* Mnogi proizvođači su požurili sa zatvaranjem zimskih brazda, ali ne sa oruđima koja za to služe (razne drljače i sl.), već sa setvospremačima za finu predsetvenu pripremu, što na nedovoljno prosušenom zemljištu može pokvariti strukturu setvenog sloja
 
Sve je više napisa i komentara u medijima u svetu, pa i u Srbiji, koji se bave temama iz oblasti klimatologije i meteorologije. Za poljoprivrednike su svakako najvažnije informacije iz oblasti agrometeorologije. Tu spadaju i brojna pitanja i dileme kako aktuelne vremenske prilike deluju na gajene biljke, kakav uticaj imaju klimatski ekstremi i kakve se posledice na prinos mogu očekivati. Osim naučnika, stručnjaka za pomenute oblasti i samih proizvođača, ovim temama se bave i nadležni državni organi, uticajni ekonomski analitičari, berzanski eksperti i drugi. Saznanja i informacije putem svetskih i domaćih medija, organizovanih savetodavnih službi, interneta, društvenih mreža, raznih saopštenja i sl., dolaze do primarnih proizvođača. Često se aktuelne vremenske prilike dramatizuju, kako bi imale veći efekat na javnost, ili donele neku korist određenoj grupaciji. Još češće se prećutkuju nepovoljni efekti pojedinih klimatskih činilaca na rezultate proizvodnje, kako se ne bi ugrozila međunarodna trgovina osnovnim prehrambenim, berzanskim artiklima. Dakle, i pored velikog napretka u oblasti informaciono-komunikativne tehnologije, sve je teže doći do istinitih, korisnih informacija za proizvođače hrane. One se uglavnom (često) doziraju po količini i prema stanju na svetskim tržištima. 
Ono što stvarno nedostaje proizvođačima pod otvorenim nebom su pouzdanije i duže prognoze vremenskih prilika, kako bi na najbolji način obavljali svoju delatnost i ostvarivali željene rezultate. Pomalo apsurdno zvuči da modeli za buduće klimatske promene daju sigurniju prognozu za narednih nekoliko decenija, nego za sledećih nekoliko meseci, u vremenu u kome živimo i radimo. To su činjenice, sa kojima se moramo složiti. Postavlja se pitanje: šta onda može da učini neki proizvođač, kako da se ponaša, koje agrotehničke mere i tehnološke postupke da primeni. U nedostatku pouzdanih informacija o vremenu, moramo se vratiti fundamentalnim, dokazanim, zakonitostima po kojima se biljna proizvodnja odvija. Pravi  izraz za to je "dobra poljoprivredna praksa".
Godine koje su iza nas su nam pokazale sve moguće klimatske ekstreme, ali i kako da se održi proizvodnja hrane na visokom nivou. Moglo bi se reći da je dosledna primena svih mera tehnologije gajenja pojedinih biljnih vrsta jedini pravi način da se primarna proizvodnja održi stabilnom i na ekonomski opravdanom nivou. Klimatske promene, koje su u toku, teraju nas da im se prilagođavamo, što niti je naročito teško ni posebno skupo. Da bismo u tome uspeli, neophodno je da se ponovo povežu nauka i praksa. Ali ne bilo koji rezultati nauke, već oni koji su dobijeni u našim ili sličnim klimatskim i zemljišnim uslovima u svetu. Tokom proteklog perioda tranzicije, u Srbiju je ušlo mnoštvo novih tehnoloških rešenja sa raznih strana sveta u domaću poljoprivrednu praksu. Mnoga takva rešenja su se pokazala nepraktičnim i brzo su odbačena, ali su neka prihvaćena i primenjena.
Tekuća 2019/2020. godina je započela neuobičajenim rasporedom temperatura i padavina, u vremenu i prostoru. Deficit padavina na jugu Srbije su zamenile obilne mećave. Međutim, temperature su od novembra 2019. do polovine februara 2020. ostale znatno iznad višegodišnjeg proseka. Januar je bio bez padavina i topliji za oko 2,5 °C dnevno, a februar čak za 6-7 °C. Temperature su rasle danju od +12 °C do +18 °C, što je izazvalo pokretanje vegetacije u vreme kada biljke u našim krajevima treba da budu u fazi mirovanja. Sa strepnjom se mora konstatovati da je januar 2020. bio jedan od najtoplijih i najsuvljih u novijoj istoriji, kakav je bio, na primer, 1989, 1990, 1992, 2002, i drugim godinama  u kojima nisu ostvareni visoki prinosi. Ovakve vremenske prilike mame proizvođače da čine mere koje, kalendarski gledano, treba obavljati kasnije, u drugoj polovini marta. Mnogi proizvođači su požurili sa zatvaranjem zimskih brazda, ali ne sa oruđima koja za to služe (razne drljače i sl.), već sa setvospremačima za finu predsetvenu pripremu. Pri nedovoljno prosušenom zemljištu to može pokvariti strukturu setvenog sloja. Zatvaranje oranja je vrlo važna mera u ekonomisanju vlagom, ali se mora voditi računa kojim oruđima.
Sa povećavanjem temperatura zagreva se i zemljište. Verovatno će ono biti spremno za raniji početak prolećne setve. Takve godine smo već imali, kada je setva suncokreta, soje, pa i kukuruza, započeta još krajem marta. Ako tada temperature dostignu optimalni nivo toplote za pojedine kulture, setva će krenuti. Uostalom u Španiji, Grčkoj, Turskoj i sličnim državama, prolećna setva i počinje tada. Savremena tehnologija gajenja se ne zasniva na kalendaru, već na temperaturnim uslovima, pa se optimalni rokovi mogu pomerati uz mere opreza. Toplota, merena temperaturom, zapravo je jedini kosmički abiotički faktor, koji nam šalje Sunce, i na koji ne možemo da utičemo. Distribucija temperatura i padavina tokom godine čini okvir biljne proizvodnje na otvorenom prostoru. Prema raspoloživim padavinama prema pojavi temperaturnih ekstrema, bira se vrsta, sorta ili hibrid koji će se gajiti, kao i ključni elementi agrotehnike (sistem đubrenja, način obrade zemljišta itd.). Da bi u tome bili uspešni, proizvođači moraju dobro poznavati lokalitet u kome gazduju. 
Podsećamo proizvođače u Srbiji i regionu na optimalne rokove setve najvažnijih ratarskih kultura, minimalne temperature zemljišta neophodne za njihovo brzo i ujednačeno nicanje (tabela).
Kao što je prikazano u tabeli, postoji dovoljno vremena za izbor rokova setve, prema zahtevima biljne vrste, sorte ili hibrida. Prikazan je tolerantni interval setve, u kome se prinos ne menja bitnije. U godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima, za setvu treba izabrati sorte sa kraćim vegetacionim periodima. Ukoliko se pojavi suša u kritičnim periodima vegetacije, doći će do značajnijeg smanjenja prinosa ili kvaliteta zrna. Uvođenjem više kultura u plodosmenu povećaće se sigurnost i profitabilnost biljne proizvodnje. Time će se smanjiti i rizik od posledica klimatskih promena.
 
Prof. dr Miroslav Malešević 
BSP - Srbobran