*  Tematskim predavanjima obuhvaćeni su svi aspekti povrtarske proizvodnje, od tehnologije gajenja i primene savremene tehnike, do tržišnih uslova i ekonomike proizvodnje
 
Prošlu godinu neki povrtari bi da zaborave, a neki je hvale, sve  u zavisnosti od vrste povrća koju  su  gajili. Uspešna je bila za proizvodnju paprike, paradajza, kupusnjača (kupusa, karfiola, brokolija), zatim korenastog povrća (mrkve, peršuna, paštrnaka, celera, cvekle), a problematična za proizvodnju crnog luka, zbog obilnih padavina, kao i za proizvodnju graška za industrijsku proizvodnju i preradu. Uprkos prepolovljenoj proizvodnji, do narednog roda povrća ima dovoljno za  domaće potrebe i za  izvoz.
Prof. dr Žarko Ilin, predsednik Vojvođanskog društva povrtara, podsetio je da se na našim prostorima gaji  41 povrtarska vrsta, od kojih je 30 ekonomski značajnih. Prema zvaničnoj statistici, to su: paradajz, paprika, krastavac, dinja, lubenica, pasulj, boranija, grašak. Seju se i lisnati peršun, lisnati celer, cvekla, rotkvica, salata, spanać, kukuruz šećerac. Za njih ne postoje zvanični podaci o površinama, ali ih ima dovoljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju, bilo da se prerađuje kišeljenjem, biofermentacijom, sušenjem ili liofilizacijom.
Vrednost izvoza povrća veća je od 150 miliona dolara, a uvoz je na nivou 50 miliona dolara. Godišnje se izvozi  preko 52.000 tona različitih vrsta povrća, s tim što se beleži stalni rast od dva do tri odsto. Dobro bi bilo da se ovi trendovi nastave, a to je moguće samo uz kvalitetne mere državne agrarne politike u budućnosti. 
U znaku ove  ocene počelo je tradicionalno  Savetovanje povrtara, pod nazivom "Savremena proizvodnja povrća", koje je 14. februara održano u Master-centru Novosadskog sajma. Organizatori ovog 21. po redu skupa bili su Vojvođansko društvo povrtara, Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Cilj savetovanja bio je da se na početku proizvodne godine  okupe povrtari  i udruženja povrtara, predstavnici zadruga, domaćih i inostranih kompanija, ukaže na probleme koji su pratili proizvodnju u prethodnoj sezoni, ali i predlože moguća rešenja.  
Prof. dr Žarko Ilin je podsetio da smo u ovu godinu ušli s deficitom vlage u zemljištu. Neizvesno je da li će bar deo te zimske vlage biti nadoknađen. Ukoliko ne bude, s navodnjavanjem će se  početi krajem marta ili tokom aprila. Poznato je da je navodnjavanje izuzetno delotvorna, ali i jako skupa agrotehnička mera. Da bi se unapredila proizvodnja i ostvario visok i kvalitetan prinos, proizvođačima su potrebni podsticaji.
Vojvođanski povrtari u misiji proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane imaju podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Sekretarijat je i za  ovu proizvodnu godinu pripremio set mera, kako bi olakšao poljoprivrednu proizvodnju. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara, predstavio je povrtarima mere agrarne politike. Za povrtare su namenjeni konkursi za sufinansiranje nabavke i podizanje plastenika u vrednosti od 80 miliona dinara, kao i za nabavku sistema za navodnjavanje "kap po kap", u vrednosti 340 miliona dinara. Za mlade poljoprivrednike interesantna je  start up linija finansijske podrške.  
Povrtarska proizvodnja je skupa, a konkurencija na tržištu jaka i nelojalna. Da bi proizvođači lakše stigli do cilja, treba da se udružuju. Na značaj udruživanja ukazao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Skup je otvorio akademik prof. dr Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU, poželevši povrtarima uspešnu godinu, uz želju da s kvalitetom plodova eliminišu konkurenciju na tržištu.
Da bi se postigao kvalitet, neophodno je unaprediti proizvodnju, a ovakav skup pravi je put ka tome. Mr Nada Petrović, predsednik Skupštine Vojvođanskog društva povrtara, pozdravljajući učesnike Savetovanja, podsetila je da se do vrhunskih prinosa visokog kvaliteta stiže primenom optimalne agrotehnike, pravilnim izborom semena, pravovremenom zaštitom i ishranom biljaka.
 
Precizna poljoprivreda
 
Odgovore na pitanje kako unaprediti proizvodnju i naći rešenja za probleme s kojima se povrtari susreću pokušala je da da struka. Precizna poljoprivreda i uvođenje novih tehnologija u proizvodnju su neminovnost. O  Trimble  sistemima za preciznu poljoprivredu  govorio je  Aleksandar Ćorić iz firme "Livona", koja je regionalni zastupnik kompanije Trimble. Radi se o novom uređaju za navigaciju koji koristi android operativni sistem. Ovi sistemi u povrtarskoj proizvodnji olakšavaju setvu, omogućavaju varijabilno đubrenje i sprovođenje redovnih mera nege.
Na našim prostorima malo je fabrika koje se  bave proizvodnjom đubriva. Među malobrojnim je i kompanija "Agromarket", koja planira da  uskoro  otvori  novi pogon za  đubriva u Inđiji. Miloš Stojanović, stručnjak ove kompanije, najavio je da se očekuje da će polovinom godine početi i proizvodnja. Osim starih formulacija, ovde će se razvijati i novi proizvodi na bazi organomineralnih komponenti i biostimulatora.  U planu je da se razvije grupa  fitoenergy proizvoda,  čija je uloga da povećaju efikasnost usvajanja đubriva gajene biljke. Takođe će biti zastupljena i mikrobiološka đubriva koja predstavljaju budućnost u svetskoj poljoprivredi. 
Govorilo se i o krompiru, s obzirom na to da površine pod ovom kulturom značajno opadaju. Prof. dr Žarko Ilin je upozorio da od godine do godine površine opadaju po stopi od dva do osam odsto. Krompir se kod nas gaji na manje od 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja je  preko 500.000 tona, što je dovoljno za domaće potrebe, ali u pojedinim periodima godine ga i uvozimo.
 Miloš Vukičević, stručnjak firme HZPC u Guči, ukazao je na značajne momente na koje treba obratiti pažnju prilikom proizvodnje krompira. Osnova proizvodnje svakako je zdrav i kvalitetan sadni materijal i pravilan izbor sortimenta. Posebnu  pažnju treba obratiti na pravilno navodnjavanje, ishranu, kao i pravilno postupanje s krtolama nakon vađenja, a  skladištenje treba da bude odgovarajuće i što duže. Proizvodnju je neophodno prilagoditi zahtevima tržišta koje traži moderne sorte koje mogu da se peru, pakuju, da imaju lep, pravilan oblik bez rizoktonije i srebrne krastavosti. Da bi se ispunili ti zahtevi, pri izboru sortimenta   proizvođači treba da potraže stručnu pomoć,  kao i savet za primenu odgovarajuće tehnologije.
 
Zaštita bilja neophodna
 
U proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane zaštita bilja ima važnu ulogu. Milena Maričić, rukovodilac PIS zaštite bilja Vojvodine, istakla je da ova služba redovno prati pojavu svih štetnih organizama u poljoprivredi. Upozorila je proizvođače  da su vremenski uslovi koji su vladali tokom zime  i prethodne jeseni pogodovali razvoju štetočina, pre svega insekata. Povrtari treba da obrate pažnju na pojavu tripsa, vaši, moljaca. To su štetočine koje se brzo razvijaju, imaju veliki broj generacija  i štetne su tokom cele godine. Naglasila je da su u njihovom  suzbijanju ključne preventivne mere, odnosno agrotehničke, poput plodoreda, pomeranja rokova setve, odnosno sadnje, odabira tolerantnih sorti, uklanjanja korova i druge. Hemijske mere su korektivne i primenjuju se tek na kraju. Takođe, podsetila je da sve korisne preporuke proizvođači mogu da pronađu na portalu PIS, ili da ih primaju preko SMS poruka.
Dr Branka Krstić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ukazala je na pojavu virusa u lukovičastom povrću. Ovi štetni organizmi vrlo su rasprostranjeni zbog vegetativnog razmnožavanja. Češće se javljaju u kompleksnim zarazama, što se odražava na kvalitet i kvantitet prinosa. Istakla je da su u borbi s virusima važne preventivne mere, prvenstveno upotreba bezvirusnih lukovica. Ukazala je i na dva nova virusološka problema, virus na paradajzu i na grašku, koji se brzo šire Evropom, a kod nas još nisu prisutni. Od mera borbe za sada je kod nas na snazi naredba sprovođenja specifičnih mera za sprečavanje unošenja virusa u našu zemlju. 
O pojavi bele truleži kod mrkve, značajnoj bolesti koja se javlja kako tokom vegetacije tako i tokom čuvanja, ne samo kod mrkve već i drugog povrća, celera, lisnatog povrća, mahunarki, govorila je dr Ivana Vico, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Istakla je da je to jedna uporna, dosadna, postojana i ne preterano upadljiva bolest. Javlja se sporadično i  često je zanemarimo. Održava se sklerocijama, koje mogu da ostanu vitalne i duže od pet godina. Zato, čim se primeti, treba je odmah suzbijati. Najbolje je to obaviti u polju agrotehničkim merama kojima se smanjuje vlažnost, jer ovoj gljivi za razvoj pogoduje vlažna sredina. Kada se reši problem tokom vegetacije, nema problema ni u skladištu, koji je u direktnoj zavisnosti od onoga što se dešava u polju. Gljiva može da bude latentno prisutna u glavi korena i kada se unese u skladište razvija se, jer njoj ne smeta  ni niska temperatura, ni niska koncentracija kiseonika. Zato ne treba dozvoliti patogenu da se s polja unese u skladište. Pre unošenja  povrća u skladište neophodna je njegova sanitacija.
Na značajne patogene pasulja, boranije, cvekle i celera, upozorio je  dipl. inž. master Slobodan Vlajić, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ukazao je da su bakterioze  najprisutnije na ovom povrću. Da bi se ovaj problem rešio, preporučuje se integralni sistem proizvodnje, koji podrazumeva izbor otpornog, tolerantnog sortimenta, primenu plodoreda, držanje biljaka u dobroj kondiciji. Podsetio je da se hemijske mere primenjuju tek na kraju. Pri  izboru preparata treba koristiti najefikasnije i poštovati karencu. U povrću ne sme da bude ostataka pesticida, ono mora da ostane zdravstveno bezbedna hrana. 
 Novina u proizvodnji povrća je i to da, u narednom periodu mnogi preparati, koji su se do sada koristili, više neće biti u upotrebi.  O sredstvima koja su izgubila dozvolu za primenu u povrtarstvu učesnike je obavestila dipl. inž. Jelena Perenčević, stručnjak PSS "Sombor".
Istakla je da je dobra strana  primene pesticida to  što omogućuju  povrtarima  sigurnu proizvodnju. S druge strane, pesticidi su svrstani u otrove i predstavljaju hroničnu i akutnu opasnost po zdravlje čoveka, biljaka i životinja. Da bi se ovo izbeglo, sa tržišta se povlače ekotoksikološki nepovoljni pesticidi. U Evropskoj uniji je cilj da se koriste ekotoksikološki povoljni insekticidi novih mehanizama delovanja, ali u poslednjih sedam godina iz ove oblasti nije uvedena nijedna nova aktivna materija sa novim mehanizmom delovanja. Perenčevićeva je podsetila da politiku primene, registracije i povlačenja pesticida određuje EU, Ministarstvo RS, zemlje koje uvoze našu robu, trgovinski lanci. 
O izboru zemljišta, primeni biostimulatora i potrebi povrća za vodom govorio je prof. dr Žarko Ilin. Cilj je da se pomogne biljkama da se smanji uticaj abiotskog stresa. Jedna od važnih mera, kako je rekao,  jeste izbor  mesta za povrtnjak. Nagib parcele treba da bude do tri stepena, zbog lakšeg oticanja padavina i problema koji mogu nastati usled njihovog zadržavanja. Tamo gde se potencijalno zadržava voda, treba izvući kanale za sakupljanje suvišne vode. U zatvorenom prostoru neophodno je postaviti drenažu, kako bi se obezbedio idealan vodno-vazdušni režim zemljišta. Postavljanjem vetrozaštitnih pojaseva i podizanjem biljnih kulisa, čuva se oranični sloj i usev. Takođe, poželjno je koristiti biostimulatore koji pozitivno utiču na  snaženje biljaka, omogućavaju uspešan razvoj korenovog sistema, dobro razvijenu lisnu masu, olakšavajući joj negativne efekte abiotičkog stresa kojima je izložena.
 Svi saveti i preporuke dati na Savetovanju bili su usmereni ka  unapređenju proizvodnje kvalitetnog povrća. Tradicionalno, u holu je bila organizovana izložba, na kojoj su se predstavila udruženja povrtara i profesionalni proizvođači sa svojim proizvodima, ali i proizvođači i distributeri povrtarske opreme.
 
Tamara Gnip