* Seje se krajem marta, početkom aprila, kada prođu mrazevi
 
Uljana repica je jedan od najstarijih gajenih uljanih useva. Predstavlja odličan izvor ulja, koje se koristi u ishrani ljudi, i visokovrednih proteina za ishranu domaćih životinja. Ljeno seme sadrži oko 45 odsto ulja i 20 odsto  proteina. Biljke iz porodice kupusnjača, kojima pripada i uljana repica, oslobađaju biološki aktivna jedinjenja koja imaju toksično dejstvo na zemljišne patogene, nematode i neke korove. Uljana repica se upotrebljava za proizvodnju biodizela i u industriji lakova, boja i maziva. Dug vretenasti koren joj omogućava da iskoristi hraniva iz dubljih slojeva zemlje. Ljeno ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama. Poseduje omega 3, 6 i 9 masne kiseline, od kojih su omega 3 i omega 6 esencijalne, i ljudsko telo ih ne može samo stvoriti već se moraju uneti ishranom.
Jara forma uljane repice se najviše gaji u delovima sveta gde nema uslova za proizvodnju ozime repice, gde su zime duge i oštre, što dovodi do izmrzavanja repice. Gaji se i u toplijim klimatskim uslovima, u kojim ne postoje uslovi za vernalizaciju. U agroekološkim uslovima Srbije moguća je nesmetana proizvodnja i ozime i jare uljane repice, s tim da ozima daje veće prinose od jare forme. Prošle vegetacione sezone ozima repica se u našoj zemlji gajila na oko 34.000 ha. 
Jara uljana repica se seje krajem marta, početkom aprila, kada prođu mrazevi. Prilikom setve jare repice treba voditi računa o plodoredu. Zbog napada bolesti i štetočina, na istoj parceli se gaji s pauzom četiri do pet godina. S obzirom na to da deli zajedničke insekte i bolesti sa suncokretom, sojom, belom i crnom slačicom i mahunarkama, treba izbegavati ove vrste kao preduseve. Nakon predsetvene pripreme zemljišta, najbolje je sačekati manju kišu, pa potom posejati jaru repicu, kako bi što brže nikla. Imajući u vidu sitno seme repice, setva se obavlja na dubini od dva do tri centimetra, s međurednim rastojanjem 25 cm. U pogledu zemljišnih i klimatskih zahteva, jara repica se ne razlikuje puno od ozime. Iako ima niže prinose od ozime uljane repice, gajenje jare repice može da pokrije troškove proizvodnje i da pruži proizvođačima atraktivnu zaradu jer su zahtevi jare repice za hranivima i zaštitom u nekim slučajevima dosta niski. 
Uljana repica se odlikuje dugim i postepenim cvetanjem, koje traje oko 20 dana. Tokom cvetanja formira grozdaste cvasti sa jarkožutim cvetovima, koji se postepeno otvaraju od osnove ka vrhu cvasti. Cvetanje započinje na centralnoj, a potom se nastavlja na bočnim granama biljke. Osim samooplodnje, uljanu repicu oprašuju insekti i vetar. Cvet čine četiri žuta krunična i četiri zelena čašična listića, koji su građeni tako da omogućavaju nesmetano oprašivanje. Svojim cvetovima uljana repica privlači veliki broj korisnih insekata: polinatora, predatora i parazitoida, pa pozitivno utiče na biodiverzitet korisnih insekata i biokontrolu štetnih. Uljana repica je među prvim usevima u polju koji cvetaju, pa je poznata kao prva pčelinja paša.  S obzirom na to da se nektar u cvetu repice stvara neprekidno, pčele često posećuju isti cvet više puta.  
Žetva predstavlja poslednju agrotehničku meru tokom gajenja repice i od nje zavisi koliko će se trud oko gajenja ove biljne vrste naposletku i isplatiti. Adekvatno podešavanje i upravljanje kombajnom je jednako važno kao i odabir pravog trenutka za žetvu.  S obzirom na to da dozreva neujednačeno, određivanje vremena žetve je teže nego kod drugih useva. Žetva jare uljane repice na našim prostorima se obavlja uglavnom u prvoj polovini jula. Koriste se žitni kombajni uz određeno prilagođavanje u vidu adaptera na hederu, radi smanjenja gubitaka. Kada je vlaga semena oko 12-13%, počinje žetva. Košenje treba da se obavlja na visini 30-40 cm. Ranija žetva može iziskivati potrebu za sušenjem i tada je sadržaj ulja u semenu manji. Ukoliko se kasni sa žetvom, često dolazi do pucanja ljuski, osipanja semena i gubitka prinosa. Niži prinosi od očekivanih su najčešće posledica niskog nivoa agrotehnike i nedovoljne primene mineralnih đubriva. Prepreku za postizanje visokog prinosa predstavlja i nedostatak savremene mehanizacije (sejalica i kombajna s adapterom za uljanu repicu), kao i nedovoljna informisanost proizvođača o merama zaštite uljane repice od štetočina. Setva jare repice predstavlja odlično rešenje za proizvođače,  jer će ostvariti prinose i prihode s kojima će biti zadovoljni. 
 
Dipl. mol. biol. - master Dragana Rajković
Dr Ana Marjanović Jeromela
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
 
JARA SORTA JOVANA
"Jovana" je prva jara sorta uljane repice u Srbiji, selekcionisana u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
  •  Sorta  "jovana" poseduje genetski potencijal za prinos preko 2,6 t/ha.
  • Pripada grupi "00", što znači da ima nizak sadržaj eruka kiseline i glukozinolata. 
  •  Krupnog je semena sa sadržajem ulja oko 45%. 
  • Vegetacija ove sorte traje 102 dana. 
  • Ulje se koristi za ljudsku ishranu, preradu i proizvodnju biodizela. 
  • Nakon ceđenja ulja ostaje pogača bogata proteinima, koja može da se koristi za ishranu domaćih životinja. 
  • Pogodna je za organsku proizvodnju.