* Jagoda ove godine stiže na pun rod, a biće ubrane i prve trešnje. Plasman ne bi trebalo da bude problem, nada se proizvođač

Da svi mladi i obrazovani ne beže iz sela pokazuje primer Borisa Piljevića iz banatskog sela Sečanj, koji je, iako ekonomista po struci, odlučio da se u rodnom mestu, zajedno sa svojom porodicom, roditeljima, bratom i suprugom, posveti voćarskoj proizvodnji. Doduše, trenutno živi na relaciji Novi Sad, gde je zaposlen, i Sečanj, gde je porodično imanje, ali nije isključeno da će poljoprivreda u budućnosti biti njegovo značajnije opredeljenje. Sve zavisi od toga kako će se pokazati poslovna ideja da podigne zasade jagode na površini od jednog katastarskog jutra i trešnje na dva. Jagoda koja je posađena lane ove godine daće pun rod, a kada je trešnja u pitanju, na leto će biti ubrani prvi slatki plodovi.
- Zasad trešnje sam podigao prošle godine sredinom marta na porodičnom imanju, a u pitanju su bile dvogodišnje sadnice sorti "kordija" i "regina", koje su srednje kasne i kalemljene na podlogu gizela pet. Ovo je srednje bujna podloga, koja nije naročito popularna među voćarima, a izabrao sam je zato što sadnice koje su kalemljene na nju brzo dospevaju na rod. Takođe, zbog relativno male bujnosti, biće lako brati trešnje, čak i sa zemlje, priča Piljević i napominje da se za prolećnu sadnju odlučio najviše zbog toga što je čuo da se prolećne sadnice manje kradu.
Ovaj mladi proizvođač nije hteo ništa da prepusti slučaju, pa se pre samog izbora proizvodnje, sortimenta i načina uzgoja posavetovao sa stručnjacima s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, s kojima je i danas u kontaktu i konsultuje se o vremenu i načinu sprovođenja agrotehničkih operacija. Zasade je podigao po najsavremenijim principima, pa su jagode sorti "džoli" i "kleri" zasađene na foliji, koja ima višestruke predosti kada je u pitanju održavanje zasada, ali i čistoća ubranih plodova. Voćnjak je opremljen sistemom "kap po kap".
- Bez sistema "kap po kap" nismo hteli ni da počinjemo proizvodnju, jer u vreme sve izraženijih klimatskih promena, veliki rizik predstavlja podizanje zasada koji se ne može zalivati onda kada je to potrebno. Nismo bili u prilici da odmah podignemo i protivgradnu zaštitu za trešnju, ali svakako to planiramo da uradimo. Dok to ne realizujemo, zasad će biti osiguran, jer na taj način smanjujemo rizik u poslovanju, objašnjava Piljević.
Napominje i da članovi njegovog domaćinstva željno iščekuju prvi rod trešnje, koji će ubrati ove godine. Piljević pretpostavlja da će po sadnici ove godine ubrati oko dva kilograma ploda, što je oko 20 odsto onoga što se očekuje u punoj rodnosti. Plasman za sada planiraju na domaćem tržištu ili će plodovi biti predati hladnjači u Beloj Crkvi. Smatra da neće biti problema s plasmanom jagode, jer su nakupci iz ovih krajeva ranijih godina išli po slatke plodove čak u Novi Sad.
- Ako se njima isplatilo da tako daleko putuju da bi kupili jagode, valjda će i proizvođači s ovog prostora moći sami da ih prodaju, nada se Piljević.
Ukoliko se plasman jagode pokaže kao dobra poslovna ideja, ova porodica planira da uvećava zasade ovog voća. Sa trešnjom je malo drugačija situacija.
- Voleo bih da se nas više proizvođača iz okoline udruži i eventualno izgradi svoju hladnjaču, odakle bismo trešnju mogli da plasiramo u izvoz, pre svega u Rusiju, gde je trenutno najtraženija, ali i u druge države, objašnjava Piljević i napominje da bi sigurnije skladištenje i plasman verovatno doprineli širenju zasada pod voćnim vrstama.
Napominje i da su u voćnjaku počeli prvi radovi, pa je tako obavljeno prskanje bakarnim preparatima, a aktuelna je rezidba, rovašenje, a nakon toga uslediće još jedan tretman bakrom. Mrazevi koji su se pojavili tokom marta nisu naneli ozbiljnije štete voćkama.
Ovom proizvođaču i njegovoj porodici sada preostaje da čekaju leto i berbu, a nakon toga da odluče hoće li proizvodnju održati na istom nivou ili eventualno proširiti.

A. Milić