulatora rasta i preventivna zaštita useva od bolesti
* Propuštanjem nekih od navedenih mera nenadoknadivo će se smanjiti potencijal biljaka
Kada strna žita započnu porast u stablo, tj. uđu u fazu vlatanja, znak je da vegetacija ulazi u završni period. Do pune zrelosti (polovina juna) odvijaće se formiranje kapaciteta za budući prinos. Potencijal za prinos je delimično formiran još u vegetativnom periodu, u fazi bokorenja, kada se stvara broj mogućih klasova po m2. Mnogi proizvođači mešaju pojam vlatanja sa fazom klasanja, zato što se u mnogim našim krajevima vlat poistovećuje sa pojmom klas. Dakle, vlatanje je porast strnih žita u stablo i traje do pojave klasa u spoljnoj sredini, odnosno do faze klasanja. Kod vlatanja se razlikuju međufaze: početak vlatanja i intenzivni porast biljaka. Početak vlatanja predstavlja momenat kada se iznad površine zemljišta pojavi prva internodija stabla. Ovo se ne može videti, ali se može napipati prstima, u prizemnom delu biljaka i to na glavnom stablu.
 
Značaj faze vlatanja
 
Početak vlatanja označava i početak stvaranja najvažnijih komponenti prinosa: broja klasića u klasu i broja cvetova u klasićima (IV, V i VI etapa organogeneze). Pšenica može da začne 22-24 klasića i do sedam cvetova u klasiću. To zavisi od sklopa, sorte i uslova gajenja. Od ovih komponenti će zavisiti prinos po klasu. Shodno broju klasova/m2, koji se definitivno formira u ovoj fazi razvića biljaka, i ostvarenom prinosu po klasu, zavisiće i konačni prinos po hektaru. S proizvodnog stanovišta faza vlatanja je ključna za budući prinos. U tom smislu su faze bokorenja i vlatanja značajne za blagovremenu primenu svih preostalih agrotehničkih mera, uključujući i mere nege i zaštite useva.
Da bi se stručnjaci (ratari i zaštitari), primarni i proizvođači pesticida celog sveta razumeli, usvojena je međunarodna skala rasta i razvića pojedinih biljnih vrsta. Ova skala označena je brojevima od 1 do 100 (od semena do semena), a poznata je po nazivu BBCH-skala. Po toj skali brojevi od 20 do 29 označavaju bokorenje, a brojevi 30–39 fazu vlatanja. Na osnovu toga farmeri dobijaju jasna uputstva za primenu određenih mera zaštite useva. Uputstva se nalaze i u originalnoj deklaraciji pesticida. Osim pesticida, ovom skalom se određuje i primena regulatora rasta, kao i drugih aktivnih materija, koje treba da deluju preko listova.
Fenološki posmatrano, biljke se u fazi vlatanja rapidno menjaju. Nadzemni delovi ubrzano rastu, razvijaju se listovi stabla, tako da se fotosintetički aktivna površina brže uvećava nego masa korenovog sistema. Usvajanje hranljivih materija se ubrzava, na osnovu čega biljka raste i razvija se. U našim agroekološkim uslovima faza može da traje 20–45 dana, zavisno od temperatura. One treba da su iznad 15 °C, ali ne preko 20 °C. Niže temperature usporavaju razviće, a jako visoke ubrzavaju procese u biljkama. Pri tome je neophodna optimalna i kontinuirana snabdevenost vlagom.
Proizvođači su morali biljke da snabdeju dovoljnim količinama NPK hraniva, pre nastupanja intenzivnijeg porasta. Ako to nisu učinili, u fazi vlatanja će se manifestovati svi nedostaci, najčešće zaostajanjem biljaka u porastu, žućenjem starijih listova, skraćivanjem njihovih dimenzija i sl.
 
Mere nege u vlatanju
U početku vlatanja se primenjuju veoma značajne mere nege i zaštite. Pre svega, treba primeniti korektivno prihranjivanje azotom, čvrstim đubrivima. Urgentna mera bi bila i primena regulatora rasta, tj. sredstava za skraćivanje donjih internodija (članaka) stabla kod onih useva koji su zbog prekomerne gustine setve jako bujni. Veoma je važno da se primeni i preventivna zaštita useva od bolesti. Naime, još ranije je utvrđeno prisustvo pepelnice, septorije, rđe i drugih značajnijih patogena. Zahlađenje će doprineti da se razvoj patogena uspori, čime su proizvođači dobili na vremenu. Međutim, pad temperature neće zaustaviti nicanje i porast korovske flore, pa se mogu primeniti i herbicidi. Jedino nema potrebe u ovom trenutku za primenom insekticida u strnim žitima. Mere zaštite treba primenjivati prema preporukama stručnjaka za zaštitu bilja. Mora se strogo voditi računa o vladajućim temperaturama tokom dana i noći, jer svaki pesticid ima svoj optimalni toplotni interval delovanja. Po našem mišljenju, treba se držati gornje granice dozvoljenih doza pojedinih preparata. Veoma je važno naglasiti da će se propuštanjem nekih od navedenih mera nenadoknadivo smanjiti potencijal biljaka.
Sneg i niske temperature nisu ostavili vidljivije tragove na usevima, ali su najavili mogućnost značajnijeg poleganja. Najnepovoljniji momenat poleganja je u fazama intenzivnog porasta, pred klasanje i u klasanju.
Zbog opšte situacije u svetu i kod nas, prouzrokovane virusom Covid 19, doći će do veće potražnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Treba iskoristiti mogućnosti koje imaju sve vrste strnih žita na našim njivama. Takođe, punu pažnju treba posvetiti prolećnoj setvi, posebno izboru hibrida kukuruza i suncokreta, kao i sorti soje. Domaći instituti u Novom Sadu i Zemun Polju, kao i najveća domaća semenska kuća BSP-Srbobran, pripremili su dovoljne količine i povoljan asortiman.  Prednost domaćeg sortimenta nad stranim je mnogostruka. Očekuju se i mere države, koje će značajnije podstaći ukupnu primarnu proizvodnju i ukloniti sve nepotrebne administrativne barijere na putu ostvarivanja visoke i kvalitetne proizvodnje u Srbiji.
 
Tekst i foto:
Prof. dr Miroslav Malešević,
BSP-Srbobran, 
Prof. dr Radivoje Jevtić,
 Dr Vladimir Aćin,
 Dr Milan Mirosavljević,
 Institut za ratarstvo i  povrtarstvo, Novi Sad