* Prolećnu agrotehniku treba planirati  na  osnovu poznavanja zimskih rezervi vlage, primenjene agrotehnike u jesen i stanja zemljišta na parceli na početku vegetacije, jer je jedino to poznato na početku proleća
 
Rezerve vode u zemljištu krajem zime i početkom proleća, kada počinje vegetacija, imaju veliki značaj za proizvodnju svih ozimih i jarih ratarskih useva. Određivanje zimskih rezervi se može obaviti na nekoliko načina, koji se razlikuju po svojoj preciznosti i postupcima i težini izvođenja. 
 
Načini određivanja rezervne vlage
 
Najtačniji podatak o rezervama se dobija merenjem sadržaja vode u zemljištu na početku vegetacionog perioda, tj. početkom aprila. Merenje sadržaja vode se obavlja po slojevima zemljišta do dubine dva metra. Dubina može biti i manja, ali se mora znati da je vrednost dobijenih podataka pouzdanija na većoj dubini ispitivanog sloja. Ovaj način određivanja zimskih rezervi vlage se koristi u poljoprivrednim institutima i Republičkom hidrometeorološkom zavodu.  
Za određivanje rezervi vode u zemljištu mogu se koristiti i rezultati N-min metode, koji služe za pravilno izračunavanje količine azotnih đubriva. Prilikom analize sadržaja mineralnog azota u zemljištu, redovno se određuje i vlažnost zemljišta, kako bi preporuka za đubrenje bila tačnija. Sadržaj mineralnog azota i vode ispituje se u sloju dubine 0-90 cm za ozime i 0-120 cm za jare useve. Dubina, naravno, može biti i veća, ako proizvođač to želi. Analizirani sloj je plići od dva metra, pa je pouzdanost ove metode manja od prethodne. Prednost se ogleda u tome što proizvođači za svaku parcelu koju analiziraju mogu dobiti konkretne podatke o stanju vlage u zemljištu. To nije slučaj kada koriste  pokazatelje o rezervama vlage dobijene na drugi način, jer su ti podaci uopšteni. 
U proizvodnji se najčešće za ocenu rezervi vode u zemljištu koristi količina zimskih padavina izmerena na meteorološkim stanicama, ili na drugim mernim mestima. Naime, na osnovu sume zimskih padavina koje su izmerene u periodu oktobar-mart (period od šest meseci) ili novembar-mart (pet meseci), može se grubo proceniti kolika je rezerva vlage na početku vegetacije. Ovaj način je manje precizan od prethodna dva, jer na zimske rezerve vlage u zemljištu ne utiču samo zimske padavine, već i neutrošene padavine iz prethodnog vegetacionog perioda, kao i gubici vlage iz zemljišta tokom zime, koji mogu biti veliki ako je vreme tada toplo i vetrovito. I pored navedenog nedostatka, ovaj metod određivanja zimskih rezervi vlage može biti od koristi svim ratarima. Količina zimskih padavina se veoma razlikuje po godinama i lokalitetima. U Srednjem Banatu, na primer, višegodišnji prosek zimskih padavina u periodu oktobar-mart iznosi 240 l/m2. U nekim godinama je izmereno manje od 100 l/m2, a u nekim više od 350 l/m2. Smatra se da je količina zimskih padavina zadovoljavajuća ako se kreće oko prosečne vrednosti, ili je veća od nje.
 
Kakav značaj imaju rezerve zimskih padavina za ratarsku proizvodnju?
 
Kada u vegetaciji ima dovoljno padavina koje su pravilno raspoređene, rezerve zimskih padavina nemaju veliki značaj. U tom slučaju, najviše vode koju utroše usevi potiče od padavina tokom vegetacije. Tada usevi najveći deo lako pristupačne vode usvajaju iz površinskog sloja zemljišta dubine 0-60 cm. Primer takvih godina u Srednjem Banatu su 2010. i 2014, kada je godišnja suma padavina bila oko 1.000 l/m2, što je mnogo više od proseka koji se kreće oko 600 l. Kada u vegetaciji ima malo padavina, rezerve zimskih padavina imaju veoma veliki značaj. U uslovima suše, koren svih useva najveću količinu vode usvaja iz dubljih slojeva zemljišta, jer su površinski slojevi suvi. Takve godine su bile, na primer, 2012, 2013. i 2015. Količina padavina u vegetacionom periodu je bila podjednaka u ove tri godine, ali su ostvareni različiti rezultati. U 2012. su postignuti veoma niski, u 2013. jako dobri, a u 2015. solidni prinosi, a svi su bili u vezi sa količinom zimskih padavina.  Prve godine zimske padavine su iznosile 216 l/m2, druge 362 l/m2, a treće 319 l/m2. Tako se vidi da zimske padavine u velikoj meri mogu da umanje efekat suše tokom vegetacije. Važno je napomenuti da na razlike u prinosima koji su ostvareni u ove tri godine nisu uticale samo rezerve zimskih padavina. Bilo bi pogrešno i veoma pojednostavljeno tvrditi tako nešto. Na prinos utiče veliki broj faktora koji uvek deluju zajedno. Ne postoji metoda koja bi nam omogućila da precizno izmerimo uticaj svakog od faktora koji utiče na prinos i kvalitet. I pored svih ovih ograničenja, sa sigurnošću se može reći da je značaj zimskih rezervi vlage za biljnu proizvodnju veliki.
 
Koju količinu vode usevi mogu da usvoje iz zimskih rezervi vlage?
Odgovor na ovo pitanje daju višegodišnja istraživanja stručnjaka na černozemu, koji su utvrdili da potrošnja vode iz rezervi zemljišta zavisi od useva i količine padavina tokom vegetacije.  Što je manja količina padavina u vegetacionom periodu, veća je količina vode koju usevi potroše iz zimskih rezervi. Tako je, na primer, suncokret utrošio 160-190 l/m2 vode iz zemljišnih rezervi do dva metra dubine kada je gajen bez navodnjavanja, a svega 70-90 l/m2 kada je navodnjavan. Kod nekih useva je u sušnim godinama potrošnja vode iz zimskih rezervi iznosila čak 70-80% od ukupne potrošnje vode u toku vegetacionog perioda. Količina vode koju su usevi potrošili u toku vegetacije iz zimskih rezervi kolebala se u širokim granicama od godine do godine i od useva do useva. Od ispitivanih useva, najveću količinu vode iz rezervi  zemljišta su utrošili lucerka i suncokret, a najmanju pšenica. To znači da lucerka najbolje koristi vodu iz rezervi, a pšenica najslabije. Lucerka je utrošila 173 l/m2, konoplja 153 l/m2, šećerna repa 134 l/m2, kukuruz 109 l/m2 i pšenica 69 l/m2 vode iz zimskih rezervi. Treba naglasiti da su ovo prosečne vrednosti za 10 godina i da su u nekim godinama utrošene veće količine od navedenih. 
 
Važne napomene
 
Agrotehnikom koja se primenjuje u jesen može se značajno uticati na količinu zimskih rezervi vode u zemljištu i na njeno bolje iskorišćavanje za  gajene biljke. Neke agrotehničke mere utiču na bolje nakupljanje zimskih rezervi vode, druge na bolje čuvanje vode, a neke pak na bolje iskorišćavanje tokom vegetacije. Kada je reč o nakupljanju i čuvanju zimskih rezervi vlage, treba napomenuti da se najveći uticaj može ostvariti obradom zemljišta. U toku leta i jeseni, pravilnom obradom se može povećati sadržaj vlage u zemljištu, većim nakupljanjem i boljim čuvanjem. Treba praktikovati takve načine obrade koji će povećati upijanje padavina, njihovo lakše  sprovođenje u dublje slojeve zemljišta, smanjivanje gubitka vode putem isparavanja sa površine zemljišta i tako doprineti razvoju moćnijeg korenovog sistema. 
Pravovremenim i kvalitetnim izvođenjem ljuštenja strništa, duboke osnovne obrade, dopunske obrade u jesen i predsetvene obrade početkom proleća, mogu se značajno povećati rezerve vlage u zemljištu. Rezerve će biti veće kad se ljuštenje strništa obavi odmah nakon žetve, ako se osnovna obrada uradi u septembru ili oktobru na optimalnu dubinu, a dopunska obrada pre nastupanja zime, kao  i rana predsetvena priprema zemljišta na kraju zime. Suprotno od toga, rezerve vlage će biti manje ako izostane ljuštenje strništa, ili se obavi kasno. Takođe, ukoliko se osnovna obrada obavi plitko ili tokom zime, kao i ako tokom zime zemljište ostane neporavnato, ili se prolećna predsetvena priprema obavi kasno, neposredno pre setve. Đubrenje tokom jeseni ne može uticati na nakupljanje i čuvanje zimske vlage, ali može na razvijenost korenovog sistema i stepen iskorišćenja zimskih rezervi vode tokom vegetacije. Od razvijenosti korenovog sistema u najvećoj meri zavisi sposobnost useva da usvaja vodu i hraniva. Što je koren razvijeniji, otpornost na sušu je veća. Da bi se podstakao razvoj što moćnijeg korena, đubrenje treba obaviti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. U toku jeseni treba uneti 1/3 do 1/2 od ukupne količine azota i celokupnu količinu fosfora i kalijuma.
Nažalost, naši proizvođači često praktikuju đubrenje napamet i primenu celokupne količine đubriva u proleće, pre setve. Ako se celokupna količina đubriva primenjuje predsetveno, koren će biti manje razvijen, lošije će koristiti vodu iz dubljih slojeva zemljišta,  pa će usev  biti manje otporan na sušu. Najčešći način đubrenja kod nas je predsetveno đubrenje ureom, ili kombinovano đubrenje ureom i nekim NPK đubrivom. Na slabiju razvijenost korena i manju otpornost na sušu utiče i startno đubrenje, odnosno đubrenje sa setvom u trake pored redova useva. Ovaj način rada je kod nas sve češći, jer se brzo povećava broj sejalica koje imaju depozitore za đubrivo. Naročito je opasno kada se izostavi osnovno đubrenje, pa se celokupna količina đubriva unese na taj način.
Agrotehničke mere koje se primenjuju u proleće uglavnom utiču na stepen iskorišćenja zimskih rezervi vode i na izbegavanje sušnog perioda, tako što usev prolazi najkritičnije fenofaze pre nastupanja suše. Postavlja se pitanje: kako proizvođači mogu iskoristiti saznanja o rezervama vode u zemljištu na početku vegetacije radi korekcije agrotehnike? Ovi podaci su veoma korisni za sve proizvođače koji su spremni da svoju agrotehniku prilagode vremenskim uslovima, to jest količini zimskih padavina. Naime, od količine zimskih padavina trebalo bi da zavisi izbor useva, izbor sorte i hibrida, rok setve, gustina sklopa, prolećno đubrenje.
 
Prednost ranijim sortama i hibridima
 
Ako je količina zimskih padavina mala, prilikom izbora useva i sortimenta, prednost treba dati onim biljnim vrstama, sortama i hibridima koji troše manje vode, ili imaju koren jače usisne moći. Tada je opravdano da se, na primer, poveća učešće suncokreta u strukturi setve, jer on troši najmanje vode od svih ratarskih useva. Takođe, prednost treba dati ranijim sortama i hibridima zbog manjih zahteva za vodom i ranijeg sazrevanja. Treba sejati što ranije, čim se zemljište prosuši i dovoljno zagreje. Uopšteno govoreći, setva mora biti ređa za 5-10% nego posle kišovitih zima. Kada je u pitanju sklop biljaka, najbolje bi bilo da se proizvođači drže preporuka semenskih kompanija. Većina njih, za svaki hibrid ili sortu, navodi koliki je optimalni broj biljaka u povoljnim uslovima gajenja, a koliki u nepovoljnim. U skladu sa zimskim rezervama vlage i kvalitetom semena, treba odabrati planirani sklop i razmak semena u redu. Đubrenje u proleće se prilagođava zimskim rezervama vode, tako što posle suve zime količinu azotnih đubriva treba smanjiti, a azot primeniti samo predsetveno. Ne treba izvoditi prihranu azotom. Prevelika gustina useva, velika količina azotnih đubriva i njihova kasna primena, veoma su štetni u sušnoj godini. Mnogi proizvođači, i pored najbolje volje, ne mogu prilagoditi izbor useva i sortimenta zimskim padavinama, jer seme jarih useva nabavljaju u januaru ili februaru. Međutim, postoji mogućnost prilagođavanja ostalih agrotehničkih mera zimskim rezervama vlage u zemljištu. 
Oni koji su protiv prilagođavanja agrotehnike količini zimskih rezervi vlage tvrde da se suša ne može predvideti i da može nastupiti u svakom mesecu vegetacije. Zato smatraju da se protiv suše ne možemo boriti na ovakav način. S druge strane, većina proizvođača na početku vegetacije nije spremna da koriguje agrotehniku i da je prilagodi zimskim rezervama vlage u zemljištu. Razlog je optimizam i vera da posle sušne zime moraju nastupiti kišovito proleće i leto, kako bi se količina padavina dovela na nivo proseka. Ako bude dovoljno padavina tokom vegetacije, smatraju da će se prinos smanjiti zbog setve ranijih hibrida, manje gustine useva, kao i niže količine azota. Zato ne žele da ulaze u ovakav rizik.  Stručnjaci odgovaraju na ove primedbe  savetom da se prolećna agrotehnika mora planirati na osnovu poznavanja zimskih rezervi vlage, primenjene agrotehnike u jesen i stanja zemljišta na parceli na početku vegetacije, jer nam je jedino to poznato na početku proleća. Zato se, na primedbu proizvođača da će mnogo izgubiti ako bude kišovita godina, može dati samo jedan odgovor. Predloženom agrotehnikom se može mnogo više dobiti nego izgubiti, jer se smanjuju rizici u proizvodnji. Gubici će biti mnogo veći ako posle suve zime nastupe sušno proleće i leto, a primeni se agrotehnika koja nije usklađena sa zimskim rezervama vode, nego ako posle suve zime vegetacioni period bude kišovit, a primeni se agrotehnika koja je u skladu sa preporukama.
 
Mr Ilija Bjelić
 PSS "Zrenjanin"