Osnov­ni či­ni­o­ci rod­no­sti vo­ća­ka su for­mi­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka, cve­ta­nje, opra­ši­va­nje i oplod­nja.

Ko­šti­ča­vo vo­će ima cvet­ni pu­po­ljak iz ko­ga se raz­vi­ja sa­mo cvet, dok se iz me­šo­vi­tog pu­polj­ka ja­bu­ča­stih voć­nih vr­sta raz­vi­ja­ju cvet i list. Fa­za for­mi­ra­nja cvet­nih pu­po­lja­ka ne tra­je ne­pre­kid­no. Za­po­či­nje  to­kom le­ta u fa­zi uspo­re­nog po­ra­sta ve­ge­ta­tiv­nih or­ga­na. Ovom pro­ce­su pret­ho­di in­ten­ziv­na fo­to­sin­te­za pra­će­na na­go­mi­la­va­njem or­gan­skih ma­te­ri­ja ko­je su neo­p­hod­ne za stva­ra­nje cvet­nih za­če­ta­ka. Po­če­tak i sam tok for­mi­ra­nja cvet­nih pu­po­lja­ka za­vi­si od oso­be­no­sti voć­ne vr­ste i sor­te i ne od­vi­ja se isto­vre­me­no u svim kra­je­vi­ma. U ju­žnim se de­ša­va pre ne­go u se­ver­nim kra­je­vi­ma. Kod buj­nih sta­ba­la  po­či­nje ka­sni­je u od­no­su na sla­bo buj­ni­ja. Sor­te ko­je ra­ni­je cve­ta­ju i sa­zre­va­ju po­či­nju ra­ni­je s for­mi­ra­njem cvet­nih pu­po­lja­ka.

De­fo­li­ja­ci­ja

 U na­šim pre­de­li­ma kod ja­bu­ke, kru­ške, šlji­ve, tre­šnje, vi­šnje i bre­skve di­fe­ren­ci­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka kre­će od ju­la.Kod kaj­si­je, le­šni­ka od po­lo­vi­ne av­gu­sta pa na­da­lje,a tek od po­lo­vi­ne sep­tem­bra  kod  ma­li­ne i ku­pi­ne. Po­sle ber­be ja­go­de, na bo­ko­ru ima do­sta sta­rog, ošte­će­nog, su­vog, pa i tru­log li­šća. Ukla­nja­nje ovog li­šća po­sle ber­be je ve­o­ma ko­ri­sno, jer se ti­me po­sti­že br­ži raz­voj no­vog, mla­dog li­šća, što do­pri­no­si br­žem ob­na­vlja­nju no­ve ve­ge­ta­tiv­ne ak­tiv­no­sti, buj­ni­jem raz­vo­ju bo­ko­ra i bo­ljem for­mi­ra­nju cvet­nih pu­po­lja­ka, kai i bo­ljem pre­zi­mlja­va­nju bo­ko­ra, a što je naj­va­žni­je ve­ćoj rod­no­sti u na­red­noj go­di­ni. 

U pe­ri­o­du po­sle ber­be još du­go se u voć­ka­ma od­vi­ja­ju ži­vot­ni pro­ce­si ko­ji či­ne voć­ku rod­nom.Da bi do­šlo do obra­zo­va­nja cvet­nih pu­po­lja­ka, voć­ka tre­ba da je u sta­di­ju­mu zre­lo­sti i pe­ri­o­du rod­no­sti. U sta­blu mo­ra da po­sto­ji rav­no­te­ža iz­me­đu uglje­nih hi­dra­ta i mi­ne­ral­nog azo­ta. Bilj­ka tre­ba da bu­de obez­be­đe­na do­volj­nom ko­li­či­nom hor­mo­na, da eko­lo­ški či­ni­o­ci bu­du po­volj­ni (vla­ga, tem­pe­ra­tu­ra,sve­tlost). Zbog sma­nje­ne vla­ge u ze­mlji­štu i vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha, voć­ke in­ten­ziv­no di­šu. Za­to je po­treb­no da se od­stra­ni je­dan deo li­šća. Ta­ko se pre­o­sta­lo li­šće nor­mal­ni­je snab­de­va vo­dom i hra­nom. Oko 80% ove hra­ne tro­ši se na di­sa­nje i dru­ge ži­vot­ne funk­ci­je voć­ke, a sve­ga oko 20%  kao gra­div­ni ma­te­ri­jal za rast i raz­vi­ja­nje mla­da­ra, li­šća i plo­do­va i za for­mi­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka. Za­to li­šće tre­ba da bu­de zdra­vo, je­dro i in­ten­ziv­ne ze­le­ne bo­je. U to­ku ce­le ve­ge­ta­ci­je, a po­seb­no u ju­lu i av­gu­stu, kao naj­su­šni­jim me­se­ci­ma, tre­ba na­sto­ja­ti da se što vi­še oču­va vla­ga u ze­mlji­štu ko­ja je neo­p­hod­na za obra­zo­va­nje cvet­nih pu­po­lja­ka. To se uglav­nom po­sti­že za­li­va­njem vo­ća­ka. U voć­nja­ci­ma bez na­vod­nja­va­nja neo­p­hod­no je  uni­šta­va­nje ko­ro­va, da ne bi cr­pli po­sto­je­ću vla­gu iz ze­mlji­šta. Ko­ro­vi se mo­gu spre­či­ti upo­tre­bom her­bi­ci­da, ali i me­đu­red­nim fre­zi­ra­njem ze­mlji­šta u voć­nja­ku. Po­re­đe­nja ra­di, dva fre­zi­ra­nja oču­va­ju vla­gu u ze­mlji­štu ko­li­ko se une­se jed­nim za­li­va­njem.

Ze­le­na re­zid­ba

Pre­vi­še ka­sna ze­le­na re­zid­ba ne da­je že­lje­ne re­zul­ta­te, kao ni od­stra­nji­va­nje ve­će ma­se li­šća. Ze­le­nom re­zid­bom od­stra­nju­ju se mla­da­ri ko­ji su  ne­po­sred­no uz vr­šne mla­da­re pri­mar­nih i se­kun­dar­nih gra­na i svi oni su buj­ni, a ni­su po­treb­ni voć­ki. Ta­kvi mla­da­ri pre­po­zna­ju se po to­me što iz­bi­ja­ju s gor­njih stra­na gra­na, pod oštrim uglom na vo­đi­ci i buj­ni­ji su od osta­lih.Ova re­zid­ba pre­vas­hod­no ima za­da­tak da obez­be­di uslo­ve za obra­zo­va­nje rod­nih pu­po­lja­ka za na­red­nu go­di­nu. Od­stra­nji­va­njem su­vi­šnih mla­da­ra ukla­nja­ju se su­vi­šni po­tro­ša­či vo­de i hra­ne, a sve­tlost i va­zduh lak­še pro­di­ru u unu­tra­šnjost kru­ne.  Pre­kra­ći­va­nje mla­da­ra u dru­gom de­lu ve­ge­ta­ci­je, od sre­di­ne ju­na do sre­di­ne av­gu­sta, uti­če na sma­nje­nje buj­no­sti i po­ve­ća­nje di­fe­ren­ci­ra­nja cvet­nih pu­po­lja­ka.
                                          Pro­re­đi­va­nje su­vi­šnih plo­do­va

Još jed­na od  me­ra  ko­je po­spe­šu­je for­mi­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka je­ste pro­re­đi­va­nje su­vi­šnih plo­do­va. Pri­me­nju­je se sa­mo kod ja­bu­ka, kru­ša­ka i bre­sa­ka. Pri­li­kom pro­re­đi­va­nja osta­vlje­ni plo­do­vi tre­ba da bu­du naj­ma­nje pet do osam cen­ti­me­ta­ra uda­lje­ni je­dan od dru­gog, a na sva­ki plod tre­ba da bu­de bar 10 do­bro raz­vi­je­nih li­sto­va. Pro­re­đi­va­nje se oba­vlja od dru­ge po­lo­vi­ne ma­ja do sre­di­ne ju­na, u za­vi­sno­sti od voć­ne vr­ste i sor­te. Ovom me­rom ne sa­mo da se sti­mu­li­še rod­nost, ne­go se po­bolj­ša­va i kva­li­tet plo­do­va.

Po­zi­tiv­na me­ra ne­ge vo­ća­ka je i sa­vi­ja­nje le­to­ra­sta u ci­lju za­dr­ža­va­nja što ve­će ko­li­či­ne uglje­no­hi­drat­ne hra­ne u kro­šnji, či­me se po­spe­šu­je obil­no for­mi­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka. Le­to­ra­sti se sa­vi­ja­ju  to­kom ju­na, ali ne u luk, već se oba­ra­ju na­ni­že, ka ze­mlji.

Uz sve na­ve­de­ne me­re ve­o­ma je va­žna i re­dov­na za­šti­ta od bo­le­sti i šte­to­či­na, da bi se li­šće pot­pu­no oču­va­lo.

Pri­me­nom ovih agro­me­ra u voć­nim za­sa­di­ma li­šće vo­ća­ka ne sa­mo da će se oču­va­ti, već će bi­ti zdra­vo i ze­le­no, što će omo­gu­ći­ti da se cvet­ni pu­polj­ci obil­no za­met­nu i ta­ko osi­gu­ra­ju do­bar rod pro­iz­vo­đa­či­ma u na­red­noj go­di­ni.

Dipl. inž. Sa­nja Čo­ko­je­vić

PSSS "Po­ljo­ser­vis" Knja­že­vac